Negujmo srpski jezik

3

Negujmo srpski jezik

offline
  • Же&#11
  • penzioner
  • Pridružio: 20 Maj 2012
  • Poruke: 56
  • Gde živiš: Niš

_Sale ::...Ovo iznad toliko kipi od ostrašćenosti da je i teško za čitanje i potpuno van teme.
Ostavi se ti socio-ekonomske analize srpskog naroda, mi drugi narod nemamo.
Ako će takvi negovati srpski jezik, budućnost mu je vrlo neizvesna.


О „ОСТРАШЋЕНОСТИ“ И ОГЛЕДАЛУ И БОРАМА


Понекад људи у полемикама иду пречицом па саговорнику припишу „острашћеност“ и сматрају да не морају да износе аргументе и наводе примере. Једноставно, констатовали су „острашћеност“ и очекују да су тиме „завршили посао“. Ипак, ако се случај „разгрне“ може се видети да је проблем у постојању поменуте појаве, а не у ономе који је појаву уочио и на њу указао! Ево једног сличног примера.

Када је Јасна Матић била министар за саобраћај и везе у влади Мирка Цветковића (данас то зову министар за телекомуникације и информационо друштво) и кад је јавно саопштила да ће Министарство свим школама у Србији обезбедити рачунаре, ја сам изнео предлог да ти рачунари буду опремљени тастатурама на којима ће поред латиничних бити означена и ћирилична слова, и приложио текст „Деда, где да притиснем 'Љ'?“ Када сам петогодишњег унука уводио у рад са рачунаром, дете је приликом исписивања имена чланова своје породице у жељи да испише име свога деде застало и упитало ме: „Деда, где да притиснем 'Љ'?“ То ми је дало идеју да министарки изнесем предлог о двоазбучним тастатурама. Предлог је уважен и у школе су заиста послати рачунари са одговарајућим тастатурама.

У време председника Републике Бориса Тадића постојала је Народна канцеларија председника Републике, којој сам се ја обратио електронском поштом са поруком на званичном писму – ћирилици. Одговор који сам добио показао је да је враг однео шалу:



(Кликните на слику за увећање.)

У Народној канцеларији, у најближем окружењу шефа државе рачунари нису оспособљени да примају и шаљу поруке на службеном писму земље! Убрзо сам видео и зашто! Госпођа из Канцеларије ми се обратила (нисам рекао „контактирала ме“!) телефоном и напала ме да сам „острашћен“. Наравно, појаву на коју ја указујем није ни помињала, жонглерски је извршила замену теза и проблем њихових рачунара је ћушнут под тепих а проблем сам постао – ја. Ипак, сутрадан ме је поново назвала, извинила се ако сам ја „схватио да она има нешто против ћирилице“, признала да је моја примедба основана и умесна, и обећала да ће Канцеларија интервенисати код Министарства у смислу мог предлога.

Ви, Sale, мени пребацујете да сам „изван теме“. Ова тема има наслов „Негујмо српски језик“!

(Обећао сам да ћу изнети примере из живота. Нисам се предомислио, само ваљаће ми „рударења и дубоког орања“, што ће захтевати времена...)



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • _Sale 
  • Prijatelj foruma
  • Pridružio: 30 Jul 2010
  • Poruke: 12052
  • Gde živiš: Z-moon

Napisano: 24 Feb 2016 9:35

Sirius ::Сале, дозволи човеку да се бар овде изјада...И мени дође неки пут да споменем све по списку уништивачима нашег језика. Wink
Kome nije došlo?
Poenta mog posta je bila da svi znamo šta ne valja, a niko nema ideju (ili potrebnu snagu) da napravi nešto korektno. Kao u firmi: svi kritikuju, a niko se lopate ne hvata. Smile
Ovde sam navratio da pročitam neki lep primer, nešto edukativno kako bih poboljšao svoje poznavanje maternjeg jezika, ali sam samo pročitao kritike, opravdane - bez sumnje.
Jedan mali off:
Ne krivite TV ili Internet za kulturu svoje dece, i njihovo poznavanje i poštovanje srpskog jezika. Meni to veoma liči na neku "alibi" priču roditelja koji ne žele ili nemaju vremena za svoju decu. Takvih je, na žalost, sve više.
Moj doprinos temi se, na žalost, svodi samo na česte razgovore sa ćerkom i povremeno ispravljanje pogrešnih izraza i nepotpunih rečenica koje koristi ona ili njeno društvo.
Šta bih ja uradio u svrhu očuvanja srpskog jezika? Mislim da pojedinačne inicijative, bez konkretne pomoći države nemaju nikakvu težinu.
Da li će srpski jezik odumreti? Neće, jer je i do sada izdržao uticaj turskog, nemačkog i ostalih jezika.

Dopuna: 24 Feb 2016 9:45

@Filipovic Zeljko
Uz dužno poštovanje, danas ne postoji računar koji ne može da pročita mejl na ćirilici. To nema nikakve veze sa instaliranim jezicima na računaru, već sa načinom kodiranja teksta.
Zaključak da je to zbog ćirilice je subjektivan, ja to nisam pročitao na snimku ekrana koji je postavljen.
Takođe, pisanje mog forumskog nadimka latinicom, u ćiriličnom postu je prilično čudno, ali se uklapa u moju prethodnu konstataciju.
Dakle, predlozi?



offline
  • Pridružio: 10 Okt 2005
  • Poruke: 13526
  • Gde živiš: Beograd

Bilo bi lepo kada bi mogli da predložimo rešenje koje bi doprinelo da se srpski jezik i pismenost očuvaju u što većoj meri. Međutim, sve i da se kod nas na forumu skupe stručnjaci za jezik koji znaju način da promene stvari, ne očekujem da će efekat biti imalo bolji nego što se to radi kroz institucije, dakle vrlo malo. Dok svest svih nas, i građana i predstavnika vlasti, ne bude dovoljno visoka da čuvamo, razvijamo i branimo svoj jezik (i pisma), neće doći do boljitka. Naše je, kao građana, da uradimo koliko možemo, svojim primerom i uticajem na druge, bilo u svom okruženju ili ovako preko foruma, pismima u novinama, učestvovanjem na tribinama... Čak i žalopojke, ma kako dosadne bile, bolje su nego da s vremena na vreme ne progovorimo o problemu kvarenja jezika.

E, sad, lako se u svemu tome sklizne u patetiku, u rigidnost, u žal za nekim prošlim vremenima... I lako se desi da se nastupa ex catedra, što niko ne voli da sluša. Znači, i aktivnosti i kampanje za očuvanje jezika treba smišljeno voditi, nikako ih ne smemo prepustiti voluntarizmu. I treba razložno skretati pažnju javnosti na problem koji očigledno postoji. I forum je jedno od mesta gde se može prpzboriti koja čeč o kvarenju jezika. Ali rešenje se neće ni pojaviti ni sprovesti na forumu.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17066
  • Gde živiš: I ja se pitam...

SlobaBgd ::Bilo bi lepo kada bi mogli da predložimo rešenje koje bi doprinelo da se srpski jezik i pismenost očuvaju u što većoj meri. Međutim, sve i da se kod nas na forumu skupe stručnjaci za jezik koji znaju način da promene stvari, ne očekujem da će efekat biti imalo bolji nego što se to radi kroz institucije, dakle vrlo malo. Dok svest svih nas, i građana i predstavnika vlasti, ne bude dovoljno visoka da čuvamo, razvijamo i branimo svoj jezik (i pisma), neće doći do boljitka. Naše je, kao građana, da uradimo koliko možemo, svojim primerom i uticajem na druge, bilo u svom okruženju ili ovako preko foruma, pismima u novinama, učestvovanjem na tribinama... Čak i žalopojke, ma kako dosadne bile, bolje su nego da s vremena na vreme ne progovorimo o problemu kvarenja jezika.

E, sad, lako se u svemu tome sklizne u patetiku, u rigidnost, u žal za nekim prošlim vremenima... I lako se desi da se nastupa ex catedra, što niko ne voli da sluša. Znači, i aktivnosti i kampanje za očuvanje jezika treba smišljeno voditi, nikako ih ne smemo prepustiti voluntarizmu. I treba razložno skretati pažnju javnosti na problem koji očigledno postoji. I forum je jedno od mesta gde se može prpzboriti koja čeč o kvarenju jezika. Ali rešenje se neće ni pojaviti ni sprovesti na forumu.


Предлози постоје! Њима се редовно бави (између осталих) Одбор за стандардизацију српског језика. То знам стога што сам редован читалац и сарадник нашег јединог научно-популарног часописа ''Језик данас'' који објављује Матица српска, а главни и одговорни уредник је академик Иван Клајн. Они периодично објављују саопштења, препоруке и примере из језичке праксе. Непотребно је рећи да су то врхунски стручни текстови који су , по правилу, предмет проучавања и праћења од стране слависта целог света. Наша славистичка школа и доктрина једна је од најпознатијих на свету, па лингвисти - слависти нас редовно прате...али, поновићу: све те бриљантне умове држава схвата факултативно, све док њихове примедбе не усвоји одговарајуће тело у Министарству образовања и ''угради'' у норму (правопис, граматику, па даље у уџбенике, репетиторијуме, приручнике, лексиконе, итд).
То је пут. Спор, наравно. Мноооого спорији него што стихија пустоши нашим језиком.

Рекли смо да ћемо примерима доказивати. Зашто да не. Ево само неколико (неке сам већ начео).
-''Зауставно време'' . Том синтагмом спортски коментатори називају (редовно) надокнаду времена на крају утакмице. Пошто време не може нико (за сада) да заустави, треба знати да је зауставно време оно време које је потребно возилу (или неком другом телу у покрету) да из стања кретања пређе у стање мировања, рачунајући од тренутка започињања заустављања (''кочења'').
-Кажу новинари: ''Перић мења Станковића''. Није тачно, наравно. Перић ће заменити Станковића, а самог Станковића мењаће природа, околности, спољни и унутрашњи фактори...
-''Судија није санкционисао прекршај''. То је посебна врста блесавлука и незнања! Санкција је описана у закону и односи се на неко чињење или нечињење. Судија може само да казни (или не казни) неки прекршај, користећи се санкцијом.
''Какве то небулозе слушамо?''. Колико пута сте то чули? Небула је звездана маглина. Није ни крива ни дужна што подсећа на наш глагол ''булазнити'', али то мудрим критичарима не значи ништа.

Наставак следи...

offline
  • _Sale 
  • Prijatelj foruma
  • Pridružio: 30 Jul 2010
  • Poruke: 12052
  • Gde živiš: Z-moon

Citat:-''Судија није санкционисао прекршај''
Da, čuo sam takav izraz.
Obično se odnosio na izostanak primene disciplinske kazne (žuti ili crveni karton) posle primene tehničke kazne (slobodan udarac).
Osim što je izraz malo rogobatan, uglavnom je bio i znak nepoznavanja Pravila igre, i sopstvenog, subjektivnog pogleda na konkretnu situaciju (na ne kažem navijačko novinarstvo).

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17066
  • Gde živiš: I ja se pitam...

_Sale ::Citat:-''Судија није санкционисао прекршај''
Da, čuo sam takav izraz.
Obično se odnosio na izostanak primene disciplinske kazne (žuti ili crveni karton) posle primene tehničke kazne (slobodan udarac).
Osim što je izraz malo rogobatan, uglavnom je bio i znak nepoznavanja Pravila igre, i sopstvenog, subjektivnog pogleda na konkretnu situaciju (na ne kažem navijačko novinarstvo).


Да, може се и тако тумачити. У основи се налази непознавање правне терминологије. Кад већ њу споменух, ево још једног рогобатног примера који је одавно заузео место на јавној сцени:правна држава. Зашто је то таутологија, односно сувишак (практично - плеоназам)? Зато што је држава носилац, ентитет права и правног поретка. Нема права без државе, нити државе без права, па је држава - правна или не постоји. Према томе, следећи пут кад будете хтели да изговорите реченицу с том синтагмом ,угризите се за језик. Smile

Ево још једног примера: НАТО пакт. Врло често се чује ових дана. То је плеоназам као што је ''смс порука'' плеоназам. У скраћеници НАТО реч Treaty значи споразум или пакт.

offline
  • Pridružio: 10 Okt 2005
  • Poruke: 13526
  • Gde živiš: Beograd

E, to je ta rigidnost koju sam spominjao. Ma kako po normativima sve bilo ispravno, zanemaruje se poreklo nekog izraza, razlog i povod za njegovo sklapanje, upotreba u govoru. Recimo, pravna država. To je pleonazam u pravnoj državi, jer kakva bi država bila nego pravna, ako se u njoj poštuju i sprovode zakoni, ako se ti isti zakoni donose u interesu građana a ne malog broja povlašćenih. Ali kada se govori o našoj zemlji i još nekima iz okruženja, gde su zakon i sprovođenje istog fleksibilni, onda zahtev za pravnom državom ima smisla. I vađenje iz konteksta te fraze stvarno od nje pravi primer nelogičnosti. Ali kada se pogleda kontekst u kojem se koristi, možemo reći da je pravna država ispravan izraz.

Slično je sa izrazom nebuloza. Da, to je maglina, izmaglica. I kada neko priča nebuloze, onda je njegovo izlaganje nejasno, maglovito, teško za shvatiti, bez jasnih glave i repa. Doduše, istina je da pridev se najčešće koristi kao opis glupe izjave, pričanja u bunilu.

offline
  • Же&#11
  • penzioner
  • Pridružio: 20 Maj 2012
  • Poruke: 56
  • Gde živiš: Niš

ПИЏИН СЕРБИШ!

Ја, најсићушнији међу сићушнима, најбезначајнији међу безначајнима, најгрешнији међу грешнима; ја који не могу ништа да "наредим", ништа да "забраним", никога да "ухапсим"; ја који могу само да приметим појаву и да на њу укажем, попут оног берберина из приче "У цара Тројана козије уши" овај форум доживљавам као рупу у пољу којој сам поверио своју муку.

Разни народи различито изговарају имена појединачних слова својих азбука/абецеда/алфабета. Ми кажемо „а, б, в, г, д“; Руси „а, бе, ве ге, де“; Немци „а, бе, це, де, е“; Французи „а, бе, се, де, е“; Италијани „а, би, ћи, ди, е“; Грци „алфа, вита, гама, делта, епсилон“; Јевреји „алеф, бет, гимел, далед, хе“; Арапи „алиф, ба, та, (тх)а, џим“ итд. Ми смо више од једног века латинична слова називали по угледу на немачки – а, бе, це, де... Код наших млађих генерација сви као један слова називају по угледу на енглески. Деца већ у првом разреду основне школе уче страни језик, и сви до једнога обавезно уче енглески. Зато није ни чудо што сви млади латинска слова изговарају на енглески начин, јер за други нису ни чули, јер језик нису учили од родитеља него од телевизора. Када та деца одрасту и постану политичари, новинари, ТВ водитељи, наставиће са том праксом и тиме појачати тај утицај на наредне млађе генерације („И-БИ-АР-ДИ“).

На телевизији најприсутнији страни језик је енглески. (Сада већ и турски!) Права је реткост набасати на неки француски, руски, немачки, италијански, шпански... филм. Наставници енглеског језика нису нашој деци рекли да је енглески – страни језик, са својим особеностима које не важе за друге језике, поготово не за српски језик, па су деца стекла уверење да оно што важи за енглески, „ваљда“ важи и за српски. Енглески језик има значајне недостатке у односу на друге језике, и права је штета што такав утицај на српски језик нема неки други, „разуђенији“, „јаснији“, „изражајнији“ језик. На пример, енглески има много више хомонима – речи са вишеструким значењем – него други језици: пиштољ – ган, пушка – ган, топ – ган; народ – пипл, човек – пипл, чељад у домаћинству – пипл, особље у фирми – пипл; рачунарски кориснички програм – апликација, пријављивање за посао – апликација, тражење пара из неког фонда – апликација, а „апликација“ у српском језику је нешто сасвим четврто – украсни пришивак на хаљини, дакле кројачки термин!

Хајде да се опкладимо у живот. Ја ћу вам навести неке америчке изразе, а ви ћете ми у преводу на српски рећи шта ти изрази значе. Ако погодите, ја пристајем да ме убијете, и јавно вас ослобађам одговорности за убиство. Ако не погодите, ја ћу убити вас, и пристајем да одговарам по закону што сам убио човека: „Cable price“! Дакле, шта ово значи? Подсећам, у енглеском језику иста реч може бити и именица, и придев, и глагол. Ако је „cable“ именица, онда ово значи цена кабла; ако је придев, онда је то кабловска цена; а ако је глагол, онда то значи нешто што би вам последње пало на памет: Телеграфиши цену! Телеграмом ми јави колика је цена! „Каблирај“ ми цену! Каблом (телеграфом) ми јави цену! Или: „Animal cruelty agent“. Да ли је то агент који истражује „окрутност животиња“ међусобно, или према човеку? Или је то „окрутни агент“ за животиње? То је полицајац чији је посао да патролира градом и проналази и санкционише случајеве окрутности људи у поступању са животињама! Овде се нигде не помињу људи, а они су основни предмет интересовања ових агената.

Купио сам џепни носач меморије за рачунар („флеш меморију“). На амбалажи је писало: „Includes Password Protection Software“. Размишљао сам како да протумачим ово истресање појмова из колица, и учинило ми се да је то „програм за заштиту лозинке.“ Срећом, поред енглеског израза ту је било и нешто што већ може да личи на језик: „Inclut une protection PAR le mot de passe“ (Садржи заштиту (снимака) ПУТЕМ лозинке!) Сад је већ све јасно: власник лозинком штити своје снимке од непозваних лица. Из претходног израза то није било видљиво. Или израз „Лет'с плеј“. Чик погодите шта су деца хтела да кажу! „Хајде да се играмо“, или „хајде да свирамо“? То није исто. Или израз „рилејш'ншип битвин пиплс“. Односи међу народима, или односи међу људима, појединцима? То није исто. Високо изражајни граматички српски језик не оставља места за двоумљење и нејасноће, и за сваку од ових могућих верзија има недвосмислен израз. Дакле, хоћете ли се и даље кладити на амерички? Хоћете ли и даље пристајати да своју љубав према „угледном“ језику платите – главом?

Навешћу примере „подлегања“ српског језика пред телевизијским јуришем енглеског.

Американци су у свој језик примили и многе латинске речи, али су им изменили значење, па други, по угледу на Американце, и у своје језике преузимају такве „американизоване“ латинске изразе. На пример, латински „ЕДУКАЦИО“ значи васпитање, а Американци су му изменили значење у образовање („нонедукато“ значи неваспитан, а не необразован; „маледукато“ значи лоше васпитан, а не лоше образован, необразован). Сада су српски скоројевићи, ТВ гледаоци, у жељи да „личе на Американце“ заборавили српске речи „подучити“, „обучити“, „образовати“, „школовати“, па употребљавају само израз „едуковати“. Лекар је завршио своје медицинско школовање, али кад му у болницу стигне нови модел рентген апарата или скенера, он иде на обуку у руковању тим техничким средствима, а не на „едукацију“, васпитање! Зашто људи са телевизије мисле да је „обука“ нешто ружно и простачко, а „едукација“ нешто отмено? Да је знање нешто ружно и простачко, а незнање нешто отмено?

БАТЕРИЈА. У америчком језику једна иста реч може да има много значења, док високо изражајни граматички српски језик за свако од тих значења има посебан и недвосмислен израз. Младићи у продавницама мобилних телефона хоће да се туку ако их питате да ли имају резервни акумулатор за неки модел телефона. „Ко си ти да кажеш „акумулатор“, кад Кинез и Американац кажу батерија“? Шта ће им мајка да их учи матерњем језику, кад они имају свог Кинеза и Американца да их они уче матерњем језику. „Батерија“ је извор једносмерне струје за једнократну употребу. Кад се испразни, баца се. Извор једносмерне струје који се после пражњења поново пуни више није „батерија“, то је сада акумулатор, па био он велики као у камиону и тенку, или мајушан као у дигитрону, мобилном телефону или часовнику. Новокомпоновани израз „допуњива батерија“ код гомиле се прима без примедби („Па, забога, и Американац тако каже!“), а код познавалаца може да изазове само подсмех и сажаљење. Ако је „батерија“, не може бити „допуњива“, а ако је „допуњива“ не може бити „батерија“. За овакву бесмислицу наши стари су нам оставили израз „Сува крпа на дну мора“. Српски језик тачно разликује неспојиве ствари. У америчком језику то је исто, као што је исто и убити човека (шут), фотографисати, снимити човека (шут), оборити хеликоптер (шут), или шутнути лопту (шут); као што је исто коњска потковица и људска ципела; као што је исто атлетско такмичење (митинг), упознавање (митинг), дочек (митинг); као што је исто возач камиона (драјвер), пилот авиона (драјвер) и кућиште за диск у рачунару (драјвер); као што је исто паљба (војна команда за отварање ватре), ватра, пожар, ватрогасац; као што им је исто: умро, погинуо, убијен („убијен у рату“!); као што им је исто купити у продавници (бај), и платити у кафани (бај); као што им је исто: повређен и рањен; као што им је исто животиње (анимал) и стока (анимал); као што им је исто променити (ченџ), пресвући се (ченџ), преседати у саобраћају (ченџ); уситнити кусур (ченџ); као што им је исто полуга са грамофонском иглом (пик ап) и телефонска слушалица (пик ап); као што им је исто кључ (ки), решење (ки), превод (ки), дирка на клавиру (ки); као што им је исто играти се (плеј), свирати неки инструмент (плеј), укључити репродукцију на музичком уређају (плеј), покренути игрицу на рачунару (плеј). Срби скоројевићи мисле да ако су Американци слепи, да и Срби треба да буду слепи; да ако Американци нешто не разликују, ни Срби не би смели то да разликују, па од готовог праве вересију и сакате свој језик.

БИЛИОН. Амерички билион и српски нису исто! Њихов билион је милијарда, а наш – хиљаду милијарди. Недавно смо на РТС чули наказни израз да је Америка, да би спречила финансијску кризу, одвојила толико „хиљада милијарди“ долара. Зашто се боје да употребе српску реч за хиљаду милијарди – билион? Да ли ти страшљивци мисле да Американци одређују српски језик, па не смеју да употребе нашу реч која у америчком има друкчије значење? Чега се боје? Америчких политичара, војника, риболоваца, школске деце? Амерички „директор“ није исто што и српски „директор“. Код њих је то – режисер! Амерички „кондуктер“ није исто што и српски „кондуктер“. Код њих је то – диригент! Амерички „маршал“ није исто што и српски „маршал“. Код њих је то – шериф! Амерички „фудбал“ није исто што и српски „фудбал“. Код њих је то – рагби!


УПУЦАТИ. У енглеском језику после глагола „шут“ одмах иде директни објект, четврти падеж без предлога. У српском језику није тако. Глагол „пуцати“ обавезно тражи предлог „у“, „на“, „ка“, „према“. Сад су се преводиоци нашли на муци: како рећи „пуцај га“ (шут хим) како је то рекао Американац, јер у српском тако не иде. Али и како рећи „пуцај у њега“ кад Американац није тако рекао, није употребио предлог. Како Србин сме да каже нешто што Американац није рекао? Ваљда Американци знају шта је срп...овај... И нашли су соломонско решење. Измислили су трапави израз „упуцати“, јер им се учинило да тиме задовољавају оба америчка услова: ем указали на отварање ватре, ем нису употребили предлог. Постали су „исти као Американци“!

Да невоља буде већа, у српском језику заиста већ постоји глагол „упуцати“ (тренутни) и „упуцавати“ (трајни облик), али у сасвим другом значењу, само што то незналицама српског језика, скоројевићима имитаторима Американаца, није познато. „Упуцавање“ је мукотрпан поступак у завршној фази израде стрељачког наоружања, подешавање нишана и мушице док се не постигне задовољавајућа тачност погодака. Оружје се механички стегне у неку врсту менгела да би се избегла људска грешка при нишањењу, и изврши се опаљење. У зависности од тачности поготка мења се положај нишана или мушице док се не постигне прецизност. Дакле, не упуцава се човек, него – оружје! Звездан Јовановић каже: „Упуцавао сам пушку на Фрушкој Гори“. То је тачна употреба израза „упуцавати“. Подешавао је предњи и задњи нишан док не буде задовољан прецизношћу.

Код београдске младежи запажамо да у жељи да на силу појачају утисак, они чак и српске речи употребљавају у бесмисленим изразима, па тако кажу „ужасно ми се допада“, „ужасно си млада“, „ужасно си занимљива“, „ужасно смо се добро провели“. Да ли ови ТВ гледаоци уопште знају шта значи реч „ужасно“? Да ли они уопште могу да разликују дијаметрално супротне појмове који се међусобно искључују? Деца која зуре у телевизор доживеће реч „ужас“ у потпуно искривљеном значењу. Реч по реч, и ето генерацијске разлике у језику између дедова и унука – ђака својих мајки, и ђака ТВ екрана.

Још једна београдска малограђанска језичка новотарија су све чешћи изрази „како год“, „где год“, „шта год“ и сл. У српском језику после „год“ увек мора да стоји неки глагол: где год дођеш, шта год било, како год урадио, итд. Ради се о блокади мозга неприпремљених преводилаца пред америчким изразима „however“, „whatever“, „whenever“ и слично, јер несамосталне личности се боје да употребе друкчији број речи у свом језику него што је Американац употребио у свом.

ЧЕРНОБИЛ. До 1986. године мало који Србин је чуо за украјински град Чернобиљ. После квара у нуклеарној електрани српски новинари незналице су први пут чули име тог града, али на страним телевизијама и у страној штампи. А тамо их је чекао – енглески језик, дакле Чернобил. Оно што су од других чули, пренели су и својим српским гледаоцима и читаоцима. А пошто Србима уџбеници нису књиге, него телевизија, они су се са именом тог града срели у његовом нетачном облику. Новинари незналице, сами ненаучени, постали су учитељи другима. Какви учитељи, такви и ђаци. И остаде Чернобил.

МИНЕРАЛИ. У предтелевизијској ери ова реч је код Срба имала „апотекарско“ значење (минерали и витамини у исхрани, минерална вода са натријумом, калцијумом, калијумом, магнезијумом, хлором, флуором), дакле чисти елементи, ван хемијских једињења, сваки је имао свој тачно одређени хемијски знак. А онда су Срби почели да гледају телевизију, па су видели да Американци употребљавају реч „минерали“ у сасвим другом значењу – руде. У књизи „Лексикон држава света“ преводилац каже за Азербејџан: „Најважнији минерал је нафта“. Баш ћу питати у апотеци да ли имају „минерал“ нафту. У српском „минерали“ су чисти елементи, а код Американаца то су – једињења. Српске „минерале“ смо налазили у исхрани, а америчке – под земљом. Протицањем времена Срби су почели да се боје да говоре српски, па све више говоре амерички.

ТРЕНИНГ. Ова реч у америчком језику има више значења. Код нас она значи физичку и техничку припрему спортисте за наступ, такмичење. Рад на побољшању физичке кондиције и увежбавање појединих елемената спортског наступа. И овде Срби скоројевићи допуштају да им Американци одређују језик, па све чешће и сами употребљавају ову реч у америчком значењу – обука војника, обука медицинског особља у руковању дијагностичким и терапијским техничким средствима, итд. Чак и предавање називају „тренинг“!

Одувек смо говорили: „дозволите да вам представим господина“..., „дозволите да вас упознам са“..., а од када Срби имају кабловску телевизију, почели су да од Американаца уче матерњи језик, па говоре „упознајте господина“...(мит). Молба или предлог се претворили у наређење! Учтивост није учтивост ако није „као код Американаца“.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17066
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Интересантно размишљање, као и примери. Лепо од тебе, Жељко, што си оживео ову интересантну тему. Још ако ово буде повод за једну лепу и пристојну полемику, сви ћемо бити задовољни.

Као што знамо, језици се на различите начине бране од туђег утицаја. Сам утицај није трагичан, уколико он делује само као алтернативно решење у језику . Ако домаћа реч доминира, а страна је ту да потврди виши ниво образовања (или еснафско изражавање) онога ко ју је употребио, онда је то добро. Пример: код нас се може рећи и ''извини'' и ''пардон'' и зна се када се који облик употребљава.
Енглези имају срећу (да ли је то само срећа) да су, захваљујући компјутеру и релативно брзој демократизацији туризма и глобалних померања, успели са својим наметањем свету, без обзира на то што нису бројчано доминантни. Знамо да највише људи у свету говори мандарински кинески - па ником ништа. Нећемо се њиме као туриста споразумевати у другој земљи (у незнању домицилног језика), већ енглеским. При том Енглези имају три нивоа знања свог језика.

Како то раде Руси? Руски језик јесте један од светских језика у употреби Уједињених нација па би човек рекао да немају много проблема да очувају свој језик. Међутим, нису Руси седели скрштених руку и чекали да их традиција Толстоја и Достојевског сачува од навале туђица. Нису , наравно, урадили ни оно што су радили Французи (или Македонци) - законом одређивали како ће се чувати језик. И ми смо прописали службени језик и писмо - па?
Руси су највећи русофили на свету. Можда то делује смешно када се овако прочита, али то јесте истина. Они су све изразе из ИТ света превели на руски! При том се нису женирали као наши лигвисти који, тобоже, нису могли да нађу одговарајући израз чак ни за компјутер (а рачунар?) или за тастатуру. Нама се само ''миш'' посрећио, па и он као директни калк. Код Руса је board стварно преведено као даска (доска, а у жаргону и ''клава'', од клавијатура), download као загруска (утовар), итд, итд. Ко не верује, нека узме било који руски речник који у свом додатку има и богат део са преводима енглеских ИТ израза.

offline
  • Programer
  • Pridružio: 23 Maj 2012
  • Poruke: 4476

Napisano: 24 Feb 2016 22:14

Nadam se da ne smeta da se i ja ubacim kad već pominjete IT izraze (a i kao pripadnik mlađe generacije koju spominjete).

Da prvo prokomentarišem Željkovu poruku : iskren da budem, nisam znao da neko za čoveka kaže people. Znam da se kaže man/men (čovek/ljudi) ili woman /women (žena/žene), no ako se misli na čoveka kao vrstu, onda je moguće (najbolje je pitati nekoga ko je stručniji po pitanju engleskog jezika).

Juče na času elektronike je profesorka jednom od naših učenika, objašnjavajući mu nešto vezano za pojačavače, rekla "po difoltu" (default - podrazumevano). U pitanju je starija profesorka pa me je to veoma iznenadilo, naročito jer ni mi mlađi ne govorimo tako (barem ja do sada nisam čuo nikoga iz mog društva da govori tako). Istina je, mediji i društvene mreže imaju veliki uticaj na naš govor, ali još uvek ima nas koji se trudimo da koristimo srpske izraze kada pričamo na srpskom (nisam neki nadobudni patriota već želim da me svi oko mene razumeju).

Što se IT izraza tiče neretko imam priliku da pročitam komentare nalik ovom:

Citat:To ima svojih prdnosti (brzina), ali i mana, poput share-anog stanja između različitih request-ova koje može dovesti do novih bug-ova kao i potreba za boljim/bržim garbage collectorom.

Iako razumem šta je pisac hteo reći, naježim se kad pročitam komentare poput ovog. Sve se to može mnogo razumljivije napisati:

Citat:To ima svojih prednosti (brzina), ali i mana, poput deljenog stanja između različitih zahteva koje može dovesti do novih grešaka kao i potreba za boljim/bržim sakupljačem smeća.

I ne prihvatam da je ovo neki vid profesionalne deformacije jer i pored toga što najviše vremena provodim na stranim sajtovima nikada ne pišem ovako (ili se bar trudim da ne pišem tako) pa se zbog toga slažem da se ovakvim načinom pisanja mnogi služe kako bi ispali stručniji nego što jesu (ništa lično onome ko je pisao ovaj komentar). S druge strane mislim da je to mač sa dve oštrice i da bi neke stvari možda ipak trebale da ostanu tamo gde jesu jer ako bismo sada prevodili sve IT izraze (ne samo izraze za hardver i one opšte) otišli bismo predaleko od njihovog pravog značenja.

Recimo, počnite sada da umesto drajver u razgovoru sa ljudima koristite izraz upravljački program - retko ko će da zna na šta ciljate. Isto je i za operativni sistem - upravljački softver. Hajde da izbegnemo softver i da kažemo upravljački skup programa - imamo skup upravljačkih programa (drajveri) i upravljački skup programa (OS). Ovo je već zbunjujuće i čisto sumnjam da bi neko pristao da se ovako izražava kada priča o temama vezanim za IT.

Eto, to je neko moje mišljenje.

Dopuna: 24 Feb 2016 22:26

Citat:Или израз „рилејш'ншип битвин пиплс“. Односи међу народима, или односи међу људима, појединцима? То није исто.

Relationship between nations / folks - odnosi između nacija / naroda
Relationship between people - odnosi između ljudi

Mala ispravka - "pipls" (peoples) je nepravilno, "people" je već izraz za više ljudi i ne treba mu dodavati s na kraju.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 777 korisnika na forumu :: 43 registrovanih, 5 sakrivenih i 729 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 5.56, _commandos_, A.R.Chafee.Jr., amonsrb, aramis s, awathorn, babaroga2, boki199777, cropape, dejanbenkovic, DonRumataEstorski, Dorcolac, Duško2, ekser222, Georgius, h8propaganda, krkalon, Kubovac, kybonacci, Libertas2, maximal62, mean_machine, mercedesamg, MILO-VAN, miodrag, Mixelotti, nuke92, perica5, Recce, RJ, rodoljub, royst33, S-lash, Skywhaler, Srki94, trutcina, vathra, Vieri, Vlada1389, vobo, voja64, Zandar, zola92