Bog

18

Bog

Andjela my city
Iako sam ateista tvoje reci su ostavile snazan utisak na mene.... nije da cu sad poceti da verujem u boga, ali u tvom tekstu ima puno istine.... e sad da li je to rekao bog ili neko drugi ne bitno je...........

- OK, al' ne biram ja Pakao ili Raj - ni indirektno; samo živim po svojim načelima koja su, u suštini, vrlo čista. I na kraju, ni ne verujem u odlazak u bilo kome od ta dva smera posle smrti... samo špekulišem, neretko sa nespojivim kombinacijama razloga i posledica (što si, naravno, odmah i bio primetio Wink ). Kod mene je, dakle, to posledica neznanja tj. nesigurnosti (a da bih lično bio siguran, moram da vrlo dobro poznajem materiju, čak i da je iskusim); ja stvarno ne znam da li Bog (ili neki drugi bog) postoji, nit' da li ne postoji - dokazi su mi naivniji od onih koje mi daju konkretne stvari na svetu, pa i apstraktne, ali izuzetno primenjljive (ljubav, istina, etika/moral).
Najgore je samo što mislim da se nikad neću 'naučiti', odnosno - skontati tog vašeg boga (ili pak, nekog drugog)... Al' rekoh, to meni ne smeta; a verovatno ni ljudima oko mene, pošto se trudim da ih sve ispošujem u opsegu svojih mogućnosti (često i na svoju štetu; al' to je druga priča)...

- Daaaa, razumem te, naravno da govoriš o onom u šta i veruješ (isto kao što to i ja radim); ne zameri mi, molim te - znam da je teško kada su ti razlozi drugog nelogični ili samo neprihvatljivi (tj. kad taj drugi - 'glupa luposti' Mr. Green ). No, ja itekako ne smatram da je Čovekovo izvorište u Bogu (mada, ponavljam - više je to u obliku ''ne znam da li je ono u Bogu, al' sumnjam''); samo zato sam prinudjen da idem drugim putem, bez nepoštovanja ili saslušanja drugih mogućnosti.
Ali, kažem, ''na neki način me vrbujete'', samo zato jer uporno pokušavate da me ubedite u ono što me i ne dodiruje toliko (a nije da me uopšte ne dodiruje); a ponekad se osećam baš glupo, pošto svi oko mene potenciraju takvu priču, neretko baš zbog poznavanja mojih stavova. Ume to da me smori, skroz...

E, vidiš, ljudi su uglavnom takvi - traže pomoć kad im je potrebna, uporno i neometano; a kad je trebaju dati, nema ih baš blizu... I to sam nebrojano puta osetio 'na svojoj koži', te znam da ne želim sebi dozvoliti da ikada budem takav! Bio sam nenormalno bolešljiv kao klinac, a mnogi od tih problema i danas me sputavaju... I nisam samo bolest upoznao - odbacivan sam često, zbog marginalnih i površnih stvari i takozvanih nedostataka. Sve me je to oblikovalo u mnogo bolju osobu nego što mislim da bih i bio, ikad (a još od malih nogu mi se svašta dešavalo)... nikada ne prestajem da pomažem drugima; koliko god da sam slomljen i onemogućen... Wink

@Andjela
Mogu reci samo jedno, vrlo elegantno receno. Zagrljaj

Uvek cu se opirati veri kolja nije iz duse a podrzana srcem Zaljubljen

MladjaVR ::
E, vidiš, ljudi su uglavnom takvi - traže pomoć kad im je potrebna, uporno i neometano; a kad je trebaju dati, nema ih baš blizu... I to sam nebrojano puta osetio 'na svojoj koži', te znam da ne želim sebi dozvoliti da ikada budem takav! Bio sam nenormalno bolešljiv kao klinac, a mnogi od tih problema i danas me sputavaju... I nisam samo bolest upoznao - odbacivan sam često, zbog marginalnih i površnih stvari i takozvanih nedostataka. Sve me je to oblikovalo u mnogo bolju osobu nego što mislim da bih i bio, ikad (a još od malih nogu mi se svašta dešavalo)... nikada ne prestajem da pomažem drugima; koliko god da sam slomljen i onemogućen... Wink


Kad sam pročitala ovaj i neke druge tvoje postove (npr. onaj gde kažeš da studiraš medicinu), osetila sam poriv da ti poručim "Ostani isti!" Dirljivo je znati da još ima takvih ljudi. A onda sam se uzdržala, setila sam se nečeg: na prvoj godini studija izgubila sam u nekoj učionici na fakultetu rokovnik, služio je kao svaštara, pomalo kao šifrirani dnevnik, pomalo kao sveska za hvatanje beleški iz fizičke antropologije. Oprostila sam se od njega, a onda mi se vratio nazad na neki volšeban način. Neko je pročitao moje beleške i ostavio mi poruku: "Ostani ista. Pozdrav od nepoznate!" Godine su prošle, zatim i decenije, a ja sam na svoju žalost manje-više ostala ista, jednako osetljiva i ranjiva kao i u 18. To je cena koja mora da se plati, a plaća se uglavnom velikom količinom patnje i usamljenosti. Onaj rokovnik sam spalila jednom, u nastupu otpora prema simbolici one poruke koju mi je neka nepoznata a srodna ženska duša uputila iz najbolje namere. Želim ti da budeš i malo srećan u životu, da uživaš u njemu, i da drugi uživaju u tebi i tvojim vrednostima. Mi smo društvena bića i potrebni su nam drugi ljudi, svaka čast bogotražiteljima, ali ja sam svetski orijentisana.

Pa, mnogo je tu stvari koje me 'oglupljuju' ili ograničavaju; ne toliko mnogo, ali sasvim dovoljno. Ljubav, na primer... Niko me nikad nije dobro, realno shvatio, niti prihvatio za onakvog kakav jesam - sve što je kod mene komplikovano, rastavljaju na proste činioce; a onda i greše u pristupu.
Ja sam Čovek, ali nisam baš osetio da me tako i tretiraju... Sad

Kako god, bojim se samo jedne stvari - da ću zauvek ostati vezan za patnju i ćutanje, povučenost... Baš me briga šta će biti sa mnom kasnije u životu i za to da li ću ostati sam; muči me pre svega to što znam ko sam i kakav sam, te da imam kapaciteta za promenu... da mogu mnogo više usrećiti sebe; samo je potrebno da zažmurim pred pozivima bar nekih drugih u pomoć ili pred kinjenjem onih koji ni ne žele/mogu da razumeju...
A to je ono što je jače od mene. Brže od misli, jače od slomljenosti - hitam tamo gde verujem da mogu da pomognem.

Usrećujem, koliko-toliko, ljude, ali zbog njih i ispaštavam...
... i niko me neće...

P.S. Thanks..! Zagrljaj

leonard ::@Andjela
Mogu reci samo jedno, vrlo elegantno receno. Zagrljaj

Uvek cu se opirati veri kolja nije iz duse a podrzana srcem Zaljubljen




Vera , ljubav i nada chine jedan svet ! Zaljubljen
Zbog vere , ljubavi i nade i Hrist je razapet .... Zagrljaj
I kad Te dusha boli i kad Ti srce strada ....
Uteha nek Ti bude LJUBAV , VERA I NADA
Zaljubljen
Poljubac Zagrljaj Wink

Dopuna: 20 Avg 2007 23:11

Brksi ::Andjela my city
Iako sam ateista tvoje reci su ostavile snazan utisak na mene.... nije da cu sad poceti da verujem u boga, ali u tvom tekstu ima puno istine.... e sad da li je to rekao bog ili neko drugi ne bitno je...........


... Poljubac

Sorelag ::... svaka čast bogotražiteljima, ali ja sam svetski orijentisana.

Znaci li to da smo mi koji trazimo boga zatucani i zatvoreni?

Izraz "svetski" se ovde odnosi na ovaj svet i ovozemaljski život. Onaj koji zaista traži boga toga se odriče, kao i čulnih, putenih zadovoljstava u korist duhovnih.

Bez zelje da ulazim u polemiku ili protivurecim bilo cijem misljenju (a i nisam ih sva procitao, iskreno), reci cu svoje vidjenje religije (mada sam ga vec opisao u Sitnim razmisljanjima u ovom blogu, ali bese to davno, pa da ponovim.

"Bog" je rec kojom objasnjavamo ono sto jos nismo shvatili. U pocetku nismo znali nista, pa je Bog bio taj koji je slao kisu, munje, sushe, poplave, koji je cinio da biljke rastu i daju plod itd. Onda smo shvatili sta uzrokuje sve te pojave, pa je Bog zajedno sa nasim znanjem evoluirao. Danas je on ideal, pojam beskraja, pocetak i kraj. Da citiram samog sebe, "Ono sto ce ostati je razjasnjenje beskraja, pojma tako dalekog i nepojmljivog nasem malom mozgu. Pocetak i kraj cemo pripisati nekome ili necemu sto cemo nazivati Bogom, Krisnom, Alahom, Budom, Vakan-Tankom, Manituom, kakogod. I zbog toga sto nismo izabrali isto ime i dalje cemo se klati kao bezboznici."

Verujem da postoji neko ili nesto sto je direktno ili indirektno izazvalo pojavu zivota na Zemlji i sto je malo eksperimentisalo sa covekolikim majmunima dajuci im neke nove osobine. Ali ne verujem da neko budnim okom pazi na sve nas, vec da samo promatra i ceka stupanj razvoja koji odgovara planovima koje ima za nas. Misljenja sam da cemo kad (ako) stignemo dotle da sa tim tvorcem (tvorcima) budemo na istom stupnju razvoja, i sami poceti sa slicnim eksperimentima. Tada cemo mozda vec i shvatati beskonacnost vremena...

Mislim da je velika greska ako se vera posmatra kao obaveza i teret. Takodje, svaki strah, odnosno strahopostovanje spram svestenih lica je isuvisan i isforsiran. Treba ih postovati ali nikako se plasiti ili sto neki rade ismevaju ih - opet neki vid straha.

Nije mi jasna to rezonovanje. Smatra se da su vernici u nekoj obavezi. Svi oni koji nisu u mantiji vode sasvim normalan i obican zivot. Samo se postuju obicaji i neka moralna pravila. A kad pogledam svi mi koji se definisemo kao 'moralni' imamo zdrav odnos prema partnerima. Sad ako covek luta i menja partnere to je odraz njegovih emocija, psihe i uma u tom trenutku. Sta, zbog toga treba da tripuje kako je satanino dete?

?????????????????

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 573 korisnika na forumu :: 34 registrovanih, 4 sakrivenih i 535 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 8u47, _Sale, A.R.Chafee.Jr., Andrija357, babaroga, Bloody, bojank, cavatina, dac, dejina811, dejoglina, djordje92sm, havoc995, ivan979, jednoruki krstivoje, kalens021, kolateralnasteta, komkom, ljubo70, Marko Marković, mercedesamg, Mercury, Milan A. Nikolic, mushroom, novator, pavle_pzs, pera12345, piton, ruzica111, Sr.Stat., Toni, vathra, Viceroy, xJeremijAx