Moja ratna priča

5

Moja ratna priča

Šta nam se to dogodilo? Shocked Question
Imali smo rat, zemlja u kojoj smo rođeni pocepala se po šavovima. I ne samo zemlja, i društvo. Sociolozi su u 1990-im pisali o jugoslovenskom društvu kao "razorenom".

Desili su nam se sukobljeni interesi "velikih" drzava. Imperija danasnjice. Necemo se praviti neznalice. Male drzave su samo pioni a narodi u tim drzavama sredstvo. Mediji su cudo. Izmanipulises ciljnim grupama za cas. Samo je potrebno naci upecatljivu licnost u drustvu i ponuditi mu da bude "Bog" (najmocniji u drustvu) i da zastupa interese oderedjene imperije. Danas je malo onih koji nemaju etiketu sa cenom za koliko se prodaju.
Bolesnika kao sto je "Baj, Baj" bilo je u svim zaracenim taborima. I umesto da takve sankcionisu (u zatvor...najgori!!!) svi koji znaju desi se da takvi ljudi prozive zivot u strahopostovanju od strane okoline koja ih poznaje. Znaci, na neki cudan nacin budu i cenjeni. I na kraju umru mirnom smrcu u sekundi od srcane ili mozdane kapi. A koliko su mrznje posejali....koliko ce se dece i ljudi ugledati na tu ludost...bolest!!!!

Slažem se sa DR.R, plus naša zemlja..geostrategijsko-logistički položaj, prirodna bogatstva...a da spomenemo špijune,kontraobaveštajce, ulizice velesilama, kojekakve izdajnike, demagoge, slepa poslušnost i savijanje do poda umesto dostojanstveno držanje glave....A tek lažni moral, sumnjivi karakteri i ne/pravda...
Apsurd je ratom rasturiti jednu veliku državu nepravednim ratom uz ljudske i materijalne žrtve..a posle decenije il već tako minorizovanje države da se priključuju Evropi. minorizacijom do globalizacije Shocked .i opet kroz ucenu...Pa stvarno smo jedinstveni u celom kosmosu Mr. Green

"Gotove sve kuće su popaljene a više od stotinu domaćinstava, kilometrima su pješačili kroz šumu da bi došlo do Vozuće gdje su ih mobilisali. "
@ Dubara ja te ovde ne kontam ko je koga mobilisao jesuli tvoji komšije iz Žepča pobegli u Vozuću ili ???

Malo je takvih ljudi koji su spremni da kažu istinu

U mom selu bilo je 110 kuća, srpskih....Jedna jedinica HVO dosla je da pokupi oruzje i onda su ih poceli ubijati....Prije toga, porusen je most na rijeci Bosni, bas u tom srpskom selu.....
Ironija je da su ih jedni Hrvati pobili a drugi pustili da prođu.....Poslije toga je nastupio rat između Hrvata i Muslimana....Mobilisali su ih u Vozoćij, u Vojsku Republike Srpske....pojasnicu to poslije...

Prvi pucanj

Granatiranje je bilo snažno i nisam mogao zažmuriti; nije bilo mjesta za skrivanje i nikakvog zaklona u blizini. Onespokojavalo me još jedno saznanje, misao koja će me pratiti sve vrijeme dok sam bio osmatrač na spratu zgrade koju sam iz dana u dan sve više mrzio. U njenom podrumu koji je izgledao kao sigurno sklonište čak i od najteže artiljerije – poginuo je čovjek. Prvog dana kada sam došao rekli su mi da je dole u dubokom podrumu i hladovini poginuo policajac koji se sklonio od granatiranja. Kada sam upitao – kako ovdje, pokazali su mi maleni prozor u obliku pravougaonika, visoko iznad patosa, pravi podrumski. Granata je eksplodirala blizu zgrade, jedan jedini geler je rikošetirao i kroz prozor, direktno u vrat pogodio čovjeka. Mogao je i u podrumu da traži „mrtvi ugao“, ali za rikošet ne postoje „mrtvi uglovi.“ Od rikošeta, te nepravilne putanje, i balističari dižu ruke.
Dok sam sa šerpom vrele čorbe pod rukom trčao prema ulazu u „Hladnjaču,“ koja je ipak bila sklonište, dogodilo se nešto što će se kasnije prepričavati kao vic. U paničnom strahu da što prije dođem do zaklona, vrela tekućina se prosula i opekla me po nadkoljenici. Osjetio sam samo toplinu. Prva pomisao mi je bila: ranjen sam. Čak i najteži ranjenici kazivali su da u prvom momentu nisu osjećali nikakvu fizičku bol, već samo toplinu na mjestu ranjavanja. Kada sam utrčao u zgradu, shvatio sam da nisam ranjen, da sam živ i čitav, i da nedostaje samo malo ručka koji sam nosio. Bio sam sretan što živim, ali priča o poginulom policajcu proganjala me. Poput životinje i napetih čula, instinktivno sam pokušavao da procenim s koje strane bi rikošet mogao doći. Možda sam sve preuveličao, možda granate i nisu padale tako blizu. Možda me prepalo što sam direktno gledao prve eksplozije, ali strah je tada bio moj jedini saveznik. Zadihan, predao sam Arifu Huseinoviću šerpu i osjećao se kao heroj. Pucačina je i dalje trajala i sva su čula bila napregnuta.
Istreniran sam da razlikujem “prvi pucanj“, onaj koji nastaje prilikom ispaljivanja projektila, od detonacije koju proizvodi eksplozija kada je cilj pogođen. Svi su tvrdili da “prvi pucanj” niko ne može čuti ako granata padne preblizu. U tome nije bilo logike, ali niko ne želi da čuje zvuk zrna koje će ga pogoditi.

Prekomanda

I tako nekoliko mjeseci. Gledao sam kako gore lokomotive na željezničkom depou, kako vojska zauzima komadić teritorije i naselja. U slobodno vrijeme obilazio sam zgradu. Mislio sam o tome kako su, paradoksalno ili ne, od momenta kada se “Hladnjača” našla u prvoj ratnoj zoni, hiljade životinja bile spašene. Velika automatizovana klaonica junadi, laboratorija za pregled mesa i mesarski noževi, sve je bilo poluprazno i uništeno. A u podrumu zgrade koja je bila namijenjena za ubijanje životinja i preradu mesa, jedan čovjek je rikošetom bukvalno bio zaklan.
Sa posljednjih spratova, pogled kroz male otvore stvarao je lažnu sliku da život normalno protiče. Krovovi su bili lijepi. Jedan od diverzanata u onoj zgradi gdje smo trebovali hrani u šali je rekao:
– Zamisli da si na Trebeviću sa kojeg Sarajevo vidiš kao na dlanu. Toliko je lijep grad da moraš opaliti, sve i da nećeš – izrekao je u jednom dahu.
Ko bi trebalo da analizira ovu rečenicu? Psiholozi, psihijatri, sociolozi? Čovjek koji je u gradu tvrdi da je toliko lijepa njegova ulica da bi je morao razoriti. Ili se uživio u ulogu neprijatelja ili je u svakome od nas čučalo zlo. Da nesreća bude veća, u tom momentu bio sam prećutno saglasan s njim. Kako je sve krenulo da se ruši, pristajao sam da budem dio mašine koja uništava. Nisam dobrovoljno otišao u rat, ali bio sam u njemu i povratka više nije bilo. S druge strane fronta, teoretski i praktično, mogao je biti i moj brat. Užasna misao me potresla, ako on krene na mene – pucaću.
Ubrzo je stigla naredba o prekomandi na prvu liniju fronta, a sa njom i prilika da pucam i na ptice i na ljude, i na brata ako krene na mene. Postajao sam životinja koja se brani i povlačenja više nije bilo. Nije mi bilo žao da napustim “Hladnjaču”, bilo je vrijeme da krenem u pravo vatreno krštenje. Koji drugi izbor je bio preda mnom?

E, sto se tice nostalgije, za razliku od natrix ja nisam jugonostalgicar, mislim da se sve dogadja s razlogom. Po meni, trebalo je da se razidjemo, zao mi je sto to nije moglo na normalan, miran nacin, a moglo je, da je bilo vise pameti.
Daleko od tog da amnestiram svet, razne obavestajce, politicare, posmatrace i mnoge druge, koji su itekako doprineli nasoj nesreci.
Ali po meni, glavni krivac za sve sto se dogodilo smo mi, kad kazem mi, mislim na nas koji zivimo na ovim prostorima.
Nasi ljudi su ubijali u Vukovaru, Srebrenici, Sarajevu, Medackom dzepu, u Oluji, Tuzlanskoj koloni, Bosanskoj Krajini, Vozuci.. nasi ljudi a ne Amerikanci, Rusi, Nemci, Francuzi..
Nasi ljudi su napravili one uzasne logore u Omarskoj, Dretelju, silosu u Tarcinu.. nasi ljudi, ne stranci, ne svet.
Mi smo najodgovorniji za to sto se desilo, a ne svet.

dzon snezni, pazi kad si opet u pravu. Mada to da smo trebali da se razidjemo mozda i nismo, malo mi zao i pored toga sto sam bila mala kada sve sve ovo dogadjalo.......... ali vidis da jedva mozemo kontrolisati i ovo malo drzave, mozda si i tu u pravu.

Drustvo, malo obavestenje:

Zadnje tri poruke iz ovog bloga su obrisane.

Korisnik Inferno111 je banovan, a korisniku Vozuća je zakljucan nalog posto je otvorio dupli nalog da bi mogao da pise u ovoj temi bez da bude prepoznat.

Banovacu svakog ko se bude lupao u prsa i pocne ovde da kenja nesto po nacionalnoj osnovi.

Pustite coveka da pise, posto ima dara za pisanje, i ima jako zanimljivu pricu.
Raspravljajte o knjizevnom aspektu, naravoucenijima i slicno, tema je idealna za tako nesto.

Ja jedva cekam nastavak Smile Ovo je najgore kao kad ti neko prekine film bas onda kada je najinteresantnije Smile

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 621 korisnika na forumu :: 20 registrovanih, 3 sakrivenih i 598 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, babaroga, bigfoot, Bubimir, djboj, Dulmitur, galijot, Georgius, HrcAk47, Lazarus, maiden6657, mgolub, mrvica78, pedja.st, S-lash, stegonosa, trikomso, Trpe Grozni, zxstole