Propadanje i zatiranje istorijske baštine

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Жалосна судбина замка Шпицер,бисера еклектичне архитектуре у Војводини. Пројектовао га је архитекта Стајндл Имре(творац зграде мађарског Парламента) . Приметни су су стилови од готике и романике, преко барока и ренесансе до југенд стила,док је унутрашњост дворца декорисана у стилу сецесије.
Ту је некада живела породица Шпицер, Еде, његова супруга Клара, син Јонас и кћерка Јохана. Немачки велепоседник и власник фабрике цемента пожелео је да баш на обронцима Фрушке горе сагради дом, па је тако никла велелепна палата.
Тужан је осврт на централни хол са балконом, јер су у њему још видљиви трагови давне раскоши са укусом. На месту где је стајао камин од зелених керамичких плочица и 2.500 цветића сада је једно велико - ништа.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Камене зграде расуте по дубодолинама и врховима Старе планине још опстају и сведоче о времену када је овде све врвело од ситне и крупне стоке, али и људи.
Свако сеоско домаћинство је имало пар појата, колиба, "плевњи", "шапрона" и "платна", свега онога што би се савременим језиком назвало економским зградама и у којима се углавном боравило током лета. Представљале су други дом, а оне ближе селима биле су домови и током дугих зима..

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мештани села Славковица, задруга "Рајац Славковица" и манастир Ваведење угостили су Милана Кркобабића министра задуженог за регионални развој, песника Љубивоја Ршумовића и проф. др Милована Митровића, потпредседника Академијског одбора за село САНУ.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ово село под Рајцем познато је и по манастиру Ваведења Пресвете Богородице у којој су нађени саркофази за које се већ четири деценије верује да су у њима сахрањени Деспот Ђурађ Бранковић, деспотица Ирина и њихов син Лазар. Док се из страних лабораторија чека ДНК анализа костију из камених саркофага, научници настављају да истражују овај локалитет.
Ејј...четрдесет година???Да се прекрстиш и левом и десном..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Немар у одржавању спомен-обележја устаницима на Јавору.Намерницима који се запуте према Пештеру, на меандре Увачког језера или до Златара, пре у очи пада висока трава, гомиле смећа, разбацане кесе, него запис у бронзи: "Трагови прошлости на Јавор планини сведоче о борби Срба за ослобођење од Отоманске и Аустроугарске империје од 16. до 20. века. Спомен-обележје подигнуто је у славу предака, за наук потомству.
Сличан пропуст и брука чекају посетиоце и на споменичком комплексу испод Василијина врха на Јавору, на некадашњој српско-турској граници (до 1912. године). У корову је гробље ратника из Јаворског рата (1876-1878) одмах иза споменика јаворским јунацима и мајору Михаилу Илићу, команданту Друге ужичке бригаде, Јагодинцу, који се преселио у легенду и народну песму у 31. години.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У пожару који је данас око 17 сати избио у улици Светозара Марковића у Крагујевцу, оштећена је стара кућа која је под заштитом државе.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Кућа која је данас горела, међу Крагујевчанима је позната као кућа доктора Илије Коловића, познатог лекара који је током Првог светског рата српске војнике лечио од пегавог тифуса и на крају и сам подлегао тој болести.
Кућа представља материјалне остатке архитектуре старог Крагујевца на основу којих се могао наслутити изглед града за време владавине кнеза Милоша.
Највреднији детаљи зграде су богато орнаментисани стубови на трему и доксату, таванице од шашовца и аутентична лучна врата на појединим просторијама, па као таква поседује архитектонску и етнографску вредност.
Кућа у Улици Светозара Марковића је 1971. године проглашена за непокретно културно добро.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Најстаријој школи на Космету,која је изграђена 1904, прети рушење.
У настојању да се пронађе компромисно решење око Основне школе у селу Драјчићи у општини Призрен, која је изграђена далеке 1904.године, а којој прети потпуно рушење, представници косовског Министарства за заједнице и повратак иницирали су данас састанак са представницима Бошњака и Срба из овог села.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Иначе, намера Бошњака према сазнањима нашег листа била је да поруше поменуту школу коју су градили Срби и која је саграђена на имању Младена Јевтића који је завештао своју башту за изградњу школског објекта а који је под заштитом државе од 1958 године као најстарија српска школа на КиМ.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На месту некадашњих трамвајских штала, односно трамвајског депоа у Булевару краља Александра ускоро ће почети изградња стамбено-пословног комплекса.

Иако је реч о законом заштићеној целини, Градски завод за заштиту споменика дао је дозволу уз услов да се сачува спомен-плоча која је постављена 1967. године поводом обележавања 70 година од изградње Трамвајских штала. Завод је затражио и да се постојеће трамвајске шине уклопе у нови екстеријер дворишта као обавезни елемент, у циљу очувања сећања на првобитну функцију овог простора.
Занимљиво је што се у депоу Градског саобраћајног предузећа налазио ТЦ "Депо" који је изгорео у пожару 2014. године, а ни после пет година није утврђено ко је одговоран за пожар. Иначе, "Депо" је био у склопу ЈКП "Градске пијаце" а закупци су након пожара са ове локације премештени у монтажно-демонтажну халу на пијаци Ђерам. Простор је продат на јавној лицитацији 2017. године.

Након овог пожара, којем је претходио још један, Завод за заштиту споменика подржао је идеју да се на овом простору направи Музеј за уметничке и занатске атељее, међутим од тога се одустало.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Трамвајски депо у Булевару, Београђани су дуго звали Трамвајска штала. Ту се налазио први комплекс за смештај трамвајских кола и њихово одржавање. Изградњом комплекса омогућено је и да 14. октобра 1892. године буде пуштена у рад прва трамвајска линија од Калемегдана до Славије, која је саобраћала на коњску вучу. Градско саобраћајно предузеће простор депоа сматрало је својеврсним музејом чије постојање сведочи о традицији јавног превоза у Београду.

• 1Ovo se svidja korisniku: KlinkaPalacinka
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Пропада родна кућа Владислава Петковића Диса
Кућа славног српског песника Владислава Петковића Диса је пред потпуним урушавањем. Држава је прошле године родну кућу славног пјесника прогласила за знаменито мјесто, али реновирање касни због имовинско-правних односа насљедника

Један од најпознатијих српских песника данас има најружнију кућу у Србији, и то у родном Заблаћу, код Чачка.
Раде Радмилац је први комшија. Иако га зна само из књиге, дубоко жали за судбином славног песника, али и његовог дома.

"Ово је и од Бога срамота, и од народа и од свега", сматра Радмилац. Због руинираног стања у каквом је Дисова кућа, мештани су црвенели и пред нобеловцем Петером Хандкеом, који је пре неколико година дошао на манифестацију "Дисово пролеће".

Питао је где се налази Дисова кућа, јер је желео да је види. "Нас је било срамота, било нам је непријатно да га одведемо и да види у каквом стању је кућа, па смо рекли да је кућа далеко", признала је мештанка Данка Шушић.

Чачани сматрају да је град чија библиотека и школа носи име великог песника дужна да спасе његову кућу од пропадања, али нерешени имовинско-правни односи су зауставили реконструкцију, за коју је град Чачак издвојио средства.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: _Sale
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У историји Новог Сада постоје поглавља која се, само с времена на време, поново отварају и читају. Једно од таквих је и прича о новосадским Јерменима - малој заједници која је своје уточиште пронашла у Петроварадинском Шанцу 1739. године.
Њени чланови су били специфични по свом пореклу, традицији, верском опредељењу и економској моћи. У град су стигли под заштитом Ватикана и јерменског монашког реда мехитариста.
Уз њихову помоћ и сопственим средствима, Јермени су средином 18. века подигли своју прву цркву, управо у време када је Нови Сад стекао привилегију слободног краљевског града.
У панорами Новог Сада Црква Св. Гргура Просветитеља се није истицала величином и изгледом, али је представљала једини јерменски храм на ширем географском подручју. Новосадски Јермени су просперирали до половине 19. века.
Иако је у најбољим временима колонија достизала тек сто чланова, био је приметан њихов допринос економском јачању града. Нажалост, у бомбардовању града 1849. године, срушена је Јерменска црква, а број њених верника се драстично смањио.

Захваљујући упорности јерменских свештеника-мехитариста и дарежљивости Марије Трандафил, храм је обновљен 1872. године. Иако је од краја 19. века у Јерменску цркву улазило веома мало верника, грађани су били навикнути на њену фасаду и присуство старих свештеника.
За старије генерације овај објекат је представљао симбол старог Новог Сада. Носталгија и жеља за очувањем старе архитектуре, међутим, нису били довољно снажни аргументи који би послератне урбанисте убедили да сачувају објекте у старом језгру Новог Сада.

Као жртва просецања Булевара маршала Тита, Јерменска црква је срушена у октобру 1963. године. Преживео је део једног зида, а последњи камен темеља је ископан у деветој деценији 20. века. На месту некадашњег гробља је подигнута неугледна ограда, испред које, и данас, стоји надгробни споменик породице која је припадала давно несталој и заборављеној јерменској колонији у Новом Саду.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


Ево слике некадашње цркве,преузете са војног дела форума

• 4Ovo se svidja korisnicima: amstel2, natrix, Skywhaler, peruni
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...Нас су у првом основне школе научили да смо ми робовали пет векова под Турцима...и како ми знамо да робујемо, то не зна нико. Оно мало српске историје , културе и традиције око Балканских и Првог светског рата је брзо уништено, умногоме захваљујући нама. Немамо право на С од Србин.
ПС
Пре неколико дана РЕМ расправља да скрати и погура у ноћне сате '''ријалити'' програме !?!!!!!
Обратите пажњу! Они не доносе одлуку да их тренутно забране, укину, ''угасе'', већ ''сондирају'' терен, испипавају да не наљуте Жељка или неког министра...Ужас!