Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

skoro sam upotrebila pridev vičan u rečenici i mislim da sam pogrešila. kako koristiti ovaj pridev?
biti vičan u nečemu, u vezi sa nečim...?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Lu
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lu ::skoro sam upotrebila pridev vičan u rečenici i mislim da sam pogrešila. kako koristiti ovaj pridev?
biti vičan u nečemu, u vezi sa nečim...?

Управо тако. Бити вичан у трговини, у спорту, итд. Знам шта те мучи - словенски инструментал? Овде би се тешко применио (бити вичан орати, или бити вичан лагати). Један од ретких придева где нам се није одомаћио тај инструментал. Зато често чујемо - немој да ме правиш на лудог, уместо немој да ме правиш (сматраш) лудим, уместо - немој мислити да сам луд.

Јеси ли на то мислила?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imam nekoliko pitanja:

1. Kako po slogovima podeliti reč funkcioniše? Fun-kci-o-ni-še?
2. Kako glasi prvo lice jednine aorista glagola misliti? Mislih ili mišljah? Ako je ovo prvo, šta je onda mišljah?
3. Kada se glagol skraćuje po sledećem postupku: biti u bit, pevati u pevat i slično, da li treba dodati apostrof na kraj skraćenog oblika?
4. Da li je pravilno reći "to mu mami osmeh na lice" ili "to mu mami osmeh na licu"?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Milos ZA, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milos ZA ::Imam nekoliko pitanja:

1. Kako po slogovima podeliti reč funkcioniše? Fun-kci-o-ni-še?
2. Kako glasi prvo lice jednine aorista glagola misliti? Mislih ili mišljah? Ako je ovo prvo, šta je onda mišljah?
3. Kada se glagol skraćuje po sledećem postupku: biti u bit, pevati u pevat i slično, da li treba dodati apostrof na kraj skraćenog oblika?
4. Da li je pravilno reći "to mu mami osmeh na lice" ili "to mu mami osmeh na licu"?

1. Funk-cio-ni-še.
2. Aorist - mislih; imperfekat - mišljah (različiti glagolski oblici).
3. Skraćuje se, ponekad, u beletristici, kada to nalaže versifikacija. Vrlo popularno je bilo to skraćivanje kod naših romantičara, počevši od Đure Jakšića kod koga je to bilo u izobilju (da bi ostvario rimu). Ne stavlja se apostrof na kraju reči.
4. Lokativ uvek ide s predlogom, dakle reč je kosom padežu. To mu mami osmeh na licu (pojavio mu se osmeh na licu, itd).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Milos ZA ::Imam nekoliko pitanja:

1. Kako po slogovima podeliti reč funkcioniše? Fun-kci-o-ni-še?
2. Kako glasi prvo lice jednine aorista glagola misliti? Mislih ili mišljah? Ako je ovo prvo, šta je onda mišljah?
3. Kada se glagol skraćuje po sledećem postupku: biti u bit, pevati u pevat i slično, da li treba dodati apostrof na kraj skraćenog oblika?
4. Da li je pravilno reći "to mu mami osmeh na lice" ili "to mu mami osmeh na licu"?

1. Funk-cio-ni-še.
2. Aorist - mislih; imperfekat - mišljah (različiti glagolski oblici).
3. Skraćuje se, ponekad, u beletristici, kada to nalaže versifikacija. Vrlo popularno je bilo to skraćivanje kod naših romantičara, počevši od Đure Jakšića kod koga je to bilo u izobilju (da bi ostvario rimu). Ne stavlja se apostrof na kraju reči.
4. Lokativ uvek ide s predlogom, dakle reč je kosom padežu. To mu mami osmeh na licu (pojavio mu se osmeh na licu, itd).

1. U kom pravilu deljenja na slogove sam ja pogrešio? Koliko se sećam, nama su kao pomoć govorili da se deli onako kako bi se pevala ta reč pa sam se time uvek i vodio.
2. Skroz sam zaboravio na imperfekat.
3. To se onda odnosi i na glagole koji se završavaju na ći? Ja sam to najviše viđao kod tekstova pesama bosanskih (bošnjačkih?) i hrvatskih tekstopisaca.
4. Meni imaju smisla oba primera. Razlika bi bila u značenju. Po mom mišljenju, primerom "to mu mami osmeh na lice" (lice je u akuzativu, izmamio je osmeh na "koga-šta") želimo da kažemo da mu je nešto izmamilo osmeh (osmeha nije bilo do tog trenutka kada smo to rekli). Primer "to mu mami osmeh na licu" (lice je u lokativu, izmamio mu je osmeh na "kome-čemu") bismo rekli kada želimo reći da to nešto mami njegov osmeh koji je trenutno na licu (u onom trenutku kada mi to govorimo).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1. Funk. Granica sloga je praskavi suglasnik jer se ona nalazi između praskavog (K) i bezvučnog suglasnika (C). Ponovio sam to više puta da se uverim. Teško da može sledeći slog da počne sa praskavim jer je ovde reč o semantičkoj granici.
3. da.
4. Da, logično mi je i ovo tvoje objašnjenje, ali mi odudara od osnovnog oblika. Možda zbog trajnog glagola.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::1. Funk. Granica sloga je praskavi suglasnik jer se ona nalazi između praskavog (K) i bezvučnog suglasnika (C). Ponovio sam to više puta da se uverim. Teško da može sledeći slog da počne sa praskavim jer je ovde reč o semantičkoj granici.
3. da.
4. Da, logično mi je i ovo tvoje objašnjenje, ali mi odudara od osnovnog oblika. Možda zbog trajnog glagola.

1. Verovatno je moje neznanje, ali meni ovo moje deluje ispravno . Zašto "cio" nije podeljeno na "ci-o"? Koliko znam, slog može biti samo jedan samoglasnik.
4. Na ovakve primere veoma često nailazim u govoru. Evo ga i u mom samom pitanju: "... da li treba dodati apostrof na kraj skraćenog oblika?" Ja sam uvek naklonjeniji korišćenju akuzativa.

Još dva pitanja imam.
5. Da li je obavezno korišćenje zapete pre reči: a, ali, jer...? U školi smo učili da jeste, ali sam mnogo puta viđao suprotno (najviše u knjigama).
6. Koliko znam, pored oblika s one strane, pravilno je i s onu stranu. Zašto? Ne zvuči mi kao da se koristi pravilan padež.

Hvala na dosadašnjim odgovorima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razumeo sam te.
5. Navedi mi primer za a i ali. Ovde je pitanje ne samo stila, već i uloge zapete u rečenici, a to je već prilično bogatstvo finesa. U Pravopisu kod znakova intepunkcije najviše stranica zauzima upravo zapeta (nekadašnji zarez).
6. Dugo se vodila rasprava oko toga ''s one strane'' ili ''s onu stranu''. To moram da pogledam po mojoj biblioteci (mislim da je sedamdesetih godina to bilo aktuelno, pa je oblik ''s onu stranu'' izgubio, odnosno potisnut je). Javljam svakako jer i mene interesuje da se podsetim. Inače, koristim oblik - s one strane.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

5. Nemam primer koji me je bunio pa da sam zbog njega pitao. Ja skoro uvek po inerciji stavljam zapetu pre tih reči i kada god pomislim da li je trebalo, dođem do zaključka da jeste. Možda mi se par puta desilo da ipak nije trebalo da stavim, ali i to bi bilo pod znakom pitanja. Ovako, na prvu, mi ne pada na pamet primer u kojem ne bi trebalo da se upotrebi zapeta.
6. Taj oblik jedino viđam u knjigama. Nikada ga nisam čuo u govoru.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Milos ZA
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6. Oba oblika su zauzela svoje mesto na osnovu norme, mada se ovaj drugi (akuzativni) ređe viđa.
Kada se ukazuje na kretanje ili pravac ka određenom cilju: ''pređite s onu stranu terena'' (umesto ''pređite s one strane terena'' ili ''na onu stranu terena'').

Konkretno - jezička praksa je usvojila kao češći oblik onaj prvi (s one strane) jer se najčešće čuje umesto ''s onu stranu'' - ''na onu stranu''. U praksi koristim više prvi oblik, a kao alternativu drugom obliku koristim ''na onu stranu''.