Propadanje i zatiranje istorijske baštine

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Гроцка на мети дивљих копача: Све више крадљиваца археолошког блага са њива

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

ПОДРУЧЈЕ Београда интересантно је многобројним археолозима, али и крадљивцима драгоцености. Против њих се последњих година највише боре надлежни са територије општине Гроцка, чији је терен пребогат културним наслеђем. Осим светски значајног археолошког налазишта у Винчи, у Гроцкој има још око 90 евидентираних локалитета.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Градиће ново насеље уз археолошка налазишта

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

УРБАНИСТИЧКИ завод Београда израдио је План детаљне регулације за насеље Роспи ћуприја на општини Палилула, где је предвиђена изградња модерних саобраћајница, пословно-стамбених зграда, као и неколико објеката јавних служби.

На простору у оквиру границе Плана детаљне регулације, који је по налогу Дирекције припремио Урбанистички завод, евидентирани су археолошки локалитети који би изградњом могли да буду угрожени.

Реч је о јами са ранобронзанодопским материјалом која је откривена 1959. године на око 60 метара испред саме Роспи ћуприје. И на самом локалитету Роспи ћуприје налазе се остаци келтске и илирске некрополе, као и римски гробови зидани од опека са прилозима и шест словенских гробова са прилозима, који су констатовани приликом археолошких ископавања у периоду од 1954. до 1963. године на бившој циглани "Вардар". У археолошке локалитете спада и "Прва циглана", где је откривен један саркофаг и један жижак, као и циглана "Полет", где си откривени гробови из периода Сеобе народа.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Непознати лопови су у селу Оштрељ код Бора украли бронзану плочу Обреновића, четири канделабра и бронзане олуке, као и бисте са сеоског гробља.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Са спомен-чесме у центру села Оштрељ код Бора непознати лопови су однели бронзану плочу тешку 70 килограма - грб Обреновића, коју је владарска породица поставила још 1873. године, чија је вредност због историјског значаја непроцењива.

Лопови се нису ту зауставили, јер су из центра села нестала и четири канделабра под напоном, од којих сваки има по 200 кг, као и око 100 метара бакарног олука са школе.

Крадљици нису презали ни од чега, па су однели и неколико бронзаних бисти са сеоског гробља.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Подигнута на непримереном месту на кружном току, далеко од пешака, супротно изворној идеји аутора, скулптура Коста Богдановића је све друго осим онога што је велики вајар замислио.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Постоје светски признати домаћи уметници чији су опуси у Србији остали недовољно примећени. Вајарка Олга Јеврић се давних педесетих година одвојила од преовлађујућег соцреализма, скренувши пажњу међународне јавности на Бијеналу у Венецији 1958. као протагониста оригиналне, авангардне европске скулптуре. Доживела је светску афирмацију, а њени радови данас се налазе у иностранству у Националној галерији у Берлину и Музеју Израела у Јерусалиму. Иако се није срела са Хенријем Муром који је 1955. излагао и боравио у Београду, након смрти вајарке 2014, њена заоставштина представљена је у престижном институту "Хенри Мур" у Лидсу. Али, сама није доживела да види бар један свој споменик реализован на јавном простору у Србији.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сликати значи мислити: Непатворени сјај слика Лазара Возаревића
Затражићемо званичну потврду да се код Рокфелера налази 11 дела нашег аутора
После Рокфелера, договорио је био и сарадњу са Дизнијем, али су га болест и смрт у томе спречиле.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
- Циљ нам је и да прикупимо податке о свим делима која су на нашој територији и у региону, али и онима у свету - наставља саговорник. - Знамо да је на Бијеналу у Сао Паулу његову слику откупио Дејвид Рокфелер, који га је потом позвао код себе, где је Возаревић урадио још 10 радова великих формата. Затражићемо да нам Рокфелерова фондација званично потврди ову информацију. Возаревић није само бренд Србије и Сремске Митровице, већ је реч о аутору светског формата.

Тренутно се ради на томе да се Возаревићева дела прогласе културним добром, а у плану им је и да овај аутор, за чију прву изложбу је Миодраг Б. Протић, написао, да је после Лубардине, "најодважнији покушај да се властити израз нађе мимо принципа који су код нас већ били признати", добије и монографију, каква му приличи.
- Постојали су покушаји да се на тржиште протуре слике које нису његове, јер доносе приход, па је битно да се у монографији нађе што више његових радова - додаје Маринковић. - Морамо бити обазриви са приватним колекционарима, који су куповали без експертизе. Неки су и долазили са фалсификатима, па смо били и у ситуацији да им из депоа вадимо на увид оригинале, како бисмо их уверили да су преварени.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Портрет краља Милана Обреновића читаву деценију чами у депоу нишког музеја

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Оно што свакако морамо да урадимо је да поставимо споменик краљу на тргу који носи његово име. У Савету за културно стваралаштво смо неколико година водили тај поступак, међутим, заустављен је негде у институцијама града", истакао је председник градског Савета за културно стваралаштво Хаџи Иван Реди.

Он је казао да је нејасно због чега се споменик није нашао у пројекту за реконструцију Трга краља Милана, али и да се искрено нада да ће бити постављен до првог наредног јубилеља, 2023. године, када град слави 145 година од ослобођења од Турака.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Пропада кућа Томе Росандића на Сењаку у Београду.Један од наших најцењенијих вајара ,поклонио је граду,свој дом са атељеом и велики број радова,о коме би требао да се стара Музеј града Београда.
Виде ли они политичари,пре уласка у скупштину,коње вране и див јунаке?

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Наравно,ти радови су ван домашаја љубитеља уметности,страних и домаћих гостију,историчара и студената вајарства.Боље нек пада прашина у том мраку.
А питање је,да ли су та дела уопште тамо или су нашле пут новог власника?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У току је изградња монструозног блока величином неприлагођених једанаестоспратница на простору археолошког и заштићеног културног добра Доњег Калемегдана, наспрам Видин капије

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Сличну урбанистичку пустоловину тешко је пронаћи у цивилизованом свету. Историјско језгро Прага заштићено је до мере да је одређено којом врстом црепа је дозвољено покривање реконструисаних кућа. Центар Кракова обновљен је према оригиналним плановима, употребом класичних аутентичних материјала, а језгро Салцбурга дефинисано до најситнијих детаља. Закони у Италији не дозвољавају измене на историјским објектима, чак ни оне којима се реконструише напајање електричном енергијом. Древни европски градови не познају термине "надградње" и "доградње", нити допуштају нове зграде у заштићеним подручјима.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Amstel, svaka Tebi čast... Pratim redovno sve što napišeš, ali zbog sadržine nemam snage da kliknem lajk...

... kao borba sa vetrenjačama...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, GrobarRomanticar, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Скај,није ни близу ветрењаче.Ово је српска пошаст која је по снази једнака свим древним Египатским залима.Али оне заобиђоше пирамиде,а наша не заобилази ништа.
Ван теме
Тренутно живим у Триру(За млађе форумаше,родно место Карла Маркса).Најстарији град у Немачкој,сматају га колевком нације,једна од четири престонице Римскога царства,једна од два града ,поред Сирмијума,који је имао право да кује новац.Реликвије апостола Матеје,су биле донесене у град.Универзитет је основан 1473.Трир је град ходочашћа за Немце,а богами и за Кинезе.Модерним језиком,туристички град,који има огромне приходе захваљући историјској и кутултурној баштини.Лети скоро сви хотели су попуњени .
Људи моји,како се води рачуна о свему.Кад се гради стамбени објекат или слично,археолози долазе одмах.Увекима материјала.Овде дао Бог, на сваком ћошку се градило и живело уназад две хиљаде година.Просто ми се стегне у утроби и грудима,кад видим,какав је однос код нас према истоме.
Претекли су Египћани,Ваљда ћемо и ми...