Са капе торња Реформатске хришћанске цркве (РХЦ) у Сивцу ветар је претходних дана откинуо два велика комада лима, која су пала на травњак у главној улици у селу, поред магистралног пута Нови Сад - Сомбор. То је показало колико су оправдана упозорења житеља да је оронуло црквено здање изузетно опасно по пролазнике, тим пре што нема порту којом би их поштедело у случају да се уруши, него директно излази на две улице.
Комади лима слетели су уз велико убрзање и права је срећа што никог нису закачили или пали на далековод. Ветар је одвалио и летве и покривач са давно постављене и већ труле заштитне надстрешнице око цркве. А туда пролази стотину деце на путу до школе и вртића
Од Покрајинске владе смо прошле године добили зелено светло за техничко снимање старе сивачке цркве. Капа њеног торња је била отворена и било је питање тренутка кад ће се распасти. Сад је неопходно да се обезбеде финансије и распише јавна набавка за радове на торњу и око њега, који су ургентни, а требало би да се обаве у комуникацији МЗ Сивац, Општине Кула и Владе АПВ – казао је Отић.
Citat:Реформатска црква у Сивцу запуштена је после Другог светског рата, кад су протеране подунавске Швабе, које су је 1811. године саградиле и у њој се окупљале заједно с припадницима мађарске заједнице. Представници РХЦ, чије је седиште у Фекетићу, у општини Мали Иђош, наводе да помоћ, коју су за обнову цркве у Сивцу тражили од влада Немачке и Мађарске, нису добили зато што она у овом селу више нема верника
Репрезентативно здање у Хиландарској улици, иако обезбеђено чуварима, оронуло и пропада годинама.
Кућа нашег чувеног песника и лекара Лазе Лазаревића у Хиландарској улици још чека обнову.
Овај објекат враћен је првобитним власницима у процесу реституције, али они нису тражили сагласност Завода за заштиту споменика културе Београда да почну са радовима на овом објекту. Како напомињу из ове установе, нису тачне информације да се кућа Лазе Лазаревића однедавно не налази у зони заштите и да је у току поступак поновног проглашења. Подсећају да је статус објекта и целине у којој се налази непромењен од 1968. године.
Забуну уноси табла у облику штита која се на самом објекту налази још од осамдесетих година прошлог века, када је било уобичајено да се на овај начин обележе споменици културе или значајни објекти који имају споменичка својства, а налазе се у културно-историјској целини....
Илегални археолози у Србији: Дивљи копачи историје
Становници села у Браничевском округу који већ деценијама илегално ископавају и на црно продају вредне археолошке предмете, уверени су да тиме никоме не наносе штету и да зато неће кривично одговарати. Неки истичу како су заволели историју свога краја још у школи, називају професионалне археологе колегама и имају сопствене теорије о прошлости овог подручја. Али сви аргументи којима правдају своје поступке, падају у воду када говоре о илегалним копачима који долазе са стране, оптужујући их за пљачку туђег наслеђа.
Браничевски округ није једино „место злочина“ у Србији када је реч о археолошком криминалу, али је међу најактивнијим и издваја се по својим културолошким и економским особеностима. Ова област је веома богата археолошким налазиштима из различитих епоха, а нарочито из праисторије. Такође, обилује бројним легендама, од оних које су везане за чудотворна исцељења и љубавне везе са натприродним бићима, до вековних прича о невероватним количинама злата које су овде закопавали Римљани, Турци, Бугари, хајдуци и други крај неког извора, у пећини, у стаблу дрвета…
„Код нас кад се роди мушко дете, стављају га на бика да буде шпекулант. Када се роди девојчица, износе је кроз прозор да буде заводница“, описује становник једног села у Браничевском округу обичаје које практикују тамошњи житељи у жељи да брзо стекну богатство које ће их ослободити мотике и скинути им с врата државу која вечито „дере кожу сељаку“.
Ни после две године није расветљена пљачка Музеја вожда Карађорђа, украдено непроцењиво јеванђеље
Лопови су у музеј ушли пресекавши решетке на прозорима, а однели су јеванђеље старо сто година, непроцењиве вредности, као и још неколико експоната. Аларм, који је повезан с полицијом, није се огласио.
Упад у музеј догодио се, како се претпоставља, између 27. и 30. јануара 2021. Музеј и црква се, иначе, налазе на забаченом терену, у шуми, на потезу Јаруга, десетак километара од Велике Плане....
Кнез Михаилова. Некада најпознатија, најпопуларнија и најпривлачнија београдска улица, у коју су хрлили домаћи и страни гости да виде архитектуру, али и излоге светских брендова, данас је ругло.
Сада тешко да можете направити двадесетак корака кроз срце Београда а да не наиђете на затворен локал. Дух велеграда, који се огледао од Теразија до Калемегдана, затворен је катанцима који су стављени на многобројне локале, чији су излози излепљени плакатима, ишарани и запуштени.
Сада су то квадрати власника, углавном враћени у поступку реституције. На незаинтересованост за преуређење приватне својине не могу, или не желе да утичу ни градске, ни општинске службе. Тако, Кнез Михаилова улица од главне градске лепотице постаје оронула старица коју сви избегавају. Или протрче овом пешачком зоном како би стигли до Калемегдана на једној, и остатка центра Београда на другој страни...
Код мене је пешачка зона, иначе језгро настанка града, ругло над руглима, а требало би да буде место на које се одводе гости да се похвалимо...Иначе, Кнез Михаилова, од делијске чесме до Калемегдана, била ми је годинама позорнички реон, знам је напамет. Чак сам знао и број плоча на улици. Сад кад прођем кроз њу оборим поглед.
Својевремено, Филолошки је поставио рампу за инвалидска колица, како би студенти инвалиди могли да уђу у зграду из Кнез Михајлове.
Некаква инспекција (комунална, или ко је надлежан ) је наредила да се то уклони.
Пошто је заиста потребно, набављена је покретна рампа- мостић, па колегинице са централе имају допунску дужност да помажу при постављању и уклањању тог чуда.
Зато "баште" ресторана, рекламе, чуда, као пешадијске препреке...
Немачки павиљон руше, не припада споменику културе
Овај павиљон изузет је из граница споменичког комплекса „Старо сајмиште – Логор Гестапоа” који је уписан у регистар културних добара 1987. године.
Рушење Немачког павиљона у близини ауто-сервиса „Раде Кончар” подигло је огромну прашину не само због шута који стварају багери, већ и у јавности. Она се данима пита ко, зашто и са којим правом нарушава простор који је некада припадао комплексу првог београдског сајма, а касније логору Старо сајмиште. Немачки павиљон, који је као и Турски изграђен 1938. године у оквиру сајамског простора у близини некадашњег Моста краља Александра, на нишан грађевинских машина ...
