Propadanje i zatiranje istorijske baštine

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ово је ван сваке памети.Неко ће добро да профитира.Цене би требало макар удесетостручити.

Из стечаја Југоекспорт система и корпорације за 10,4 милиона динара понуђено је на продају у пакету 148 артефаката међу којима су дела славних сликара Поповића, Лубарде, Коњевића, објавила је данас Агенција за лиценцирање стечајних управника.

Понуђену уметничку збирку Југоекспорта чине 124 ликовна дела и 24 дела примењене уметности.

Међу бројним познатим уметницима који су према огласу аутори дела понуђених на продају су Петар Лубарда, Мића Поповић, Милан Коњовић, Лазар Возаревић, Мило Милуновић, Пеђа Милосављевић, Зора Петровић, Емир Драгуљ, Александар Дероко и Ана Капор.

Никола Кусовац, некадашњи кустос Народног музеја за Танјуг каже да је оглашена цена за дела великана српског сликарства практично поклон.

"Само једно дело Поповића, Лубарде, Милуновића, Коњевића премашује наведену збирну цену за дела из стечаја Југоекспорта. Једино ако је реч о графикама славних сликара, али и тада је цена тржишно нереална", казао је Кусовац.

Према његовим речима, некадашји директор Југоекспорта Раде Кушић поклонио је ремек дело Петра Лубарде "Сумрак Ловћена" Музеју града Београда.

"Као кустос Народног музеја у Београду прошао сам кроз уметничку колекцију Југоекспорта и уверио се да је вредна. Можда је овај оглас мамац за колекционаре...Можда је реч о мање вредним делима славних уметника, али све и да је тако цена је и даље симболична", сматра Кусовац.

Јавно надметање за 148 уметничка дела у власништву Југоекспорт система у стечају заказано је за 18. мај.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Чувена издавачка кућа "Просвета" после 77 година постојања на корак до гашења
Колико је некада најмоћнија издавачка кућа у СФРЈ и једна од највећих на Балкану, основана 1944, на ивици провалије, сведочи да је за последњих годину и по објављено само 12 књига, нема више ниједног запосленог, чак ниједног уредника. Остали су генерални директор Бранислав Вукасовић и рачуновођа, који је ангажован по уговору, а редовне принадлежности добијају и двоје чланова Одбора директора, Милош Стојилковић и Игор Кабиљагић.

Нада за оживљавање "Просвете", која је већ годинама у агонији, поготово после неуспеле, па поништене приватизације, појавила се када је у помоћ притекао моћни "Службени гласник", дајући средства за обнову ентеријера књижаре "Геца Кон". Тада је наговештена и шира сарадња на заједничким издавачким пројектима, али се од тога одустало.

- Све што се тиче "Просвете" је у рукама њиховог руководства и Министарства привреде и заиста ништа не знам о њиховом пословању - изјавила је, за "Новости", Јелена Триван, директорка "Службеног гласника". - Ми смо наше обавезе испунили, збринули смо, односно преузели седморо запослених у "Просвети" и ми никакве више немамо везе са овом кућом, која је посебно правно лице.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Наравно да Јелена Триван не зна ништа,као по обичају.Просто ме срамота,што сам са таквима делио ваздух у Крагујевцу.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Има та медаља и другу страну. ''Просвета'' је, поред изванредних серија литературе за средњу школу, учествовала и у ономе што се зове ''разарање српске књижевне сцене''. Имала је у канцеларијама више запослених него у реализацији. Она, и не само она (Бигз, Нолит, итд) била је место за синекуре земљака и кланова, па су апсолутно просечни књижевници (довољно одани) штампали сами себи силне наслове. Онда би се све то сручило у Француску 7 (то им је било главно место у биографији - да заузму сто у тој кафани), евентуално Мадеру и наставило да гуши младе и талентоване.
Сада је, ма колико чудним путем, стигао рачун. Пошто сам био један од пионира Књижевне омладине Србије, добро се сећам да су већ у њој регрутовали своје послушнике и бирали само просечне - који не могу да их лако смене или наследе.
Тако му је то...

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, natrix, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::
Сада је, ма колико чудним путем, стигао рачун. Пошто сам био један од пионира Књижевне омладине Србије, добро се сећам да су већ у њој регрутовали своје послушнике и бирали само просечне - који не могу да их лако смене или наследе.
Тако му је то...

На истоку старе приче,на западу ништа ново...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Skywhaler, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Музеј у Нирнбергу чува и раритетно оруђе из 16. века, које су нацисти опљачкали у Београду 1941.
Вредан ливени топ из 16. века, који су нацисти првих дана окупације однели из Војног музеја у Београду, готово осам деценија чува се у музеју у Нирнбергу.

Иако је раритетно оруђе уредно заведено у свим списковима уметничких предмета које је окупатор опљачкао 1941. године, Србија од немачких власти до данас није затражила враћање драгоценог експоната! У актима Војног музеја на Калемегдану топ бурне историје заведен је као - нестали предмет.

Правни основ је неспоран - драгоцени топ лични је поклон Адолфа Хитлера Павлу Карађорђевићу, уручен током чувене кнежеве посете Берлину 1939. године. Оруђе богате историје било је део Фиреровог "пакета", у коме су се нашла и два Карађорђева топа из времена Првог српског устанка.

Последњих година постоји интересовање хрватских установа културе, посебно Поморског музеја из Дубровника, за овај предмет. Хрватска сматра да полаже право на овај предмет по месту настанка, као и да је Дубровник требало да буде његова "адреса" и пре Другог светског рата.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Из послератних извештаја управника Војног музеја на Калемегдану Војислава Вуковића,јасно је да је у првим данима рата поставка на Београдској тврђави пљачкана три пута!

Први пут између 7. и 10. априла, када је Југословенска војска напустила тврђаву.

Други пут између 10. и 26. априла, када Музеј није био заштићен, па су изношена одликовања, оружје, сребрни и златни предмети из руског одељења. Тада је нестала и збирка оружја краљевске породице Петровић.

Трећа пљачка десила се 28. априла, када је дошао бечки генерал и кустос др Алфред Мел, који је однео све немачке и аустријске предмете. Међу њима су били и предмети рађени у немачким фабрикама по наруџбини и за паре Југославије, као и предмети који су по распаду Аустроугарске припали новоствореној држави Јужних Словена заједно са припојеним крајевима, као њихова својина.

У бечку дворску библиотеку током окупације пребачена је књига српских грбова и печата "Армалија Микрокорум", однета из манастира Житомислића. У село Хадеродорф, крај Беча, пребачене су и плоче са натписима са капија Београда и гроба београдског паше Кара-Мустафе, које је принц Лаудон поскидао приликом освајања Београда, 1789. године, и однео као трофеје.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Запуштена и обрасла коровом, Црква Преображења Христовог у Горовичу неумитно пропада. По предању, ову цркву је подигао Деспот Стефан по повратку из битке на Никопољу, где је отео крсташки барјак и окренуо га, што је тада значило крај битке. Због тога што је у бици против хришћана био с турске стране заветовао се да ће подићи цркву. Сада је ова црква у јадном стању и просто вапи за обновом. По процени стручњака, обнова би коштала нешто више од милион евра. Завод за заштиту споменика прогласио је ову цркву културним добром, што још више обавезује.

Црква је прелепа, а у камену су уклесани призори ратника, као и разни симболи и печати Немањића. По предању, у овој цркви је крштен Карађорђе Петровић, а верује се да се у њој и венчао. Устаничка војска на челу с Карађорђем овде се причестила пре битке код Рудника.

Ова задужбина, која је толико повезана с нашом историјом морала би да се што пре спасе од даљег пропадања. Могуће је да се оформи одбор за њену обнову који би био овлашћен да прикупља средства за обнову, како од грађана, тако и од приватних и јавних предузећа. Град Београд, који управо подиже споменик деспоту, могао би да се одужи тако што би дозволио да одбор преко Инфостана пошаље грађанима Београда уплатницу за евентуалну помоћ.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ни аљбин курти не би боље смислио...

Референтна мапа Заштите животне средине и управљања отпадом (4б) у оквиру нацрта Просторног плана Републике Србије од 2021. до 2035. године, према којој ће будућа регионална депонија на територији Краљева бити, наводно, изграђена на локацији између средњовековног манастира Жиче и оближње Матарушке Бање, узбуркала је духове у граду на Ибру.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Вила у старом језгру Врачара изграђена је 1930. године. Двоспратница припада целини "Котеж-Неимар", која је била уписана у Евиденцију непокретности под такозваном претходном заштитом, али до краја 2020. године. План је да се поново врати под надлежност Завода, што би требало да буде усвојено на седници Скупштине града у јуну.

Друштво за улепшавање Врачара и Друштво за заштиту Крунског венца противе се рушењу и изградњи нове зграде јер "добро очувани објекат који краси неимарску падину замениће зграда која премашује дозвољене висинске габарите за овај део града".

- Случај суштински правно још није дошао до нас, пошто ће се у првој половини маја одржати рани јавни увид - истиче за наш лист главни градски урбаниста Марко Стојчић.

- Предмет ће разматрати комисија за планове, која сагледава целу ситуацију. Обавиће се, наравно, и консултације са Заводом за заштиту споменика културе Града Београда и са свима са којима је то потребно. Све се ради у интересу града, грађана и културно-историјског наслеђа.

Како истиче наш саговорник, град убрзано ради на томе да се све целине у престоници, које се сматрају за културно-историјско наслеђе, ставе под ингеренцију Завода. Тиме ће се зауставити надоградња, рушење и ружење вредних здања.

- Видећемо да ли је будући инвеститор испоштовао габарите што се тиче спратности, површине, али и заузећа парцеле - каже Стојчић. Проблем је у томе што раније није било експанзије у градњи нових објеката, па није било ни рушења старих. Сада се слика знатно променила, па се зато и дешавају разни иступи. Због тога се убрзано ради и план је да до краја 2021. године све што архитектонски и историјски вреди у престоници буде стављено под заштиту.

Највише објеката или просторних целина које ће уживати заштиту Завода налази се на Врачару и Старом граду, а није мали број ни оних на Савском венцу и Новом Београду.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::Ни аљбин курти не би боље смислио...

Референтна мапа Заштите животне средине и управљања отпадом (4б) у оквиру нацрта Просторног плана Републике Србије од 2021. до 2035. године, према којој ће будућа регионална депонија на територији Краљева бити, наводно, изграђена на локацији између средњовековног манастира Жиче и оближње Матарушке Бање, узбуркала је духове у граду на Ибру.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ovo je malo napumpano. Prvo, celokupna okolina manastira je gusto naseljena, što znači da deponija neće biti tako blizu. Druga stvar, deponija mora negde da se stavi, a trenutna deponija se nalazi pored snaga bezbednosti, jednog fakulteta i izuzetno prometne ulice duž koje se nalaze visoke stambene zgrade, na samoj obali Morave... Svako malo se deponija zapali i truje pola grada na Ibru. Kako deponija neće biti na arheološkom lokalitetu, ne vidim kako je ova odluka sporna. Ako može skoro u centru grada da bude deponija, što ne može i pored Mataruške banje?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Знам где је.Она треба дефинитивно да се измести.На десетак КМ од Краљева према В.бањи,има део који није насељен.Једна савремена депонија,тражи и мање простора.
И у Крагујевцу,град се раширио до саме депоније. Државни Дата-центар,где ће бити сви подаци државе гледа управо на депонију.Пар стотина метара.

Него,реци ми,је ли у функцији она окретница локомотива на железничкој станици?Тамо је било и пар парњача и дизелки,које су расходоване.