Lepe reči srpskoga jezika

52

Lepe reči srpskoga jezika

offline
  • bibliotekar
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 149
  • Gde živiš: BG

Вук је прво помишљао да му "Рјечник" буде очишћен од туђица, турцизама* пре свега.
Онда је видео колико тога има, па их је оставио, означивши их звездицом.
Острвио се, ипак, на славјаносербски, али је преводећи "Стари завјет" вратио део, а неке речи и сам измишљао "Како би их начинио било који српски сељак, да му је таква ријеч требала"**.


*Који и нису само турцизми, ушло је са те стране доста арапских, персијских, чак грчких речи...
**Није цитат већ по сећању, али је тај смисао.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 590
  • Gde živiš: Karlmarksland

Skywhaler ::... ali zar ''damar'' nije turcizam?

Ово нисам знао.Био сам убеђен,још онда,кад сам први пут чуо,да је у питању песничка слобода,изведена од глагола дрмати или дрма се.
https://tr.wikipedia.org/wiki/Kan_damar%C4%B1

Sirius ::Неко би рекао откуцај, лекари имају сигурно неко друго име за то...У томе и јесте лепота.

Пулсус (Лат.)



offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17123
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Napisano: 24 Feb 2020 10:51

Bane san ::Вук је прво помишљао да му "Рјечник" буде очишћен од туђица, турцизама* пре свега.
Онда је видео колико тога има, па их је оставио, означивши их звездицом.
Острвио се, ипак, на славјаносербски, али је преводећи "Стари завјет" вратио део, а неке речи и сам измишљао "Како би их начинио било који српски сељак, да му је таква ријеч требала"**.


*Који и нису само турцизми, ушло је са те стране доста арапских, персијских, чак грчких речи...
**Није цитат већ по сећању, али је тај смисао.


Око Вука ће тек следећа генерацика великих лингвиста отворити расправу (за сада то судржано, с правом, раде Пипер, Клајн (наш најфлексибилнији лингвиста) , Шипка, Фекете). Када се све стави у историјски и социолошки контекст видећмо колику су нам штету нанели људи којима су се деценијама наши лингвисти хвалили (Аделунг, Копитар, Гете, све сами православци и Шумадинци). Да ли да подсетим како се крећу друштвен и религијска збивања од раскола 1054. године? Отуђење српског језика од матице, старословенског и славјаносербског је један од највећих успеха Ватикана. То Хрвати себи нису дозволили.

Када је реч о преклу наших речи, односно речи које су ушле у употребу и заживеле:
прочитајте ''Историју српске ћирилице''', Петра Ђорђића. Тамо све пише. Иначе, наш језик је заснован, пре свега на траговима санскрта (имам и тај речник, као што имам и оригинални ВУков) и на речима туристима (неке речи су нам из Грчке стигле преко Турске, огроман број речи из Персије ми сматрамо турским јер су их Турци овде донели, итд, итд; доста су нам кумовали и Мађари - варош, Беч, итд, Чеси (часопис), Немци наравно, па чак и Французи...Све у свему, када се дохватите за неку српску речи, најпре потражите етимологијски речник Петра Скока да видите да ли је стварно српска и одакле је дошла. А пошто је заживела, сматрамо је српском (илјада - хиљада из грчког, халјина - хаљина такође из грчког, курос, итд, итд).

Dopuna: 24 Feb 2020 11:21

ПС
По нормативним стандардима Вуков Рјечник и није прави речник. Речи немају (углавном) обележн род, већ су преведене на латински и немачки, што ће рећи - рађен је за странце. Немају ни акценте (дакле, не постоји речничко свето тројство). Постоји уз неке речи описно значење према пореклу , па се ти сналази како знаш и умеш. Вук је био лаик и аматер кога су добро искористили. Много већа помоћ лингвистима је Етимологијски речник Петра Скока. У Београду га има само на једном месту, и то два од три тома. Ја га, богу хвала, имам комплетног.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 590
  • Gde živiš: Karlmarksland

Бајо мој,треба ово добро вежбати,не би ли изговорио без напора..„домувозврашченије”.

О задовољству и задовољствима с наслажденијем се могло писати богатим избором лексичких могућности: „угодије”, „удовољствије”, „благополучије”, „задовољство”, „наслажденије”, „сладост”, „сласт”, „сластољубије”, „прелестан”, „наслаждавати се”, „услаждавати се”.

http://www.politika.rs/scc/clanak/448548/Zaboravljene-reci-srpskog-jezika

Неки турколози сматрају да у српском народу није било нарочитог отпора према позајмљивању и усвајању турцизама, слично је и с романизмима, а сведоци смо да нам ни англицизми нису мрски. Изгледа да смо само словенске речи протеривали из српског језика

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17123
  • Gde živiš: I ja se pitam...

amstel2 ::Бајо мој,треба ово добро вежбати,не би ли изговорио без напора..„домувозврашченије”.

О задовољству и задовољствима с наслажденијем се могло писати богатим избором лексичких могућности: „угодије”, „удовољствије”, „благополучије”, „задовољство”, „наслажденије”, „сладост”, „сласт”, „сластољубије”, „прелестан”, „наслаждавати се”, „услаждавати се”.

http://www.politika.rs/scc/clanak/448548/Zaboravljene-reci-srpskog-jezika

Неки турколози сматрају да у српском народу није било нарочитог отпора према позајмљивању и усвајању турцизама, слично је и с романизмима, а сведоци смо да нам ни англицизми нису мрски. Изгледа да смо само словенске речи протеривали из српског језика


У историји лингвистике лепо пише ко је у свему овоме учествовао, од Аделунда (''Шумадинца'', очигледно) , преко Вука па надаље.
Пратите радове ''бошњачких'' лингвиста. Имају одличне текстове о утицају персијског језика на јужнословенски.

offline
  • bibliotekar
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 149
  • Gde živiš: BG

Питао сам наше туркологе, да ли се ико бави утицајем турског на словенске језике и обрнуто?
На жалост, нема озбињног покушаја.

Руси, на пример, кажу ајва, инжир (дуња, смоква), турцизми који нису усвојени код нас.
Зато у некаквом туристичком проспекту о траговима османске културе у Србији, наш аутор приписује турском и вишњу, иако су они ову реч примили од Србаља.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17123
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Bane san ::Питао сам наше туркологе, да ли се ико бави утицајем турског на словенске језике и обрнуто?
На жалост, нема озбињног покушаја.

Руси, на пример, кажу ајва, инжир (дуња, смоква), турцизми који нису усвојени код нас.
Зато у некаквом туристичком проспекту о траговима османске културе у Србији, наш аутор приписује турском и вишњу, иако су они ову реч примили од Србаља.



Има их, раде озбиљно. Потражићу радове у мојој библиотеци. Кад сам се пензионисао, пребацивао сам моју стручну библиотеку даними из кабинета кући. Пошто сам мање-више равномерно проводио дане и на послу и код куће (такав посао - позориште, култура, радимо кад други не ради), мени је део стручне литературе био стално у кабинету. Ајд да потражим, па ћу ти послати и линк, да не морам да скенирам она чуда.

offline
  • bibliotekar
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 149
  • Gde živiš: BG

Јесу ме разочарали, али и збунили.
Умало у Русе да посумњам!
Већина наших студената не зна руски па су ускраћени за пребогату литературу.

Јапанолошке студије су им почеле у време Катарине Велике, пре више од 300 година, озбиљно приступали свему.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17123
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Bane san ::Јесу ме разочарали, али и збунили.
Умало у Русе да посумњам!
Већина наших студената не зна руски па су ускраћени за пребогату литературу.

Јапанолошке студије су им почеле у време Катарине Велике, пре више од 300 година, озбиљно приступали свему.


Ја, који сам аматер-лингвиста, имам бар петнаест различитих руских речника (укључујући чак и речнике сленга великих градова!), а о етимологијским речницима да не причам. Код нас има, како рекох, тај најважнији (вероватно и једини изворни) Петра Скока. У Улици Вука Караџића у Београду могао је да се купи један једини примерак и то некомплетан (два од три тома).

Ево мале помоћи из историје српске лексикографије, колико да не лутамо превише. Ово су научно доказани подаци:
Најзначајнији двојезични речници предвуковске ере (и она је постојала, наравно), били су ''Немецкиј и серпскиј словар'' Теодора Аврамовића из 1790. и ''Речник малиј'' , немачко-словенски, који је био тематског карактера - лексеме су биле по ређане не по азбучном реду, већ по темама (вероватно по узору на неки тадашњи речник санскрта).

Вук је своје прво издање објавио 1818. године (друго је било 1952, а треће, најбогатије које иначе имам у оригиналу и представља споменик културе, 18989. године). Назван је ''Српски рјечник истоклован њемачким и латинским ријечима''. Написан је народним језиком и реформаторском ћирилицом, источнохерцеговачким дијалектом. Састављен је, како сам већ споменуо, на наговор Јернеја Копитара. Дочекан је с великим негодовоањем код наз (видети под Емануел Козачински), док је у иностранству постигао велики успех (разумљиво). Највеће негодовање изазвале су трећеразредне ствари : опсцена лексика и латинична јота. Имао је око 26.000 речи , а у њему се појављују и три слоја лексике која не припадају искључиво ист.херцеговачком дијалекту:
-Стајаће речи (коришћене искључиво у фолклорној грађи и умотоворинама)
-Ономастика (лична имена, наравно)
-Речи из других дијалеката - Војводине, централне Србије, БиХ, Хрватске, славоније.

Следећи речник који се појавио био је ''Рјечник хрватскога или српског језика Југословенске академије знаности и умјетности'' који је за првог уредника имао Ђуру Даничића. Први том је изашао 1880. а последњи (23!) 1976. године. Обухватио је грађу од 12. до 19. века па зато је и историјског карактера.

Речник САНУ још увек није завршен. Иазашло је 18 томова (први 1959. и претпоставка је да недостаје још толико томова. Иницијативу је покренуо Стојан Новаковић, а на њему су , досад, радили Александар Белић, Исидора Секулић, Сима Пандуровић, ВУјаклија, Даринка Фортан, итд. Године 1893. основано је лексикографско одељење које је почело рад на Речнику, а 1947. године прераста у Институт који су водили Милка Ивић (моја даља рођака), Михајло Стевановић и други..

Речник српскохрватског књижевног језика Матице српске '' састоји се од шест томова. Био је замишљен као заједнички пројект Матице српске и Матице Хрватске. Први том је изашао 1967. а Матица хрватска је иступила из пројекта након трећег. ПОследњи, шести том, изашао је 1976. године.

Надам се да ће ово бити од помоћи, бар као оријентација у односу на преувеличавања око Вука.

offline
  • Osvjedodžbeni spretnik munjarstva
  • Pridružio: 04 Jul 2011
  • Poruke: 5424
  • Gde živiš: Beograd

Ako nekoga zanima:

http://macedonia.kroraina.com/skok/skok.html

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 559 korisnika na forumu :: 17 registrovanih, 1 sakriven i 541 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: cifra, cvrle312, Dimitrise93, Georgius2, hyla, kayvan6079, maCvele, MarKhan, Nesho, Panter2, repac2, ShurikSST, theNedjeljko, vasaw, W123, zoxknez, šumar bk2