Akcenat...

4

Akcenat...

offline
  • Dragi Ivić
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17678
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Hm....?! ::

Ево примера где је сугласник С акцентован...

...С ЦИЈЕНОМ...

У решењу га нема јер је постао акцентован...


Pogledaj na izdvojenoj temi skenove koje sam postovao. Obrati pažnju na sken sa Pešikanovim tekstom. On ne negira da predlog može u proklitici da preuzme akcenat. To piše već u prvoj rečenici.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • TiSi  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 25 Mar 2009
  • Poruke: 388

Много касним, али мнооого!

Ломова,
Не мора акценат увек да буде на самогласнику. Постоје речи страног порекла који су изузеци...који, уосталом, потврђују правило. Пример:

Остаде ми жеља пуста да у ПЛЗЕНУ попијем хладно пиво,
а волео бих и ВЛТАВОМ да пловим.

Не пада ми на памет још неки пример, али мислим да је и ово довољно.



offline
  • Dragi Ivić
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17678
  • Gde živiš: I ja se pitam...

TiSi ::Много касним, али мнооого!

Ломова,
Не мора акценат увек да буде на самогласнику. Постоје речи страног порекла који су изузеци...који, уосталом, потврђују правило. Пример:

Остаде ми жеља пуста да у ПЛЗЕНУ попијем хладно пиво,
а волео бих и ВЛТАВОМ да пловим.

Не пада ми на памет још неки пример, али мислим да је и ово довољно.


Bez obzira na dobru polemičarsku nameru, nisi odbrao dobar primer, niti dobru oblast za poređenje, pa nisi ni u pravu. To nije, naravno, ništa strašno. Strašnije bi bilo da ostaneš u zabludi, pa mi ne zameri što ću ponuditi svoje znanje da ti tu zabludu razvejem.

Prilagođavanje akcenta strane reči ili pozajmljenice obavlja se u našem jeziku u skladu s našim prozodijskim normama na tri načina:

1. Uspostavlja se naš drugačiji akcenat, bez neposredne veze sa izvornim stranim akcentom (sinteza, metoda, pozitiv, pozicioni, linearan)

2. Akcenat se prenosi na prethodni slog i postaje uzlazan (astrolog, maneken, iluzija)

3. Akcenat ostaje na istom slogu , ali se prerađuje u uzlazni (montaža, navigacija,organizam, opereta, smoking).


Dakle, i ovo pravilo je, kao i sva druga prozodijska pravila, vrlo jednostavno i precizno.
Međutim, naglašavanje stranih imena je teže i složenije jer se ona upornije i žilavije ''brane'' od našeg akcenatskog sistema. Ako te ta oblast stvarno interesuje, mogu ti skenirati i postovati odličan tekst akademika prof. dr Mitra Pešikana o toj oblasti.

Gde je, dakle, bila greška u tvojoj tvrdnji? Nije sporno da se u stranim rečima naglašavaju suglasnici, niti to iko dovodi u pitanje pa je poređenje bespredmetno (kao kad bi Englezu rekao da nije pravilno voziti levom stranom jer se kod nas vozi desnom) . Za njih važe pravila koja sam naveo, pa se na osnovu njih, s obzirom na to da nisu poreklom iz našeg jezika, ne mogu preslikati pravila vezana za naš jezik. I ovde bi se moglo primeniti pravilo ''Kad si u Rimu , budi Rimljanin'', odnosno prilagodi se.

offline
  • TiSi  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 25 Mar 2009
  • Poruke: 388

Сириус, тачно да пример не одговара на питање Ломове везано за преношење акцента на проклитику. А и намера ми није била да објашњавам да се СА МНОМ пише растављено (иако , сложићеш се, звучи као једна реч).
''Полемичарска намера'' - погодио си, међутим:

Да ли си приметио да невољници који су избегли са Косова и Метохије користе шиптарску прозодију која се примећује нарочито у реченичком акценту и то код упитних реченица, а која је потпуно неприхватљива у српској прозодији?
Наиме, 99 посто људи које знам, а који су из тих крајева, при формирању упитне реченице нагласе последњи слог последње речи у реченици. То више није симпатично певање, то је грубо кршење правила српске прозодије.
И дијалектологија и акцентологија познају, па, у неким случајевима, и благонаклоно гледају на употребу експираторичног акцента, акцента без квантитета и квалитета (само удар - иктус), као у случају Б. Станковића; али прилагодити се прозодији где се наглашава задњи слог у речи једне реченице! То је у српској прозодији исто што и управљати аутомобилом из гепека, или се правити Римљанин међу Ескимима.

Ја га мало претера са ових 99 посто, није толико, мање је.
Ето, ја дадох пример где наш језик трпи нормативе туђег језика. Таква норма не може ни у најгорим кошмарима да се...ма ни у лудилу.

Пошаљи ми текст др Пешикана, бићу ти захвалан.
Видиш, ја бих у професоровом презимену краткоузлазни акценат ставио на И, мада постоји могућност да, у зависности од његовог порекла, може стајати и краткосилазни на Е. Штавише, мислим да се у случају професоровог презимена не може утврдити акценат по аналогији са птицом пеликан.

offline
  • Dragi Ivić
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17678
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Sasvim si dobro ovo ilustrovao; nisi preterao s brojkom. Isto to može se reći i za značajan deo kosovsko-resavskog (posebno pomoravskog) dijalekatskog područja, pa i oblasti koje su pod velikim uticajem vlaških narečja i jezika. Ekspiratorni momenat u njihovom ''akcentovanju'' jeste najuočljiviji (umesto kašika sa akcentom na prvom slogu, imamo ekspiratorni udar na srednjem slogu, čijim zvučnim i praskavim izgovorom se ''pokrije'' skoro cela reč; tako zvuči kao da se od te reči najviše čuje ...ika'').
Još jedna pojava jeste zapažena u dijalekatskim nepravilnostima, odnosno ostupanjima, a vezana je i za artikulaciju, pošto je ona neodvojivi deo respiratorno-ekspiratornog ciklusa pri kome se reči akcentuju. Reč je o lenjosti, odnosno lagodnosti da se samoglasnici srednjeg i zadnjeg reda izgovaraju kao da su iz prednjeg reda. Tako dobijamo vrlo otvorene vokale a i e, pa se u tom procesu i akcenti lako ''pomere''. U golubačkom kraju sam slušao ženu koja kaže ''Idem kod njonu sestru''. Nezavisno od padežne greške, vidljivo je da je njoj bilo lakše da izgovori samoglasnik o u zamenici njenu, nego e. Za pravilnu artikulaciju samoglasnika o ne treba joj mnogo (samo da napravi ''tunel'' govornog aparata), a za pravilnu artikulaciju samoglasnika e (probaj nekoliko puta da samo njega pravilno artikulišeš) , treba da se ''ispomera'' ceo govorni aparat. Primera, naravno, ima mnogo.

PS
Danas sam prilično zauzet, no nadam se da ću u drugom delu dana stići da iskeniram taj odlični tekst.

offline
  • TiSi  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 25 Mar 2009
  • Poruke: 388

Никад ни помислио нисам да би разлог такве, погрешне артикулације, артикулације који си навео као пример из голубачког краја, могао да буде тако прозаичан, тако очигледан (од дрвета нисам видео шуму).

''Реч је о лењости, односно лагодности...''

И не само у голубачком крају.
Ево га Дубара, наздравље њему, па нека потврди да се у околини града где живи, нарочито у руралним местима (север Босне и Посавина), врло често самогласник А артикулише тако да се чује самогласник О. Именица ЈАЈЕ се изговара - ЈОЈЕ; заменица ЈА је ЈО и слично.
Сам акценат је тачан, али начин формирања, артикулација, мења глас. То је уочљиво нарочито ако се реч употреби самостално.
Не сумњам да је то због лењости и лагодности, а опет се питам да ли је могуће да је разлог тако једноставан.

offline
  • Dragi Ivić
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17678
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Pojava je prilično jasna i objašnjiva. Naš akcenat pripada grupi melodijskih akcenata. Kao što znamo , samoglasnici su nosioci akcenta i oni su jedini glasovi koji se pevaju , odnosno ''nose'' melodiju. S obzirom na to da je i za jedne i za druge neophodna ekspiratorna komponenta (izdisaj) , jasno je zbog čega su usko povezani.

Moguće je, naravno, da neko s nepravilnom artikulacijom uspe da postigne pravilan akcenat , ali to je posebna priča. Obrati pažnju na uključenja dopisnika iz krajeva u kojima se izrazito loše govori. Neke od tih ljudi dobro poznajem i znam kako ''u prirodi'' govore. Pred kamerama se trude da govore književno ( i taj trud se vidi) ali nije lako. Vešto uvo prepozna ,najpre , upravo otvorene vokale.
Ili, Dubara to može da potvrdi, slušaj kako u Bosni izgovaraju suglasnik L (napisao sam veliko slovo da ga ne bi pomešao sa I). To skraćivanje i ''zatupljivanje'' sigurno utiče ne samo na artikulaciju okolnih glasova u pojedinoj reči, već i na pomeranje ekspiratorne struje, pa i akcenatskih vrednosti .

Načelno govoreći - loša artikulacija može da proizvede i lošu akcentuaciju, a najpre stradaju dužine .

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2005
  • Poruke: 2408

Sad me je TiSi-jevo zapažanje podsetilo na to da je moj pokojni deda (Tamnava, dalje poreklo Stari Vlah) govorio "doleko" a ne "daleko". Da li je i to primer istog fenomena?

Drugo pitanje: Bila sam u istočnoj Srbiji na terenu, pa sam posetila i selo Žlne nadomak Knjaževca. Kako treba da se izgovara ime ovog mesta?

offline
  • Dragi Ivić
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17678
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Za prvo pitanje ne mogu da potvrdim jer su to mukli glasovi (poluglasovi) sa nejasnim poreklom. Romi kažu čokulada umesto čokolada, ali da li je to usled artikulacijskih problema ili preuzimanja i prilagođavanja strane reči njihovom govornom sitemu, nisam siguran.

Za ovo drugo sam proverio. Kratkosilazni na prvom slogu, gde se Ž čuje upadljivo tiše u odnosu na L koje je nosilac akcenta. Kolega na poslu odlično govori vlaški pa sam proverio s njim. To su suglasničke grupe ,kod nas retke, koje su kod njih jedno od obeležja jezika.

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2005
  • Poruke: 2408

Sirius ::Za ovo drugo sam proverio. Kratkosilazni na prvom slogu, gde se Ž čuje upadljivo tiše u odnosu na L koje je nosilac akcenta. Kolega na poslu odlično govori vlaški pa sam proverio s njim. To su suglasničke grupe ,kod nas retke, koje su kod njih jedno od obeležja jezika.

Ako sam te pravilno razumela, ovde je na delu uticaj vlaške akcentuacije na srpsku reč. Da li je to posledica bilingvizma? I kako se uopšte naziva ovaj jezički fenomen?

Na terenu sam čula i tumačenje etimologije naziva sela - od žlna (ptica žuna).

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 696 korisnika na forumu :: 46 registrovanih, 5 sakrivenih i 645 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 4fat, _Sale, A.R.Chafee.Jr., Andrija357, Arhiv, babaroga, Bane san, Cufo, darkangel, dejina811, dragon986, dragonserbia, Drug pukovnik, Faki-Valjevo, Front Channel, goxin, h8propaganda, Helket, Hoegaarden, jaeger, Jovan Nenad, Konda, Leonardo, Lieutenant, ljiljak, ljuba, Lucije Kvint, Milan A. Nikolic, Milos ZA, nenad81, novator, ostoja, pavle_pzs, pein, pera12345, peruni, rodoljub, Singidunumac, stegonosa, suton, vatrogasac, Vlad000, vlahale, vlvl, voja64, xJeremijAx