|
Poslao: 10 Avg 2007 21:08
|
|
Kad god sam se iskreno pomolio Bogu uvek mi je pomogao....i svi koji iskreno veruju i mole se njima i pomaze...
|
|
|
Poslao: 10 Avg 2007 21:37
|
|
Citat:Jer, kad veruješ, bez da se zapitaš u šta i zašto veruješ,
Normalno Zoni da se zna u šta se veruje,to nije sporno.Zna se i zašto se veruje i to nije sporno.
ne vidim nikakvu analogiju sa nekakvim životinjicama.
Citat:Ne znam kako ljudi mogu da veruju u nesto sto NIKAD u zivotu nisam video niti cuo!
Pa ljudi su samo nekim "običnim" molitvama pored svetih moštiju lečili ljude od raka,pa ti sad vidi ko to sad isceljuje kad se "samo" čitaju reči,za bolest za koju doktori nemaju leka.
Jesi čitao temu od početka,no hurt feelings što bi rekli Ameri ?
Citat:a da, oni ga i vide kad odu u aut. Kad skrenu tada su za ludnicu, i njima nema pomoci!
Ljudi "skrenu" i van osnove da "vide" Boga.A nije ni poenta vere da je cilj da vidiš ili čuješ nešto,da bi poverovao.
Citat:ok sam citao Bibliju bilo mi je ko da sam citao price za malu decu!
Možda deluje kao priča za malu decu,ali i danas su gluvonemi od rođenja progovarali silom molitve,kao i nekada u doba Isusa Hrista.
Citat:Zato kazem: Uzivaj dok mozes, luduj u granicama normale,
Ako pristaneš na ovu politiku moraćeš da se suočiš sa više stvari
1)čovek nije večno mlad,tako da to o ludiranju ima svoj kraj
2)da li si siguran da možeš da odrediš granice normale ? pre desetak godina je nešto nenormalno što je danas normalno
3)kad udare depresije i čamotinja ...onda dolazi do problema
|
|
|
Poslao: 10 Avg 2007 22:15
|
|
Hvala Diamod73! U pravu si, verujem da nesto postoji kao sto sam napisao ali stvarno je tesko da se u tako nesto poveruje! Od malena su govorili Bog postoji, Bog postoji i to se jedino tako uvuklo u glavu i nateralo da procitam Bibliju ali opet....
|
|
|
Poslao: 12 Avg 2007 17:57
|
|
Mala napomena,nije cilj - poverovati.
takođe neki misle da je cilj npr postiti ceo post.
Ni to nije "cilj".Tek kad čovek uđe u tu priču seti se nekih reči svetih otaca "kada pogledam sad na svoju raniju veru,izgleda mi kao nevera".
I čovek se koliko god da veruje uvek nekako oseća kao da je tek na početku.I to je dobro.
Ne zbog neke skromnosti,nego zbog osećaja u sebi da svakim novim sazrevanjem je tek na samom početku.
Što se verovanja tiče,pa i demoni veruju da Bog postoji.Veruju,ali drhte.Ili veruju ali nemaju dobrih dela.
evo jedan citat sv.vladike Nikolaja koji mi se učinio zgodan:
Citat:РАЗЛИКА У СХВАТАЊУ
Што је један предмет сиромашнији у карактеристикама, то је међу људима мања разлика у схватању тога предмета. Што је један предмет богатији у карактеристикама, то је међу људима већа разлика у схватању тога предмета.
Па како је Бог несравњено већи и богатији од свих предмета на небу и на земљи, то постоји о њему највећа раскош у разноликости схватању међу људима.
Лако је свима људима на земљи имати истовремено мишљење о камену и ветриолу, али није им лако свима имати истоветно мишљење о Богу.
Осим неисцрпног богатства духовних добара и карактеристика моћи, славе и величине Божије, разноликост у схватањима Бога код људи потиче и од разнолико сложених и разнолико наглашених способности душевних код сваког човека на земљи, као и код сваке расе људске.
Но, нико није слеп према живом и преславном бићу Бога због способности, него због неспособности.
|
|
|
Poslao: 13 Avg 2007 04:59
|
|
Diamond 73,(citat) Nije cilj-poverovati. (kraj citata)Tacno! poverovati ostavlja prostor sumnji, a verovati, NE. Slepac mora da veruje, dok se sam ne uveri, u ''suprotno''. Vladika Nikolaj, ako su citati tacni, pojednostavljeno govori o suprotnostima. Razumes-nerazumes, veliko-malo, bogat-siromasan, bog-djavo, raj-pakao, duhovno-materijalno itd,,, pa posto ne prihvatam da su to vrednosti i relacije bogom date, ja sam slepac i nesposobnjakovic. Izmedju - i + je "nula" i nikakvo bozije bice,ako i tu hocete da ga ugradite ''svaka cast'', ko brani? Setimo se Ausvica, ako je izmedju dzelata i zrtve stajao ''opet''on, STO se priklonio sili AKO je toliko plemenit. Narodna kaze; SILA BOGA NE MOLI. Vatikan, vekovima na veri i kapitalu, zasnovana drzava. I dan danas prodaje isto, vera u boga je roba. Kada vernici nisu mogli dati danak crkvi, ''kulucili su'' ili su ceo zivot proveli na crkvenim imanjima, zasto? u ime i za boga. Nema ratova medju ljudima a da u njega nije bilo upleteno i verovanje, ratuje se radi razlicitih interesa. Poimanje vere i samo verovanje toliko smo razradili i ugradili u duhovnu sferu ljudske licnosti, da je osnova izgubljena, a to je INTERES. Ko god pokusavao da tumaci verovanje ili ne verovanje u boga radi to iz nekog interesa, priznao to sebi ili ne. Problem je pronaci u sebi i prepoznati taj interes. Samo vas molim, da i u tu nepoznanicu ne ugradjujete boga kao nadleznog za sve.
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Avg 2007 17:06
|
|
Ne treba mesati Boga i svestena lica, oni imaju svoju politiku zastrasivanja naroda prema Bogu, a zna se i zbog cega to tade...
|
|
|
Poslao: 13 Avg 2007 18:05
|
|
@rusenta
Iskreno ne vidim mesto ovakvim komentarima. Niko ti ne garantuje da covek koji nosi mantiju ima sve ovce na broju. I dobro je kad se nesto razotkrije. Medjutim mi ovde pricamo o bogu a ne zasto vera ne valja.
Postoji niz stvari zasto vera valja. Malo se vec izlizala ta tvoja prica i ptice na granam je znaju.
Ima dosta materijala i ovde apogotovu u raznim knjigama. Sedi malo citaj. Mani mi te TV servirane price. to je neki ciso matr=erijalisticki pogled na svet i religiju. Odnosno pogled iz uma.
Prava duhovnost se nazire srcem a oseca dusom.
Ja kazem ko trazi idealne ljude i vodje za njega nije vera. Odnosno imali sam XX vek pa pogledaj sta je uradila idealizacije ceonih ljudi i podizanje coveka na pijadestal.
|
|
|
|
|
Poslao: 14 Avg 2007 16:49
|
|
a izvini na indiskretnosti,koliko ti imaš godina ?
Predpostavljam da ne pratiš ovu temu od početka.
@alex63: treba imati ako ne ljubav onda makar poštovanje za sveštena lica.Nisu sad ista vremena kao pre 50-100 godina,teže je biti i monah i sveštenik,i to zaslužuje definitivno poštovanje.
evo jedan citat Patrijarha Pavla
Citat:Често нам приговарају материјалисти и атеисти да ми свештеници проповедамо смрт и да говорећи о страху од смрти, да нас смрт чека, држимо вернике у страху, као оно милиција што у страху од казне држи грађане у једном односу пристојном. Ево шта каже Свети Василије Велики: У духовном узрастању углавном су три ступња. Први ступањ је степен роба. У оно доба кад је живео Свети Василије био је робовски систем. Роб је био човек ухваћен у рату или човек купљен на пијаци, односно продан јер није могао да врати зајам који је неком узео и тај зајмодавац је имао право да га прода, и њега и његову породицу да би наплатио свој дуг. И онај који би купио тог роба био је власник тог човека, његовог живота и смрти; могао је да га убије и никоме не би одговарао. На духовном плану, вели Свети Василије Велики, на томе је степену роба онај хришћанин који из страха од пакла врши оно што Бог наређује. Не исплати му се да чини ма какве грехе хиљаду година, а после целу бесмртност да се мучи. То је тај први степен где човек ипак врши заповести, али мотив је тај.
Други је ступањ степен најамника. И у оно доба било је слободних људи који су за свој рад примали плату (ако имаш да ми платиш да ти радим, а ако немаш, нисам ја роб, тражи ко ће!) На духовном плану на том је нивоу онај хришћанин који жели да и у рају буде на вишем нивоу (нису ни у рају сви једнаки: зависи колико су се трудили и колико су доспели). То је други степен: тај је виши од онога првога, али није највиши.
Трећи је ступањ степен сина или кћери. Син извршује вољу очеву, не из страха од казне да ће га отац убити –није он роб, не из жеље да му отац плати – није он најамник, него из жеље да отац буде задовољан. Док она двојица стављају себе у центар (да ја не будем кажњен, да мени буде плаћено), овај не ставља себе него оца у центар. На духовном плану на том је нивоу онај хришћанин који из љубави према Богу извршује његове заповести, да Бог буде задовољан, такорећи. Нико не може доћи на тај степен док не пређе прва два. Колико ће се он бавити на оном првом, па на оном другом док доспе до трећег, зависи од њега.
Видите, ти материјалисти су приписали целом хришћанству да, уствари, ми заступамо робовски став (из страха од пакла), што, дабоме, апсолутно не стоји. Они свесно превиђају односно неће да схвате постојање трећег степена до ког треба сви да дођемо и онда ћемо вршити оно што Бог наређује, не из страха од казне ни из жеље за наградом.
|
|
