Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мислим да је чист турцизам. Пај значи део, удео. Ако постоји и у другим туркијским језицима онда је највероватније чиста турска реч. Наставак -даш је карактеристичан за турски; аркадаш, кардеш. Носи значење дељења, заједничког учешћа у нечему.

• 1Ovo se svidja korisniku: dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Очигледно су је усвојили, а у ситна цревца да се крене...
Сећам се анегдоте из '70.
Две млађане Лалинке отишле у Дојчланд да гастарбајтерују, па се хвале.
Та не мораш ни да учиш швапски кад сви уму српски. Кад у фирми фурт вичу зајутра 'ФРУШТУК'...
Наше су, часна пионирска, и речи шрафцигер, шпорет, пегла - ипак сурово осакаћени германизми.

У своје време питао сам туркологе, да ли се неко бавио утицајем турског на суседне језике и обрнуто?
Како смо ми, између осталог, изгубили реч за орган који уредно, турски зовемо бубрег? Руси пак, ако и нису имали назив за смокву па преузеше турско инжир, али и ајва за дуњу...
При томе, руски је дотицало више туркијских језика.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Feb 2025 22:01








Прва слика је из турско-јакутског речника. Друге две из упоредног речника туркијских језика.
Варијанта хиссе, хисса је арабизам. Остају пај и ово олуш, улуш или како се већ каже.

Dopuna: 05 Feb 2025 22:07

Bane san ::
Како смо ми, између осталог, изгубили реч за орган који уредно, турски зовемо бубрег?

Раније сам гледао речнике словеначког и западнословенских језика и чини ми се да је нешто на Ц или има слово Ц у речи.

Dopuna: 05 Feb 2025 22:11

ledvica, oblička, ledvina, nerka, нирка, нырка, почка

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao što smo više puta rekli - etimologija je najsloženija lingvistička disciplina. Pratiti put reči je rezervisano samo za najveće posvećenike. Bavio sam se lažnim prijateljima prevodilaca, tzv. izomorfama (reči istog grafičkog oblika) i došao do fantastičnih rezultata. Oni su mi otvorili put u Skupštinu Matice srpske (ne hvalim se, već ilustrujem koliko je to dragocen proces).

Kada bismo pokušali da nađemo autentičnu srpsku reč koja je zadržala svoje prvobitno značenje, to bi već bilo podvig. Postoji teorijska mogućnost za tako nešto. U naš jezik reči ulaze kao tuđice, pozajmljenice, kalkovi, reči-turisti (prešle su kroz više zemalja ili su iz našeg jezika otišle u tuđi pa se vratile kao strana reč; primer reči remekdelo; otišla je u mađarsku od nas pa se vratila kao mađarska reč, a naša je složenica). Itd, itd.

Otvorite Skokov etimologijski rečnik (mnogi već i jeste) i zavrteće vam se u glavi koliko je malo srpskih reči čija je osnova protoslovenski jezik. Dotle najdalje možemo da se pohvalismo s originalnošću.

PS
Primetili ste s koliko strasti pevamo pesmu '''Igrale se delije nasred zemlje Srbije''...a znamo ko su delije. itd, itd.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mene etimologija u saradnji sa arheološkim pronalascima privlači mnogo. Tamo češće nalazimo rezultate povoljne po tvrdnje nekih istoričara.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Kaplar2, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar2 ::Mene etimologija u saradnji sa arheološkim pronalascima privlači mnogo. Tamo češće nalazimo rezultate povoljne po tvrdnje nekih istoričara.

Наравно, под условом да се њоме не баве ''научници'' типа Деретић. Имао сам колегу који је на једиствен случај тумачио порекло речи. Рецимо - њему је име Воја значило јаког човека (Во - ја, јак као Во). Или - столица. За њега је то значило - сто лица, односно да сви могу да седну кад хоће на њу. Она је свачија. Итд. Нећеш веровати, таквих будала је врло, врло много. Уместо да узму етимилогијске речнике (ретки су, али их има) и да се тиме позабаве, они почињу ове језичке егзибиције у стилу Индексовог радио позоришта (директор - дирек у тору).


Кад си већ споменуо етимологију, ево мале помоћи. Ако немаш етимологијски речник (на срећу, имам комплетног Петра Скока, сва три тома, а имам и речник санскрта, па и неке руске етимологијске речнике који су за нас суво злато; на њих се највише и ослањао Вук кад је правио онај половични и дуго једини Рјечник), пробај компаративно. Ево примера: свуда пише да је реч маркетинг стигла из енглеског и то је тачно. Међутим, ако загребемо по тој речи видећемо да је то новолатински корен у питању - маркет, односно продавница. Неке ауторе речника мрзи да спомињу друго или треће ''колено'' порекла речи, па наведу само прво. Пример - именица часопис дошла нам је из чешког, али је пре тога била у немачком језику и дословно то значи - запис у времену (die zeitschrift). Таквих примера има много. Сетих се сад још једног. Углавном код нас се за ону пречку о коју се качи завеса каже - гарниша. Понекад и гарнишла (са паразитским Л, као виршла ) и сматра се да је то немачка реч. Наравно да је дошла преко Аустроугарске, али из француског, где постоји карниша - кратка сукњица или завеса. Итд, итд.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam naišao na knjige prof. Deretića, pa ne znam koje su njegove tvrdnje. Znam samo da je na krilima dijaspore (član vlade Kraljevine Jugoslavije u izgnanstvu, koja je još imala sazive u SAD) dolazio do određenih otkrića i neprecizno ih tumačio, te se time diskreditovao na mestu ozbiljnog istoričara.

Mene za sada interesuju knjige mlađih istoričara, ali ja sam tek počeo da prikupljam svoju zbirku knjiga. Moj moto je da prvo istražim svoje pretke, pa da se tek potom ozbiljnije posvetim ovoj temi.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kaplar2, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar2 ::Nisam naišao na knjige prof. Deretića, pa ne znam koje su njegove tvrdnje. Znam samo da je na krilima dijaspore (član vlade Kraljevine Jugoslavije u izgnanstvu, koja je još imala sazive u SAD) dolazio do određenih otkrića i neprecizno ih tumačio, te se time diskreditovao na mestu ozbiljnog istoričara.

Mene za sada interesuju knjige mlađih istoričara, ali ja sam tek počeo da prikupljam svoju zbirku knjiga. Moj moto je da prvo istražim svoje pretke, pa da se tek potom ozbiljnije posvetim ovoj temi.

I bolje da nisi. Ja sam mu jednom, silom prilika, kao dežurni urednik (tako me zapalo) bio domaćin. Maksimalno da skratim - najpre su nastali Srbi,a onda paramecijumi, amebe, itd. Shodno tome, i etimologija mu je slična. A šta sam posle, za večerom na koju sam morao da ih vodim čuo, nije za pristojne uši.
PS
Ali tu nije kraj blamaži. Tu, nedavno, on je sahranjen u aleji zaslužnih građana na osnovu pritiska jedne osobe koja je delovala čovekoliko i razumno...dok nije to izgurala.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, dolinalima, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čuo sam i to da je dotični bio kratkog fitilja i izražavao se koristeći neke od naših najstarijih reči čim krene argumentovana rasprava

A što se tiče toga ko je najstariji, jedan vic kaže da su to bili bosanci, pa je onda Bog počeo stvarati inteligentniju (složeniju) formu života na planeti.

• 3Ovo se svidja korisnicima: dolinalima, Bane san, Kaplar2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar2 ::Čuo sam i to da je dotični bio kratkog fitilja i izražavao se koristeći neke od naših najstarijih reči čim krene argumentovana rasprava

A što se tiče toga ko je najstariji, jedan vic kaže da su to bili bosanci, pa je onda Bog počeo stvarati inteligentniju (složeniju) formu života na planeti.

Jeste. Pošto je psovka definisana kao akt verbalne agresije, to nije ništa strano ljudima koji na drugi način ne mogu da dokažu svoje ''tvrdnje''.

Inače, ovo za Bosanca kupio sam smesta. Ima i lascivnija varijanta - da je medved je.o bukvu pa nastao Bosanac.

AKo se Bosanci budu bunili, samo da znaju da je moj otac iz Glamoča. Prvo samokritika, pa onda sve ostalo...Prosek mi popravlja majka s Kablara gde su natroposečno inteligentni