|
Poslao: 04 Jul 2012 23:57
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
TO PESMA BEŠE
Koliko malo srcu treba oblake da razmakne
Jedno alo… reči se i ne sećam, to pesma beše
Krv mi daboga istekla ako se sećam šta si rekla
Tren i večnost isto traju kad um se pomakne
Kajanjem život istroše koji jednom pogreše
Kukavički prećutaše, da reč ih ne bi opekla
Ljubav, ta reč surova s jezika nikako da sklizne
Strah od sramote pred drugima tamnica jeziva
Glupost i zabluda, shvatiš kad godine izgubiš
U tami tuge kad srce izgubljeno u plač brizne
Besane noći, suzom dočekana jutra siva
Što trebao si, a nikad nisi rekao da ljubiš
Strah se pravda, uvek tražeći vremena bolja
Uz hladan zid leđima vremešnim kad se nađeš
Utehu kad tražiš u čaši natopljenog bola
Strah me je priznati, da sam te izgubio moja najdraža Olja
Kad nešto lako izgubiš to nikad više ne nađeš
Stalno u srcu, a nikad ljubljena, istina je gola
Laku ti noć ljubav, sanjaj nešto lepo
Sebi ću poželeti nešto najlepše, da sanjam tebe….
04.07.2012.god u 23h i 53’ Bulltony
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 10 Jul 2012 23:10
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
SVE ŠTO POŽELEH NOĆI OVE
Sve što bih poželeo noći ove
Zvezdano nebo, postelja meka bela
Plameni rep, mlade dolazeće komete
Tvoj baršunasti glas, da me pozove
Sve sumnje moje da odagnaš smela
Da krila mi velika porastu i polete
Čim oči sklopim u san da uploviš
Lepršavim, svojim kovrdžama crnim
Prelepim likom koji osmeh krasi
Svaku moju reč poljupcem da loviš
Od poljubaca silnih sav da utrnim
Al’ samo zadnji da mi život spasi
Šaputanja tvoja Mlečnim me putem nose
Jer šta je ljubav do beskrajna Vaseljena
Kad čvrsto te prigrlim oko tananog struka
Kumovi moji, noćas za me da te isprose
Dosad si i za navek ćeš od mene biti voljena
Još samo prsten zlatni i tvoja bela ruka
Od prvog sumraka pa do zore rane
Postelja moja zgužvana tajnu će pira kriti
Medena noć će do prvog sunčevog zraka
Trajati, pečat životu dati sve sudnje dane
I niko neće kao nas dvoje tako srećan biti
Večno da nas sačuva nebeska sila jaka
10.07.2012.god. u 23h i o5’ Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Jul 2012 23:04
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
NOĆAS SLUŠAM
Noćas slušam “Stones-e”, mnogo mi znače
Vraćaju me u prošla, neka divna vremena
Još kad sam kao dečak bezbrižan, srećan bio
Ne podnosim tišinu, puštam muziku jače
Osećam tu si, stojiš, tik iza mog ramena
Senko, moja pratiljo, oduvek sam te nosio
Znam biće ovo duga, preduga, besana noć
Boriću se smrtan, s duhovima groznim
Krvav pregazit’ put moram, samo vrh da osvojim
Ni časa ne smem časiti, na vreme moram poć
Kraj puta mi je u satima noćnim, poznim
Jutarnju stazu kojom koračaš, dugom da obojim
Boginjo i muzo moja, prelepih crnih uvojaka
Svaki korak tvoj, četrnaest umilnih anđela prate
Mirisom tvojim opojnim, pune se nozdrve moje
Nedosanjani san si moj i svih iz ulice dečaka
Nežni tonovi uvek me u davnu prošlost vrate
Najlepšu ružu iz vrta ubra stranac, ne znamo ko je
Ulica naša i dalje na borove vekovne miriše
Još traje pesma Stones-a “ona je kao duga”
Kamen na raskršću stoji, ne pomišlja da mrda
Ništa ne može sva sećanja moja da obriše
Život sećanja vraća, srcu draga, južna pruga
Prvi susret naš, baš ispod Borovnjaka brda
Neću zaspat pre svitanja, dok se željne oči moje
Ne zasite lepote prošlosti, još dok smo bili mladi
Bosonogi merili koliko je koraka od sna do jave
Kako da zaboravim nežne reči i blage poglede tvoje
Muče me i još me nisu prošli teški, preteški jadi
Osećam pod vrat pretegle omče, stiskaju, dave
O zašto seme svoje u komšijsku baštu prosu
Da me sjajem i mirisom opojnim mučiš
A spreman sam bio, rob tvoj, ponizna sluga
Biti, sa latica cvetnih, jutarnju piti rosu
Do kraja ću čekati, samo jednom da odlučiš
Bićeš moja ili ostati nedohvatna kao duga
20.07.2012 u 22h I 40’ Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2012 20:30
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
ZATVORI ZA SOBOM VRATA
Već si me ćutnjom ubila, pa nema svrhe i dalje
Da razdireš moje nade, sad možeš i da progovoriš
Ništa neće promeniti na stvari, krv je već smrzla
Sad da dođeš i kažeš, Beli me anđeo tebi šalje
Sve vrata koja si zalupila najnežnije da otvoriš
Ni osmeh ne vredi,svaka pomisao na tebe mi je omrzla
Idi. Kad budeš izlazila tiho za sobom vrata zatvori
Tišinu moju nemoj da narušiš, gluva je i slatka
Njom sam branu svoju satkao od prejake grmljavine
U kamen su se stopili suncem obasjani prozori
od videla senkom da prikrijem ramena tvoja glatka
kad ponekad svratiš i pogledaš, onako s visine
Srce me više ne boli, oči bez suza, presahle
Ljubavi više nemam, samo hladna i mračna apatija
Sad sam samo drvo, hladni kamen, ledena gromada
Ovde mi je dobro, ni najtoplije reči me nebi pomakle
Tvojom sam voljom ostao sam, ne postojimo ti i ja
Čemu sva pozorišna prestava, tvojih laži parada
Lepote nikad nije ni bilo, samo za novcem glad
Sračunat interes, zadovoljenje najnižih strasti
Prokletstvo u kojem ćeš sagoreti sama
Sve kule srušila, za sobom ostavila pustoš i jad
Kad sve porušiš na kraju ćeš i sama pasti
Ostaće samo ruševine, ništavilo, tama
24.07.2012 u 00h I 59’ Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Jul 2012 16:05
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
JOŠ PO NEKAD KAD SE SETIM
Moj Hisaru, moje brdo, vidikovče
Lepo li je s vrha, gledati put grada
Levo mi je srce, ispod Borovnjaka
Noćima sam ček’o da slavuj otpočne
Najtajniju želju sa zvezdom što pada
Često sam te pohodio u suton pre mraka
Toplica te kao majka, na grudi privila
Podno grada krivudajuć žuri put Nišave
Detinjstvo moje rano, na obali osta
Sećanja mi davna još uvek su mila
Sve nestašne uvojke, crne, smeđe, plave
Sva neverstva naša neka su nam prosta
Al su jedne oči crne ostavile traga
Duboko se urezale u dnu ćutnje moje
Još po nekad kad se setim srce zatreperi
Što nemadoh sreće, ode drugom draga
Da li ona ili ja, na gubitku, neznam ko je
Čuvanuu sam rek’o tajnu Bože ne zameri
Sad u ove pozne dane, sve me češće sreću
Vraćaju me u detinjstvo, osmehe mi mame
Srećan čovek pregršt lepih, uspomena ima
Nekad plave, potom crne, ko da se nameću
Tek onako, nepozvane javljaju se same
Veliko bih srce svoje poklonio svima
28.07.2012 u 15h 41’ Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Jul 2012 01:00
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
OSTANI
Blago moje, ne jedi se
Ponestalo već strpljenja
Duga mi je put presekla
Pa od sreće ne bih pri se
Znaš da biće, tek jednog življenja
Ćutala si, ništa nisi rekla
Ja oblakom male stope tražim
Da se nisu gdegod zaturile
Minut krajnji lagano ističe
Ljutu ranu crnim vinom blažim
Moje oči lik zaboravile
Kosac mi se polako primiče
Zato pusti, još malo da gledam
Kako sunce prvim zrakom stiže
Da osetim dodir zagrljaja meka
Ti si moja i nikom te ne dam
Zagrli me čvrsto, primakni se bliže
Put mi spreman, priziva me reka
Dva zlatnika u čamac ubaci
Znaš da moram na kraju platiti
Da mi duša beskrajem ne luta
Evo stižu, kraja prvi znaci
Ovog puta nemoj me pratiti
Stigao sam, na kraj svoga puta
29.07.2012 u 00h i 58’ Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Jul 2012 00:07
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
MOLITVA MOJA
Noćas crni psi me proganjaju
Od olova noge teške i preteške
Pobeć nemam kad ni gde
Dva’es i pet dana oči te sanjaju
Da ne čekah došao bi do te’ peške
Ništa novo ček’o sam te ja i pre
Goluba sam pismonošu da te takne
Po ramenu, da te nežno pripomene
Jedno srce očajno je, ne zna šta je
Crn bi oblak da razveje da pomakne
Da te vidi, da te čuje, zar bežiš od mene
U dilemi preveć dugo, preteško je
Ruku pružam slamku spasa molim
Gladni zubi dušu moju iskidaše
Beznađe je dušman ponajgori
Sanjam oči što nesmem da volim
Kad ne vidim dane ni moje ni naše
Jer ne stižu, tvoji odgovori
Molitva je moja, evo uslišena
Poruku je tvoju na krilima belim
Tako željnu, konačno doneo
Pozdravlja me puno, moja mis’o moja sena
Osećam se obasut, poljupcima vrelim
Pismonošo, dal’ si golub ili si anđeo
Sada eto sedim, osećanja čudna,
Setom da obojim, da proslavim
Stih za stihom polako se niže
Do kasno ću, ti već nisi budna
Srcem svojim noćas da se bavim
Da si barem, koje leto bliže.
Na Ognjenu Mariju, u 0h I 00’ 2012 slušajući Pink Floyd-e Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 31 Jul 2012 17:21
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
NEMOJ VRATA ZATVARATI
Kada odem, ne spuštaj zavese
Teške dveri nemoj zatvarati
Ni raj nije ako nema tebe
Čamotinja može da zanese
Pa poželi u san da ti svrati
Da ne čeka, da ne kuca bez potrebe
I kad odem, nemoj kose rasplitati
Čuvaj osmeh na svom lepom licu
Nemoj pogled nikad obarati
Zorom kada svratim, da te ljubim ti ćeš znati
Ja za uzvrat tražim ljubavi mrvicu
Zato nemoj nikad vrata zatvarati
Beskrajna su polja što moram obići
Prepuna su voća, mirisnoga cveća
Staze pravim da je lakše proći
Kad poželiš s oblaka ću sići
Nek ti uvek gori upaljena sveća
Da mi lakše mrklom noći doći
31.07.2012 u 17h i 17’ Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Avg 2012 09:08
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
BANJSKA
Svu noć nisam tad oka sklopio
Slušao sam poj cvrčka i ćuka
Iz banje je žagor gromki dopirao
Srećan život sa tobom sam snio
Na ramenu mom tvoja meka ruka
U maštanja slatka lako ponirao
Roj zvezdica noćno, nebo okitio
Mesec svetla putu, namernika dade
U mislima mojim dva oka garava
Ja rukom posegnuh nebih li te zagrlio
Ali ruka teška, kroz prazno propade
Prenuh se i shvatih samo san je nije java
Sanjarenja pusta, kad god leto dođe
Pusta seta vrati u vremena stara
Zaljubljeni pogled krišom da ne vide slali
Godine se promaknule, mladost prođe
Leto vraća uspomene, na tren me zavara
Jedno drugom dal smo obećenje dali
Draže bi mi bilo da me san obuzme
Da dosanjam oči koje nekad ljubih
Noćca topla što duže da traje
Kunem mesec što mi sanak s očiju oduze
Nisam te se naljubio, a već te izgubih
Nesanica kleta za sanak ne haje
05.08.2012 u 22h i 23’ Bulltony
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 06 Avg 2012 09:09
|
offline
- bulltony
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 29 Okt 2007
- Poruke: 657
|
NISAM LI TE NOĆI KLETA
Nisam li te noći kleta, molio da traješ
Nebih li se njenih mednih, usana napio
Da me pusta želja, za njom jednom prođe
Ti za moje kletve i molitve ne haješ
Ljubeći je zora svanu, ja nisam usnio
Žedan poljubaca čekam ponovo da dođeš
Nisam li te noći kleta,molio da staneš
Da svodove svoje okitiš zvezdama
Sidrom da usidriš pun mesec međ’ njima
Da mi zora u krevet prerano ne bane
Molio te da potraješ, nešto duže sama
Dok umoran ne klonem na njenim grudima
Nisam li te noći kleta, kletvama zakleo
Da budeš tiha, bez munja bez kiše
Dok pomamna bedra bludnom vatrom palim
Jer ne pamtim da sam ikad, ovako voleo
Znam da tako nikad neću ljubit’ više
Zoru dočekasmo, a nismo zaspali
06.08.2012 U 0h i 11’ Bulltony
|
|
|
|
|
|
