offline
- Bane san
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 619
- Gde živiš: ZR
|
dolinalima ::40 ГОДИНА ОД СМРТИ ПРОФЕСОРА, ЈАПАНОЛОГА И СИНОЛОГА, ДОЦ. ДР ДЕЈАНА РАЗИЋА (1. 12. 1935 – 16. 1. 1986)
16/01/2026 / NOVO
Пише: Димитрије Анђелковић
Лети време!
Уписао сам се на Филолошки са жељом да студирам јапански.
Али, што квари срећу и студентима, не само девојци, јапански је био тек лекторат.
Важи, уписаћу било шта, да сачекам. Некако ми је легло нешто са називом "Српскохрватски са општом лингвистиком- варијанта с балканологијом", скраћено 2. D група...
Логично, висио сам на часовима јапанског много више но на предавањима матичне групе. Иако, ни Балканологија није била лоша. Предавао нам је Момчило Д. Савић, "Чика Савке", италијаниста, романиста и балканолог. Изузетно широк, преобразован...
Мрљавио сам тако, чекајући да се већ једном формира група. Не лези враже!
Слушао јапански, било нас је шачица. Истина, скупи се у почетку мноштво, али када почне озбиљан и обиман рад, разбежи се већина, као мачке у марту.
Професор Дејан је, колико знам, остао у Енглеској после екскурзије.
Учио нас је много и ван уџбеника. Екипа је била шарена, више полазника са осталих Факултета но Филолошког - ЕТФ, Филозофски ( философи, социолози, археолози ), физичари...
Као мање битни, ипак лекторат, седели смо по којекаквим ћумезима у подруму. Ако смо и добили термин у учионици, била је без грејања. Сећам се часова у 125 на првом "нове зграде", сви у капутима, капама, пишемо у рукавицама, док Професору пара даха прати речи.
Знао је да нас ђутуре одведе у посластичарницу, или нам са супругом (Јапанка ) приреди јапанску вечеру.
Био сам у публици када је бранио дисертацију. Председник комисије са Опште, али битнији члан беше др из Пољске, "тата" Јапанологије у Варшави (или Кракову? ). Била је ту и млада дама са наше Полонистике, која је преводила. Батргала се солидно, али када су Дејан и Пољак почели да размењују наслове, имена аутора или јунака, запала је у ћорсокак. Мудро је прешла на "Поменути аутор дела, чији смо наслов такође чули...".
Лето '84; професор у Јапан, ја крајем јесени у ЈНА.
Скуписмо се да га испратимо, па када се вратимо, коначно као Група, да се ради озбиљно.
Није дочекао да одржи ни макар симболичан званични час!
Био сам на редовном одсуству, па свратио ненајављен до стана, да га поздравим. На вратима, шок! Човек преполовљен, благо речено, па још скренуо причу на наводну операцију чира.
Последњи сусрет. Дођох из Словеније, кад пар дана касније, зове колегиница, да јави... Ново гробље, кремација.
Када се сабере, колико је написао и превео за тих шездесетак година, више но озбиљна хрпа.
Породица је његове књиге поклонила библиотеци, као и велику урамљену фотографију, снимљену на одбрани. Надам се да је нису скинули?
Иначе, званично, др Дејан Разић био је оснивач Синологије, а Јапанологија је била у надлежности (тада) мр Љиљане Ђуровић.
По Дејановој смрти, синолози су били без квалификованог предавача, на ивици укидања, што је срећом избегнуто.
ПС, што се др Унковића тиче, сетих се касније смејурије.
У Интерконтиненталу спортски "свеци благо дијеле", тачније Олимпијаде. За летњу је конкурисала Аталанта (као и Атина, Београд... ), али Кокакола је победила. Зимску је ловио Нагано ( и добио ). Послали су озбиљан тим, са градоначелником на челу. Убаци ме у помоћно особе другар Јапанац, који није могао сам да постигне.
Било је интересантно.
Браћа Унковић, један Ректор БУ, други политичар (градоначелник или ?), тек делегација Наганоа треба да посети једног од њих. Ту градоначелниковица поче да бледи и зелени, ако може да не иде тамо? Каже, кад помисли на презиме, неће моћи да избегне хистерични смех, џаба самурајски педигре...
Наиме, "унко" је дечије "кака", а "уићи" ономатопеја цурења!
Као што су се наши лектори и остали Јапанци смешкали на помен имена др Ранка Бугарског. "Ранко" је на јапанском љути промискуитет, каљективнаја распаљотка, да простите мој руски. Лик већ тада времешног професора није се уклапао у тај појам, како да кажем.
|
