Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo malo tekstova sa Redita vezanih za temu o kojoj smo raspravljali.

Citat:Fonemi koje pišemo kao <č> i <ć>, a koji dolaze od općeslavenskih *č i *ť, su se u kajkavskom jeziku isto kao i u kranjskom/slovenskom/slovenačkom kako vi kažete davno neutralizirali, tj. postali su jednim fonemom /č/. U čakavskim se govorima najčešće čuva ta razlika, a čak je i izgovor fonema /ć/ isti kakav ga rekonstruiramo za pra- i općeslavenski (a to je bezvučni velarni palatal, što se u IPA-i piše kao <c> - isti glas kao makedonsko /ќ/).

Zbog toga na sjeveru Hrvatske nećeš čuti da se ta dva fonema razlučuju, bez obzira na to koliko je moderni zagrebački štokaviziran (a to je dosta.)

S druge strane, u urbaniziranim područjima gdje je čakavski nekoć bio dominantan (Rijeka i okolica, gradovi na dalmatinskoj obali kao Split itd.) se ukidanje opreke č naprama ć upravo može pripisati toj urbanizaciji i doseljavanju stanovništva iz drugih krajeva zemlje, najčešće štokavaca.

Situacija u štokavskom je nešto kompleksnija, ali svakako postoji trend u zapadnom dijelu štokavskoga da se ta dva fonema više ne razlikuju. Počevši od velikog dijela Slavonije, ali i Bosanske krajine i zaleđa Dalmacije pa čak i u tzv. istočnobosanskom dijalektu (kažem tzv. jer ne ide do Drine, to je područje od Sarajeva pa prema Tuzli). S druge strane postoje mnogi otoci (jezični) gdje je ta razlika još živa, npr. Kruševo iza Zadra i dijelovi Hercegovine.

Ono što je isto interesantno je da većina govornika čakavskog (od Kvarnera do Hvara), koji inače čuvaju tu razliku kao što sam prije naveo, kad koriste "standardniji" govor, koriste govor najbližeg većeg urbanog središta (npr. riječki za Krk i splitski za Brač), i samim time gube tu razliku i izgovaraju samo /č/. (Ljudi s dalmatinskih otoka će čak naglasni sustav prilagoditi modernom splitskom kad su u Zagrebu, iako im je zagrebački sličniji).

Na jugu Srbije je to također često, pogotovo gdje se tradicionalno govori torlački. Na tom području se to može okarakterizirati i kao arealna značajka (ne javlja se samo u srpskom, na Kosovu Albanci obično ne razlikuju njihovo <ç> i <q>, a i u Skoplju i Kumanovu tradicionalno ljudi nisu razlikovali <ч> i <ќ>)

Citat:U smislu akcentuacije. Splitski govor ima novoštokavski naglasni sistem, što podrazumijeva pomicanje naglaska na prethodni slog i ostavlja visok ton na bivšem naglašenom slogu, što se percipira kao uzlazni naglasak. Npr. kolȃč > kòlāč

Čakavski govori obično zadržavaju izvorno mjesto naglaska, ali će Bračanin iz Nerežišća kad dođe u Zagreb obično koristiti više urbani splitski govor nego brački, dakle s naglaskom na penultimi (predzadnjem slogu) u slučaju riječi kolač, iako je u Zagrebu u toj riječi isto nepomaknut naglasak, tj. na zadnjem slogu.

Ukratko je poanta - Bračanin doma kaže koLAČ, ode na posao u Split gdje kaže KOlač, dođe u Zagreb i svejedno kaže KOlač, iako Zagrepčani kažu koLAČ. To je otprilike to.

Citat:Pitanje:
Ali meni zagrebački više zvuči kao ko! lač!, kao da se svaki slog zasebno ispljune van sasvim istim naglaskom. Babe mi svaka na svoj način govore koLAČ i to mi zvuči miljama daleko od zagrebačkog staccata.

Odgovor:
Apsolutno si u pravu! To je zato što zagrebački govor ima tzv. dinamički naglasak (kao i engleski, španjolski, njemački, i to je taj 'staccato' koji čuješ), dok većina drugih hrvatskih govora ima tzv. pitch accent, tj. postoji djelomična razlika u tonovima koji se koriste. U Zagrebu više ne postoji nikakva opreka u tonovima, a generalno ni u dužini sloga (znači one dijakritike za naglaske koje nas uče na satovima hrvatskog) u Zagrebu ne vrijede. Tvoje babe možda kažu kolȃč ili kolãč, dok se u Zagrebu kaže kola̍č, bez tona i bez dužine na zadnjem slogu.

Izvor

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Lu ::skoro sam upotrebila pridev vičan u rečenici i mislim da sam pogrešila. kako koristiti ovaj pridev?
biti vičan u nečemu, u vezi sa nečim...?

Управо тако. Бити вичан у трговини, у спорту, итд. Знам шта те мучи - словенски инструментал? Овде би се тешко применио (бити вичан орати, или бити вичан лагати). Један од ретких придева где нам се није одомаћио тај инструментал. Зато често чујемо - немој да ме правиш на лудог, уместо немој да ме правиш (сматраш) лудим, уместо - немој мислити да сам луд.

Јеси ли на то мислила?

da, sirijuse, upravo to. hvala ti.

imam još jedno pitanje u vezi sa nečim što je precizno definisano u pravopisu, ali kako dugo nisam lektorisala, a sada mi je dopao jedan tekst, htela bih da budem sigurna. tiče se pisanja titula i zvanja koja se, inače, pišu malim početnim slovom. tekst koji ispravljam je pisala jedna viokoobrazovana osoba, pa sad proveravam da li ona greši ili ja...

rečenica glasi:
Diplomirala 1991. godine na Višoj tehničkoj školi i stekla zvanje Pogonskog inženjera prehrambene tehnologije, 2009. godine diplomirala na Visokoj tehničkoj školi u P. i stekla zvanje Inženjer prehrambene tehnologije strukovnih studija...

ove dve boldirane reči me dovode u nedoumicu, da li ih pisati malim ili velikim početnim slovom. takođe bih zvanje pogonskog inženjera prebacila u nominativ.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Lu, dolinalima, Milos ZA, sap, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Баш тако. Малим словима и, наравно, номинатив код погонског инжењера, јер се у цитираном тексту та формулација појављује као посесивни генитив (као да је та која је дипломирала узела звање од погонског инжењера).

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

hvala još jednom, sirijuse.

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, sap, Bane san, Lu
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Молим! Заборавих да додам - често се јавља дилема да ли се пише инжењер или инжињер (енгл. Engineer, односно нем/франц. ingénieur). Наша лексика је то разрешила што се у грађанском речнику користи инжењер, а у војном инжињер. Разлика је, као што знаш, у традиционалном тумачењу речи јер је војска усвојила овај други израз, онако како је ушао у првобитну употребу.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada imamo prezime žene, recimo, Petrović, šta beše znači zov, Petrovićka, a šta Petrovićeva? Jedno je po devojačkom prezimenu, a drugo je u smislu zvanja žene muškarca Petrovića. Ne mogu da se setim koje je koje.

• 4Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Milos ZA, dolinalima, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milos ZA ::Kada imamo prezime žene, recimo, Petrović, šta beše znači zov, Petrovićka, a šta Petrovićeva? Jedno je po devojačkom prezimenu, a drugo je u smislu zvanja žene muškarca Petrovića. Ne mogu da se setim koje je koje.

Ако и то нису забрљали неким новокомпонованим политички коректним законом, Петровићева је члан породице Петровић (кћерка), а Петровићка је супруга г. Петровићка.
То ће рећи - Петровићева припада оцу, а Петровићка мужу. Ово су традиционални облици у нашем језику. У новије време избегава се облик Петровићка (и други с тим наставком) због тога што се то сматра интимизирањем, али и потцењивањем жена (жена није ничије власништво). Зато се примењују неутрални облици - госпођо Петровић, Павловић, итд.

Наравно, када се наводи само презиме, обавезни су наставци - ова и - ева. Неправилно је ружно написати Петровић је изјавила...

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 19 Okt 2025 20:24

Sve je jasno. Hvala na odgovoru.

Dopuna: 21 Okt 2025 8:23

Ponovo imam pitanje vezano za rečcu puta. Pisali smo o njoj ranije (ovde).

Ima u pesmi stih, neobično tvoje ime ja sam čuo prvi(h) puta, pa se setih da pitam da li je to ispravna konstrukcija? Meni ne deluje da jeste. Te konstrukcije sam se naslušao u pesmama, najčešće kod bosanskih i hrvatskih tekstopisaca, ne sećam se da sam to viđao kod naših. Na primer, video sam je prvi put je ispravno, ali ne vidim kako bi moglo da se put/puta prebaci u množinu, nije to imenica. Ili grešim negde? Znam da se lako može promeniti rečenica da se to izbegne, ali da li postoje neke finese kod korišćenja te rečce?

• 1Ovo se svidja korisniku: Milos ZA
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milos ZA ::Napisano: 19 Okt 2025 20:24

Sve je jasno. Hvala na odgovoru.

Dopuna: 21 Okt 2025 8:23

Ponovo imam pitanje vezano za rečcu puta. Pisali smo o njoj ranije (ovde).

Ima u pesmi stih, neobično tvoje ime ja sam čuo prvi(h) puta, pa se setih da pitam da li je to ispravna konstrukcija? Meni ne deluje da jeste. Te konstrukcije sam se naslušao u pesmama, najčešće kod bosanskih i hrvatskih tekstopisaca, ne sećam se da sam to viđao kod naših. Na primer, video sam je prvi put je ispravno, ali ne vidim kako bi moglo da se put/puta prebaci u množinu, nije to imenica. Ili grešim negde? Znam da se lako može promeniti rečenica da se to izbegne, ali da li postoje neke finese kod korišćenja te rečce?

Финеса је врло једноставна. Реч је о две варијанте нашег некада заједничког језика. У западној варијанти се одступало у многим стварима (први пута те видим, лагао си ми, итд). Ништа чудно, поготово ако треба да се ''убоде'' метрика, односно рима.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Može li malo pojašnjenje oko, izgleda, nepostojeće reči svo? Ako ta reč ne postoji, da li je onda ispravna rečenica, pojeli smo sve meso? Nekako mi ne zvuči prirodno. Može li malo o svemu tome?