|
Poslao: 19 Avg 2007 20:01
|
|
- ma, ne mislim da je Bog nepravedan; a nijednog boga ne priznajem kao 'stvoritelja' jer ni ne mogu znati ko ili šta nas je stvorilo (i pošto jednostavno ne mogu - sve te priče su pomalo privlačne na svoj način, biram da budem ateista u ovom slučaju konkretno; a i u mnogim drugim, slično.) 
Nemoj bukvalno da me tumačiš uvek. Imam neke čudne metafore koje meni imaju smisla, a druge zbunjuju... 
- Isto kao što sam stvorio igru reči (stvaljanjem onog ''za'' u zagradi) tipa ''Bog ne uči ZA mene'', podrazumevao sam, istovremeno, i da ''Bog ne uči mene''. To jest', osećam da sve pre svega osetim na svojoj koži, a tek onda sve što ne valja ispravim (a rekoh ti, u nekom od ranijih post-ova, da prvo obično grešim, a onda savladam 'materiju' dobrano).
I što se rada dobrih stvari tiče - to kod mene dodje automatski. Primetio sam, par puta, koliko sam je*eno nesebičan i spreman da pomognem u svemu onima koji me trebaju (ili koji jednostavno trebaju nečiju, pa i najmanju pomoć). Znaš kako? Tako što sam nekoliko puta budjen (pre svega telefonom) u sred noći i trčao sa sjebanim kolenom u pomoć onima koji mi uopšte i nisu neki prijatelji. Tek posle desetak minuta bih se pitao ''Šta mi je ovo trebalo? Ništa toliko ozbiljno, a ja, moron, bez reči idem nekome s kim i nisam toliko dobar!''
Je*eš osećaj samozadovoljstva, a posebno nagradu od strane drugog! I velika ispomoć s moje strane, ako meni nije teška, nije nešto velika ('nije velika' meni, u smislu: ljudi nemaju prava da u sebi preuveličavaju nešto što je prosto malo ili usputno; ali neee, Čovek svoje mogućnosti meri nemogućnostima drugih ili značajem sebe u očima drugog. Ne kažem da drugome moja mala ispomoć nije važna i velika. ). Kažem ti, to je kod mene organski... Smatram da je jako bitno, nužno čak, da se ljudi medjusobno pomažu, al' nema toga mnogo pod plavim nebom...
- 'Dve strane': ovo je onda totalno ista stvar koju mi najbolji drug govori (da, najbolji drug mi je pravi vernik). No, i njemu sam rekao - ako budem morao da biram - uz Boga sam. Da l' me on želi ili ne, nema veze; ja sam mu na raspolaganju (AKO se ispostavi da je situacija takva; a debelo sumnjam)
- što se dokaza tiče, takve (preljuba, zavist...) i ja kontam; i naravno da ih ne 'praktikujem'. Ali ne zato što Biblija ili Crkva tako kažu. Opet je to nešto što dolazi prvenstveno iz mene i moje izgradjenosti; tek kasnije sam ja 'provalio' da i Biblija nalaže da ne potpadamo pod takve gluposti.
Ja sam ti idealista, perfekcionista - težim da sve bude što bolje (ne totalitaristički; samo koristim svu moć dostupnih kapaciteta. Opet, ne uvek! Nemoj da me pogrešno razumeš tek ovde...). Ali se ne cimam mnogo ako nešto ne ispadne po mom kroju - još ako radim sa drugim ljudima, ne volim da im namećem preteške stvari (ali samo one koje su moje želje, predlozi. Obaveze i više ciljeve sad na stranu).
A vera meni nije primamljiva, kredibilna... A eto, na neki način mi predstavlja ograničenje; a nisam glup ili loš - jednostavno osećam da bih samo uskratio sebi nešto korisno ili dobro (nemoj ni ovde da me pogrešno shvatiš; ne čuvam ja sebi rezervu za loše stvari ili manipulaciju drugima), nešto što je protiv moje lične prirode. A ona je krhka i neretko sputavana i od vernika i od onih 'ostalih'...
Dakle, ranije možda čak i nisam hteo da se priklonim bogu (ili tvom bogu ili nekom drugom; zato je malo 'b'), a sad mislim da ne mogu. Opet, moj je izbor, zar ne? Voleo bih da mogu jednom već da budem ostavljen u svom razmišljanju... 
P.S. Kontam ja, da ako budem postrojen na kraju... da ću najverovatnije u Pakao (iako, po-ko-zna-koji-put, je to prosto žalosno i manje-više pogrešno na svoj način; ali ZNAM, ne negiram to). I da se bojim, postao bih vernik ili se pokajao ili šta god već... Ali sam svestan toga + prevazilazi činjenica da je to sve rezervna mogućnost; ja u to n e v e r u j e m.
No, smestio bih ja već onda nekako tom djavolu (opet, ne konkretnom djavolu; malo 'dj'), u stilu Miloša Obilića... hehe... 
|
|
|
Poslao: 19 Avg 2007 22:35
|
|
Citat:ma, ne mislim da je Bog nepravedan;
Ispada ili da je nepravedan što šalje dobre u pakao ili da greši,po tvom uverenju.
elem.što se dobrote tiče,tumačenje Patrijarha Pavla dela iz Jevanđelja ,,Ево вас шаљем као овце међу вукове.“
Citat: Е сад видите: мудрост ће вас сачувати да вас вуци не онемогуће, а доброта ће вас сачувати да ви не постанете вуци; другим речима, људи треба слободно да развијају своје умне способности, слободно што год могу више, али под условом да паралелно развијају и доброту. Јер ум је хладан, он понекад сече посред срца, а доброта је топла али глупа. Добар и луд браћа – што се каже: ако је само добар а слабе памети свако га искоришћава, исмева и подмеће му ногу. Када се развија паралелно и разум и доброта онда ће у дугом веку одржати равнотежу: да ум не пређе у злоћу (знате: сви ти велики злочинци имају често велике способности и развијене докторате редом), а да доброта не пређе у глупост. А управо то је нама најтеже јер ако кренемо у једном правцу идемо често до краја а мора се чувати и једно и друго. Е о томе је реч, дакле, удаљили смо се умногоме од тога принципа еванђелског.
Ne možeš biti uz "nekog" Boga.Znači to mora nekako da se kristalizuje u tebi.Znaš da je pisano da nema života u sebi ko se ne pričešćuje.
Ali opet si konfuzan.Prvo ne veruješ uz Boga,pa si uz Boga,pa ti onda ne deluje vera primamljivo.
Mislim ili naglasi šale u tekstu ili se nećemo razumeti.
Vidiš,vera je upravo obrnuto,ona je u skladu sa ličnom prirodom čoveka.Sa onom prirodom pre prvobitnog pada.
Sad što sadašnja pala priroda vuče čoveka ka grehu...ne znači da je to "normalno".
Takođe što se onih 10 zapovesti i 7 smrtnih grehova tiče,jednostavno treba biti oprezan,jer se nekad neki greh uvuče a da to i ne znamo.
Citat:Kontam ja, da ako budem postrojen na kraju... da ću najverovatnije u Pakao (iako, po-ko-zna-koji-put, je to prosto žalosno i manje-više pogrešno na svoj način;
Eto,opet si sam sebi suprotan.Bog greši,eto nisi direktno rekao ali tako ispada.
@niniana:možeš li da preciznije formulišeš pitanje ?
Dala si pesmu,ne znam koji je tvoj odnos prema veri,da bi išta rekao.Mada ne znam ni šta da dodam,možda da pogledaš prethodne stranice.
|
|
|
Poslao: 19 Avg 2007 22:42
|
|
@niniana
Mislim da je puno komentara koje trazis vec dato.
Razumem sta se zeli reci. Drugi deo mi se pogotovo svidja. Ali razmislimo kako prosecan ljudski um to prihvata i shvata. Nije ni cudo sto ljudi koji vole zivot danas zbog pogresnog shvatanja vere beze od crkve. Nazalost im se to tako vrlo cesto i servira.
Stvari sa kojom se ne slazem u nacelu je osceaj krivice, strah pred bogom, uopste bog kao sudija i to da se sudi nakon smrti. Po mom shvatanju ljudi se na taj nacin distanciraju i udaljavaju od boga. Sto je po meni najveci ljudski greh. Govoreci kako ga nismo dostojni. Ja smatram da se ljudi radjaju gresni, ali ne jer vole voditi ljubav i jesti. Vec iz njihove nesvesti cine grehove. A jako zavisi i sta su preci cinili. Stvari se nebrisu tek tako sve ispliva kad tad.
Ljudi su smislili niz vrednosti koje pripisuju bogu ili andjelima. Medjutim ponasamo se kao da ih nismo dostojni. Super onda i dalje covecanstvo trenba da tavori u svom smradu jer se odrice dobra.
Takvi smo kakvi smo. Trebamo teziti ljubavi, milosti ali ne samo da je dobijemo vec na prvom mestu da je drugima pruzamo.
|
|
|
Poslao: 19 Avg 2007 22:44
|
|
odnos prema veri je definitivno, ali i odnos nas ljudi prema svojo i drugim vjerama, i samim tim likom bozijim koji utice na nas ljude...
vjera je jaka stvar koja je u stanju da unisti i pokoleba ovaj narod, koji je tako reci vise-manje pobozan.... mnogo je razocarenja i patnje tako da se neki ljudi kako da kazem odricu BOGA samo zbog takozvanih bozijih djela...
|
|
|
Poslao: 19 Avg 2007 22:57
|
|
Uskogrdost, tastina, zavist, gordost, arogantnost, pohlepa, ogranicenost ljudskog uma su uzro bolesti i ljudskog propadanja!
----------------
Takodje bi dodao ogranicenost, odnosno recimo preusmeravanje svoje mrznje na nesto drugacije ljude. Rasizam. Proekcija svojeg unutarnjeg nemira i podela!
|
|
|
Poslao: 19 Avg 2007 23:35
|
|
@ diamond73 :
Ne verujem da sam sam sebi suprotan - rekoh da bi bilo žalosno da i dobri idu u Pakao, iako su nevernici (a ja nisam vernik; te se ne mešam; a ionako se ne pitam tu). Mada, s druge strane ima puuuno stvari koje su meni (po)grešne, a da sam ih iskusio/ispoljio. No, trudim se (uspešno, valjda) da sve to ispravim!
Ne razumemo se često jer pokušavam da odbranim svoju poentu (a ponajviše zato što me na neki način 'vrbujete'; vi ovde, drugovi u realnom svetu napolju). Samo tvrdim da nema veze da li neko veruje ili ne - ne meni. A prepliću mi se komentari jer iako stojim iza 'neverstva' (religioznog; ne preljube ), hipotetišem o scenarijima i slučajevima koji su trenutno nespojivi, a koje ću mooožda iskusiti - i govorim kako sam sebi 'čist' (ne još uvek dovoljno).
|
|
|
Poslao: 19 Avg 2007 23:45
|
|
Ajde jedno matematicko pitanje. Covek, fizicki postoji u 4 dimenzije. Univerzum ima 13 dimenzija (ili 11 u zavisnosti ko to tvrdi).
U kojoj dim je dusa a u kojoj raj? Da li onda postoje bica nama fizicki nevidljiva?
Samo bez prozbiljnog shvatanja!
|
|
|
Poslao: 20 Avg 2007 00:21
|
|
Kako god, ja sam okupiran ovim ovde; da li i gde ću posle (kad umrem), to mi nije briga, jer i ne znam šta će uopšte biti 'posle', tj. kako će smrt izgledati. Zato se okrećem onome što znam, i to vrlo dobro - da sam dovoljno živ i potreban drugima, isto kao što su i oni potrebni meni.
To ko kome više pomaže ili odmaže ne merim; udeo nije toliko važan, do'god postoji sa svih strana... Jednostavno, osećam da sve što sam pretrpeo znam dovoljno dobro i da razumem tudju bol, a i da pomognem na putu do njihovog 'izlečenja' (mada i ne mora pod navodnicima, jer studiram Medicinu)... A u onome što me lično vezuje za nekog sam i najbolji... (koliko god dobar to bio; najbolji u odnosu na druge stvari koje radim, valjda)
P.S. Izvini ako sam lupetao, ne dajući ti odgovor koji si očekivao...
|
|
|
Poslao: 20 Avg 2007 01:02
|
|
Usnio sam da razgovaram s Bogom.
"Dakle, ti bi želeo razgovarati sa mnom", reče Bog.
"Ako imaš vremena", rekoh.
Bog se nasmeši.
"Moje je vreme veènost.
Šta si me hteo pitati?"
"Šta te najviše iznenaðuje kod ljudi"?
Bog odgovori:
"Što im je detinjstvo dosadno.
Žure da odrastu,
a potom bi opet želeli da postanu deca.
Što troše zdravlje da bi stekli novac,
pa potom troše novac da bi vratili zdravlje.
Što razmišljaju teskobno o buduænosti,
zaboravljajuæi sadašnjost.
Na taj nacin ne žive ni u sadašnjosti ni u buduænosti.
Što žive kao da nikada neæe umreti,
a onda umiru kao da nikada nisu živeli."
Bog me primi za ruku
Ostadosmo na trenutak u tišini.
Tada upitah:
"Kao roditelj,
koje bi životne pouke želeo da tvoja deca nauče?"
Osmehujuæi se, Bog odgovori:
"Da nauèe da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Mogu samo voleti.
Da nauèe da nije najvrednije ono što poseduju,
nego ko su u svom životu.
Da nauče kako se nije dobro upoređivati s drugima…
Da nauče kako nije bogat onaj koji najviše ima,
nego onaj kojem najmanje treba.
Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi
da se duboko povredi voljeno biæe,
a potom su potrebne godine da se izleèi.
Da nauèe opraštati tako da sami opraštaju.
Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nežno vole,
ali to ne znaju reæi niti pokazati.
Da nauèe da se novcem može kupiti sve. Osim sreæe.
Da nauèe da dve osobe mogu posmatrati istu stvar,
a videti je razlièito.
Da nauèe da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima…
a ipak ih voli.
Da nauèe kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste.
Moraju i sami sebi opraštati."
Ljudi æe zaboraviti šta si rekao.
Ljudi æe zaboraviti šta si uèinio.
Ali nikada neæe zaboraviti kakve si oseæaje u njima pobudio.
N.N. 
|
|
|
Poslao: 20 Avg 2007 17:15
|
|
Citat:Ne verujem da sam sam sebi suprotan - rekoh da bi bilo žalosno da i dobri idu u Pakao, iako su nevernici
Razumem te,ali što kaže sveti vladika Nikolaj,ljubav majke prema detetu je samo senka ljubavi Boga prema čoveku.Pa kad čovek bira da ne poznaje Boga,tu nema nepravde,sam je izabrao taj put.
Neko je lepo rekao,da Bog nije stvorio pakao iz neke mržnje,nego da ljudi sami biraju da idu tamo.
Opet i naše molitve pomažu da svi naši prijatelji,poznanici i drugi za koje se molimo,a koji su preminuli,da im bude bolje.Takođe,molitve crkve su još važnije kada je to u pitanju,ali se tamo mogu pominjati samo kršteni srodnici.
Citat:a ponajviše zato što me na neki način 'vrbujete'
Prvo ja razgovaram,ne vrbujem.Kažem ti da je čovekovo da pobedi trenutnu prirodu koja naginje grehu jer njegovo pravo izvorište je u Bogu i tu su prave blagodati a ne u trenutnim zadovoljstvima.Zaista tako i mislim,nevezano hoće li to neko usvojiti ili ne.
Dalje,što se greha odnosno kao prvo sedenja na dve stolice tiče.Nije upućeno samo tebi,odnoso sam proces sazrevanja je važan i za same vernike koji veoma često mogu da "sede na dve stolice" odnosno da podlegnu "modernim" stvarima odnosno izopačenostima koje su nažalost postale moderne.
I takođe najbolje je rekao sveti vladika Nikolaj,što se greha tiče.To je kao kad se ode u neku bolnicu,sad oni koji su u ranoj fazi bolesti,kažu da su zdravi,oni koje je bolest uhvatila,buncaju svašta,jedino oni koji su krenuli da malo odzdravljuju znaju da su ustvari bolesni.
Ili takođe,često sveštenici govore da,nažalost,ima ljudi koji na ispovesti govore "nisam krao,nisam nikog ubio,kod mene je sve okej,nisam grešan",tako da je i opaska da treba da ne lažemo sebe i pogledamo se da li imamo i kojeg greha,prvenstveno lekovito za nas.
Jer nema tu "samostalnih" metoda kao što si rekao,da sad se mi naoštrimo protiv greha i da mi tu sve sami završimo.Ta opcija ne postoji.
I naravno nada,ljudi često idu između gordosti i očaja,između toga da su puni greha i da nisu grešni.Poenta je kad čovek shvati da je grešan,da ispovedi grehe,da se zastidi na ovom svetu da ne bi imao nemira na onom,da u dan Strašnog suda,što kaže otac Joil,na čelima ćemo imati neispoveđene grehe,oni koji nešto nisu ispovedili.Svako će videti grehe drugog,a ne svoje.
Što se tiče tvog primera sa bolesnom nogom,pa vidiš to ima razne perspektive.Kad si bolestan ne možeš da pomogneš nikom i opet ti je problem,sve da je i najbolji prijatelj u pitanju,zar ne ?
Ja prvi nikada ne bih zvao čoveka da mi pomogne ako je on bolestan.
|
|
