Моја кћерка је мастер енглеског и предаје у школи. И раније сам знао, али она ми је потврдила да постоје три службена нивоа енглеског језика (да сад не детаљишем око тога). Нама је, и не само нама, диверзију над језиком (и то отворено, не субверзивно) обавио, бојим се бесповратно, компјутер! Нико више не жели да каже - електронска пошта, већ - мејл, пратећа документација је искључиво бекап; чак су и именицу тендер наметнули уместо лицитације или конкурса (обе именице су стране, али су прихваћене).
Зашто је пример именице тендер важан? Зато што се у речнику тендер (као глагол!) појављује тек у свом четвртом значењу (повући). Пре тога има и нежност, део локомотиве, мали брод на реци...Што је још горе - из речи која се код нас понаша као именица (тендер), изведена је немогућа глаголска именица тендерисање! Томе лека нема.
Постоји супротан пример: имам двоцифрен број руских речника. Један од њих је и речник компјутера. Они су за сваки појам нашли своју реч. Тако је тастатура клава или даска, кућиште је башња (кула), download има свој руски облик - загрузить, натоварити, с варијантама перегрузить, разгрузить, итд. Наравно, Русу неће доћи свести да каже - форфардована пошта, већ перепосылка, итд, итд.
За то време ми, као Фема у ''Покондиреној тикви'' страсно уништавамо наш језик јер је то модерно, савремено, односно ''фенси''.
Lu ::... veruj da ovu omladinu danas skoro i ne razumem, od k-popa do empisija (ili kako se kaže, a o pisanju da ne govorim...)Pokušao da podesim, ali nešto neće... idi na 28 sekund...
Najveća noćna mora onog ko pokušava da bude duhovit jeste da ga niko ne shvati i da mora da objasni šta je hteo da kaže. Dakle:Skywhaler ::Lu ::... veruj da ovu omladinu danas skoro i ne razumem...Pokušao da podesim, ali nešto neće... idi na 28 sekund...
Cvijanović, tj. pukovnik Majković pita ''da ti kupim i karabin'', na šta Dorijan u telu njegovog sina odgovara ''Mislim, žemo''.
Pukovnik potom pita ženu ''Šta kaže?''
Dakle (noćna mora u punom zamahu), na opasku naše Lu da skoro ne razume današnju omladinu, setio sam se pukovnika Majkovića i tog ''Šta kaže?''...
sad se setih kada sam prvi put upisivala učenicu u dnevnik jer koristi tablet na času u privatne svrhe (pre nekih desetak godina). morala je tri puta da mi ponovi kako se to zove.
S vedrije strane, to Majkovićevo ''Šta kaže?'' postalo nam je interna šala u kući.
Kad se ćerka raspriča i počne nešto da nam objašnjava, a sa mladošću ruku pod ruku ide i brzina, često se okrenem prema svojoj lepšoj i boljoj polovini sa ''Šta kaže?''
