Srpska latinica: piši kao što čitaš!

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Scrooge

Citat:П.С. не буди смешан ако мислиш да штампар неће гледати сваки милилитар мастила који ће да потроши приликом штампања текста. Итакако ће да му економичност латиници буде врло примамљива

Mali OT
Mnogi će se veoma iznenaditi ovim podatkom: ukupna ''zacrnjenost površine'' jedne štampanice A/4 formata (uzmimo kao primer standardnu stranicu nekog seminarskog rada) iznosi svega 4% ukupne površine papira!! Dakle, kada bismo mogli da sva slova ''stopimo '' i spojimo u jedinstvenu crnu površinu, zauzeli bismo nebitna četiri procenta površine. Dakle, i nije vredno neke drakonske uštede...

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

I ja sam čuo za to da štampari više vole da knjige štampaju latinicom jer je navodno komaktnija od ćirilice, čime štede na toneru i papiru. Postoji još jedno obrazloženje, a to je da se npr. u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, bolje prodaju knjige koje su štampane latiničkim pismom.

Usput, da se nadovežem na off topic profesora Siriusa. Prilažem dokument iz još uvek važećeg standarda ISO IEC 19752 (objavljen 2004. god.), koji služi kao test strana za merenje kapaciteta monohromatskih laserskih štampača. U standardu piše: "Area coverage on the page is just below 5%".

https://www.mycity.rs/must-login.png

Evo još po nešto s prethodnim u vezi. Za monohromatske (crno-bele) stranice, test stranica A4 formata, prekrivena je sa 5% tonera. Kod stranica u boji, ova pokrivenost treba da iznosi 20%, pri čemu je to zbirna površina koju zasebno pokrivaju: svetloplava (cyan), žuta, purpurnocrvena (magenta) i crna boja.

Procene su ovakve:
1) letter/A4 stranice su u kancelarijskim uslovima obično prekrivene sa 7-15% boje.
2) tabloidi/A3 stranice su prekrivene sa 10-30% boje;
3) Grafički/umetnički radovi troše obično 40-60% boje.

7-15%

10-30%

30-40%

40-60%

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gospodine Scrooge. Molim vas, budite łubazni i napravite listu uređaja u kojima se srpskohrvatska latinica nameće kao problem.
Ali, nemojmo skretati previše u štamparske vode. Ili ako baš neko insistira, neka bar napravi računicu, kolika je ušteda u štampańu abecedom.
A vraćam se i na temu elektronskih oblika teksta, gde mastilo ne igra nikakvu ulogu, ali ćirilica nema primat. Koje je tu opravdańe? Nesposobnost, leńost?
Privrženi smo mi latinici, više nego što to želimo sami sebi da priznamo.
Nisu Srbi ni za šta emotivno vezani. Da jesu, ne bi ni prihvatali latinicu (da jesu ne bi ni radili sve one po meni glupe stvari koje smo radili, ali to je priča za sebe).
Ne sećam se da sam pomińao Estonce i Fince.
Ali ću dati sebi za pravo da kritikujem gospodina Scroogea, zbog omalovažavańa jezika ta dva naroda, koja su potpuno ravnopravna sa nemačkim, kako u Evropi, tako i u svetu.
Zamoliću Vas, usput i da me uputite na vaše izvore koji navode da se Nemci vraćaju u prošlost, odričući se dostignuća, koja su upravo zbog pragmatičnosti i uveli u jezik (ß,ü,ö,ä).
A za mobilni ne smem mnogo da pričam, ali, raspitajte se, ima takvih uređaja danas sve više. Jedan model sam već imenovao...

• 2Ovo se svidja korisnicima: real, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

real

Citat:Usput, da se nadovežem na off topic profesora Siriusa. Prilažem dokument iz još uvek važećeg standarda ISO IEC 19752 (objavljen 2004. god.), koji služi kao test strana za merenje kapaciteta monohromatskih laserskih štampača. U standardu piše: "Area coverage on the page is just below 5%".




Ja sam o tome predavao u vreme kada nisu postojali štampači...Vidiš kako je tipografija korisna stvar.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 03 Apr 2011 20:59

Ове горе одстотке око штампања нисам ништа разумео, признаћу. Могу ли да вас замолим да ми појасните у чему је била поента:-) Али зашто вас чуди то што штампар хоће да уштеди, па макар и један динар по књизи - па то се у економији назива рационалним понашањем произвођача... Књига написана латиницом ће захтавати више страница ако је урађена ћирилицом него ако је урађена латиницом. Откуцајте неки дужи текст ћирилицом, па онда и латиницом па видите има ли разлике. Па чак и кад штампате нешто у копирници један лист више десет динара више:-) Замислите кад је читава књига у питању. Нек буде сто динара више, а књиге се издају у више примерака, нек их буде сто, то је 10 000 динара више... А сваки штампар који се рационално понаша ће да узме и тај ситан динар у вид. То је напросто тако...

Што се тиче равноправности народа и језика - не причај глупости то не постојин :-)))

А за телефон - па и мој пише дијакритике, имам српски језик (наравно латиница), али наравно СМС морам да пишем без дијакритика јер је дааалеко скупље. Е сад ако теби рачуна исто онда мора да користиш ванземаљску неку мрежу. Код нас је следеће правило (то је још неко овде исто рекао): ако користиш дијакритике - једна порука 60 карактера, ако не користиш дијакритике - једна порука 180. И то важи за твој телефон такође. Ја имам sony ericsson xperian x10 mini и мислим да је то колико толико "модеран" телефон:-))

Dopuna: 03 Apr 2011 21:03

Ау, колико су ми реченице никакве, а најгора ми је ова друга. Извињавам се, али надам се да ћете да ме разумете шта сам 'тео да кажем:-)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Scrooge ::Ове горе одстотке око штампања нисам ништа разумео, признаћу. Могу ли да вас замолим да ми појасните у чему је била поента

Нема везе. Ионако је то био оф-топик, али је добро да си се легитимисао.

Scrooge ::Али зашто вас чуди то што штампар хоће да уштеди, па макар и један динар по књизи - па то се у економији назива рационалним понашањем произвођача... Књига написана латиницом ће захтавати више страница ако је урађена ћирилицом него ако је урађена латиницом. Откуцајте неки дужи текст ћирилицом, па онда и латиницом па видите има ли разлике. ...

Аман, бре, за шта си се ти ухватио.? На шта би овај свет личио кад би гледали да уштедимо на свакој ситници? Шта вреди што је издавач "Alba Graeca Book" отштампао књигу Идиот (Ф. М. Достојевски) латиницом, кад су штедели и на тонеру. Продавац каже да ће следеће издање да поправе. Можда, али тек кад распродају ово (овакво) садашње издање.

А шта ћемо са тим што морају да се штампају и дијакритици при штампању латиничким писмом, којих са друге стране, у ћириличкој верзији нема. Осим тога у латиничкој верзији имамо и диграфе, док их у ћириличкој верзији нема. Према томе, потпуно је беспредметно даље се бавити неком економичношћу и компактношћу латинице у односу на ћирилицу. Због тога, дубоко сам убеђен да су у питању неки сасвим други разлози због којих се књиге више печате латиничким, а не ћириличким писмом.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naša kuća se bavi pored scenskih delatnosti i izdavaštvom pa mi je poznata ta problematika. Ovaj detalj sa uštedom je samo tehnički i govori o nečijoj upornosti da to odmeri i iznese kao kuriozitet. Istina je da ćirilično slovo I (И) zauzima više mesta i troši više boje nego latinično, ali je to zanemarljivo iz još jednog razloga: štampari proračun prave prema tabacima, a ne prema stranicama, a jedan štamparski tabak ima 16 stranica. Verovatnoća da se poklopi stranica sa tabakom je vasionska...

PS
Ako ćemo precizno, ćirilično И troši triput više mastila (boje) od latiničnog; međutim, kada uzmemo u obzir to da je to slovo jedan od pet samoglasnika (a njihova frekfencija je nešto oko 49% u našem jeziku) može se reći da slovo I predstavlja svako deseto slovo u našem pisanju (govoru). Dakle, nije neka dramatična ''potrošnja''...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se tiče tehničke podrške postojećim digrafima pogledao sam, iz Font forge programa za kreiranje fontova, mapu simbola i na našao na sledećim pozicijama naše digrafe (sa dve varijante pisanja velikih slova):

452 (0x01c4) U+01C4 uni01C4 LATIN CAPITAL LETTER DZ WITH CARON
453 (0x01c5) U+01C5 uni01C5 LATIN CAPITAL LETTER D WITH SMALL LETTER Z WITH CARON
454 (0x01c6) U+01C6 uni01C6 LATIN SMALL LETTER DZ WITH CARON

455 (0x01c7) U+01C7 uni01C4 LATIN CAPITAL LETTER LJ
456 (0x01c8-) U+01C8 uni01C4 LATIN CAPITAL LETTER L WITH SMALL LETTER J
457 (0x01c9) U+01C9 uni01C4 LATIN SMALL LETTER LJ

458 (0x01ca) U+01CA uni01CA LATIN CAPITAL LETTER NJ
459 (0x01ca) U+01CB uni01CB LATIN CAPITAL LETTER N WITH SMALL LETTER J
460 (0x01ca) U+01CC uni01CC LATIN SMALL LETTER NJ

Kada ove znakove prekopiram na pozicije Q, W, X možemo jednim otkucajem dobiti naše latinične znake. Ove znake sam našao u osnovnim fontovima koji imaju u potpinosti popunjenu mapu unikod karaktera (Times, Arial, Verdana, kao i u fontovima koji se dobijaju uz linuks instalaciju).
Ko je ove znake predložio Unicod standardu ne znam . Verovatno neko od naših rođaka. (još malo o unikodu i nama http://www.tipometar.org/kolumne/Unicode/Index.html)
Tako na bi problem ostao samo na ručnom pisanju, rukopisu.
Ako bi ipak nastavili sa težnjom izrade novih monografa, po meni bi trebalo potražiti nešto među ponuđenim i već postojećim slovima u drugim jezicima. Ako bi za lj, nj, dž koristili pozicije 313/314, 323/324 i 270 (odnosno unikodno 0139/013A, 0143/0144 i 010E) zadržali bi sadašnji stil i upotrebu diakritičkih znakova.
Znači diakritik “acute” (na engleskom) imali bi umesto j na c, l i n, a diakritik “caron” (na engleskom) na c, z i d.
Nisam pronašao među postojećim malo dž, pa bih predložio da se ono piše kao č sa vertikalom od slova d, odnosno imali bi slovo d kome bi diakritik dodali iznad prvog kružnog dela, a onda povukli verikalu za nastavak pisanja.

Po ovoj logici jedino bi Daničićevo đ bilo sa trećom vrstom diakritika - “stroke”(na engleskom).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Џ? Њега нема у уникоду, ако сам лепо разумео?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim na latinično d sa diakritikom kao na č ili ž, kvačica (caron).
Karakter naše latinično dž postoji i to sa jednim otkucajem tastature.
E, sad mi ne možemo da menjamo kodni raspored, to rade druge čike, ali mi možemo da promenimo font i koristimo ga za pisanje, ali verovatno da bi bilo problema sa bazama podataka zbog sortiranja, kao ranije sa ASCII znacima.