Srpska latinica: piši kao što čitaš!

8

Srpska latinica: piši kao što čitaš!

offline
  • Dragi Ivić
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17678
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Да, сад је јасније.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • real 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 25 Nov 2004
  • Poruke: 2297
  • Gde živiš: Kragujevac

Ja ne znam šta gledate i gde gledate, ali u Unicode tabelama jasno piše da postoji simbol "dž".
Naziv te Unicode tabele je Latin Extended-B. Postoje tri simbola: "DŽ" (01C4), "Dž" (01C5) i "dž" (01C6). Dalje se pominju varijante simbola "lj" i "nj". Naslov pasusa koji objašnjava ovaj deo tabele je "Croatian digraphs matching Serbian Cyrillic letters". To vam je to. Kao što vidite, nešto nam, baš nama Srbima, i ne priznaju "srpsku" latinicu. Very Happy Ziveli



offline
  • Pridružio: 23 Jul 2011
  • Poruke: 353
  • Gde živiš: Karlsdorf

real ::Kao što vidite, nešto nam baš nama Srbima i ne priznaju "srpsku" latinicu. Very Happy Ziveli
U prevodu, ako bi napustili ćirilicu mi više ne bi ni imali svoj jezik, već hrvatski?!
Dakle, što se tiče latinice moramo da je izmislimo ponovo, odnosno da uvedemo nove znakove u istom jeziku.

offline
  • real 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 25 Nov 2004
  • Poruke: 2297
  • Gde živiš: Kragujevac

vdjjethro ::U prevodu, ako bi napustili ćirilicu mi više ne bi ni imali svoj jezik, već hrvatski?!
Ne jezik, nego pismo. Ziveli
Nismo mi izmislili ni ćirilicu ni latinicu, a nisu ni hrvati izmislili latinicu. Mi samo koristimo ta pisma, prilagođena za našu upotrebu, s tim, da je kod nas ćirilica u odnosu na latinicu, u mnogo dužoj upotrebi. Zbog čega su u dokumentu koji sam linkovao napisali da su naši latinički digrafi, zapravo hrvatski - ne znam, ali je iz konteksta te rečenice, očigledno da je srpska ćirilica starije pismo od te "hrvatske" latinice. Zaljubljen Ziveli

offline
  • Pridružio: 23 Jul 2011
  • Poruke: 353
  • Gde živiš: Karlsdorf

(Da ne zatvorimu ovu temu)
Probao sam da, u srpskom latiničnom pismu, osmislim izgled grafema za tri naša digrafa, dž, lj i nj.
Na slici je verzija u arial fontu i jedna varijanta pisanih slova.

Pokušao sam da to uradim bez diakritika, koje koristimo za ć, č, ž i š.
I jedno pitanje. Da li se pod diakriticima u latinici smatraju i crtice na slovima t, f, Q, našem đ, ali i dodaci grafema na slici?

offline
  • Dragi Ivić
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17678
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Svaki znak koji ima uz svoj osnovni korpus neki drugi grafički znak (tildu, akut, diarezu, itd) jeste dijakritik.

offline
  • Pridružio: 23 Jul 2011
  • Poruke: 353
  • Gde živiš: Karlsdorf

Potrudio sam se da potražim predložene znake u unikodu.
Predloženi grafem za NJ postoji u unikodu, postoji i veliko i malo slovo (U+014A, U+014B). Grafem se naziva Eng, inače bi u opisu stajalo "N with hook". Ovaj produžetaj od J se naziva Hook.
Grafem za LJ postoji u varijanti za malo slovo (U+1D85), za veliko nisam pronašao.
Grafeme za DŽ takođe nisam pronašao. Pretpostavljam da bi se mogao opisati kao "D with tilde" jer je u pitanju talasasta crta.
Da li su ovi engleski opisni nazivi znakova sa diakriticima opšteprihvaćeni ili postoje posebni fonetski naučni termini? Koje termine mi koristimo za pojedine diakritike?

offline
  • Dragi Ivić
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17678
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Дијакритик (дијакритички знаци) своје име дугује грчким речима diakrino и diakrisis, што значи распознавати , разликовати, али и процењивати. Ти знаци служе, дакле, за распознавање, односно разликовање (па тиме и правилан изговор) одређених слова. Већи део тих знакова користи се у акцентуацији (ради правилног изговора), али једнако важан значај имају и у разликовању самих слова (Е са двотачјем значи нешто сасвим друго, U такође, итд).

Дакле, слова са дијакритичким знацима немају посебно име (осим свог сопственог), али зато знаци имају. Неке називе сам већ навео, углавном најпопуларније: дијареза (двотачје, често коришћен знак ), акут (оштар - акценатски знак), тилда (таласаста црта изнад слова која се користи у шпанском да би се добило њ), циркумфлекс (акценатски, дугосилазни знак), итд, итд.

Постоје и знаци који се не ''прислањају'' уз слова, али се користе као засебне графичке вредности (при том не мислим на математичке симболе): кустода (цртица која се некада на крају странице користила као знак да се текст ''прелама'', односно наставља на следећој страници), амперсенд (& - знак који се као лигатура користи уместо латиничног et), итд, итд.
О дијакритицима погледајте нешто више на овом сајту који сам проверио и можете се поуздати у њега:

http://sr.wikipedia.org/sr/Диј&#.....80;к

ПС
Споменуо сам и реч лигатура. То је штампарски назив за дифтонг (двогласје, двознак) и у латиничном писму западних језика врло је чест, посебно у немачком: ch, th, ph, tsh, tsch, nth.. У време када је штампарством владала типографија, ти знаци су слагани као један графички карактер, на истом носачу, ради убрзања слога. И данас се могу на многим писаћим машинама видети бар две или три типке са лигатурама које су најфрекфентније (ch, sh, sh). Све ово што сам написао (и много тога још интересантног) можете наћи у сваком уџбенику типографије. То се сада, великим делом изумрла врста (компјутерски слог је све то отерао у историју), али је лепо прочитати.

После овог, мало дужег, одговора, да закључим: дијакритици су знаци (релативно бројни и важни у правопису и графији) и имају своје посебно име. Слова обележена тим знацима другачије се читају, али не морају имати посебно име (осим свог сопственог које свака графема има).

offline
  • Pridružio: 23 Jul 2011
  • Poruke: 353
  • Gde živiš: Karlsdorf

Hvala Siriuse, na potpunosti.
Da nastavimo u vezi ligatura.
Da li postoji informacija ko je postavio ligature naših digrafa u pojedine unikod fontove i da li ima mogućnosti da se izabere takva latinična tastatura u nekom od naših prvorođačkih jezika?
U linuksu se nudi nekoliko verzija latiničnog rasporeda, ali sa ovim ligaturama nisam primetio.
Ranije sam već spomenuo da sam ih,preko programa za kreiranje fontova, postavio na ćirilična mesta umesto q, w i x i da to ne izgleda loše, mada bi problem nastao ako bi nam bila potrebna ta tri latinična znaka.

offline
  • Dragi Ivić
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17678
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Молим.

У споменутој књизи академика Митра Пешикана ''Наша азбука и њене норме'' може се прочитати како су обављана прва прилагођавања ћирилице за електричне писаће машине и штампаче, али то је ипак књига из 1990. године, из ''праисторије'' овог посла.

Мене интересује ко је обавио прве дигитализације и генерирао слова за потребе компјутерских програма. Колико ме сећање служи, на сајму књиге сам се упознао , тих раних година и почетака компјутеризације код нас, са сарадником САНУ који је први направио ћирилицу ''Рас'' за потребе компјутера и делио бесплатно на тада прилично скупој дискети. Ако неко зна ко је пионир тог посла код нас, и ја бих волео да то име дознам. Можда је извршено пресловљавање и прилагођавање руских фонтова?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 744 korisnika na forumu :: 34 registrovanih, 6 sakrivenih i 704 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _commandos_, _Sale, babaroga, Bane san, bato, bojank, Brankoni, Dorcolac, Filip Marinković, Fog of War, Georgius, goxin, ikan, Lieutenant, louderick, MB120mm, mercedesamg, Milan A. Nikolic, nebkv, nenad81, ObelixSRB, Oscar2, ostoja, peruni, Rakenica, riva, Sale.S, shone34, Tas011, theNedjeljko, Toni, vasaw, vlvl, Živković