Istorijske cinjenice po Jovanu I. Dereticu

16

Istorijske cinjenice po Jovanu I. Dereticu

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17529
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Једног дана ово ће бити историја и учиће се у школама. А ми ћемо, и мртви, црвенети...



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Gama  Male
  • Zaslužni građanin
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 689
  • Gde živiš: Niš, Srbija

ikan ::Nadam se da će mu dodeliti mesto između Džeja i Šabana Šaulića.

Nije između, ali na suprotnoj strani:



Piše na ploči čiji je grob.



offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17529
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Он ће доживети херостратску славу. Са таквима одлази и њихово ''дело'', али срамота коју су сами себи нанели неће отићи никада. Када некога научна јавност прогласи шарлатаном (и то је блага реч јер он не припада научницима ни науци, већ хобистима ), онда је тај сахрањен во вјеки вјеков.

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2013
  • Poruke: 75

Sirius ::

Ово је ужас...шта је све измилело испод тог камења деведесетих. Негде на почетку теме ја сам овакве ''историчаре'' назвао аркановцима у науци. Сваки пут то потврде. А потврде још нешто: кад год дирнеш у неку интересну групу, сместа почиње дрека, бунт, самосажаљевање. Колико ли још има оваквих професионалних Срба?



Гледајући са стране, видим више "дреке, бунта и самосажаљења" у редовима присталица званичне историографије, него код аутохтониста.

Деретић није ни први, ни последњи аутохтониста, а није био ни једини. Са његовом смрћу се неће много тога промијенути.
Нисам читао његове књиге, али сам гледао пар његових гостовања на телевизијама. Искрено, његова прича ми је више дјеловала као научна фантастика. Али то је само моје мишљење.

За Деретића су карактеристична два феномена.
Први, био је добар приповједач. Своје ставове је износио на публици разумљив начин.
Друго, његова "стваралачка зрелост" се поклопила са двије ствари. Са временом кад су људи сумљали у све и (још важније) кад су средства за представљање својих идеја јавности била широко доступна. Не мислим ту само на Интернет. Деретић је своје идеје почео ширити кад Интернет технички није био ни близу као данас. Али су ту биле бројне локалне радијске и телвизиске станице. Њима је требао занимљив гост, који лијепо прича, а њему простор да се обрати јавности. А он је и те како знао да лијепо прича.
И тако је Деретић постао познат и популаран.

Данас су могућности за промосију разних идеја далеко веће него прије 20 година и то је тешко ограничити. Наравно ако не желимо бити "рај на земљи" као Сјеверна Кореја! Very Happy
Времена када се декретом власти одређивало шта је неупитна истина су прошла.
Професионални историчари, ако не желе да буду поражени, би требали више времена да проводе у архивама него на друштвеним мрежава. Умјесто да јадикују, етикетирају, па и вријеђају, по форумима или у таблоидима, требало би да истражују и на научан начин побијају разне тврдње. И то уљудним ријечником. Свака груба квалификација или вријеђање се у обичном народу сматра слабошћу.
Ако се мислите борити са аутохтонистима, онда то радите како треба или их игноришите.

Један примјер
Аутохтонисти тврде да нема ни једног оргиналног писаног извора који потврђује сеобу Словена! Значи документа написаног у вријеме сеобе и сачуваног у оргиналуу.
Да ли је то истина?
Ако има онда га треба представити јавности. Ziveli

offline
  • Pridružio: 05 Feb 2018
  • Poruke: 107

Upravo tako. Mene više zanimaju rezultati genetike. Svi ih nešto "svojataju" samo nigdje suvislih znanstvenih radova na temu. Istraživani su, recimo, srednjovjekovni grobovi u BiH da bi se dokazalo da su Bošnjaci (etnička grupa prije devedesetih poznata kao Muslimani) autohtoni i genetski različiti od Srba i Hrvata. Nigdje objavljenih rezultata. Zašto?

Bojim se da i ostala genetska istraživanja ne dožive istu sudbinu. Ne uklapaju se u sliku onoga tko ih je poručio? U sef a ključ bačen...

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17529
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Да ли треба да подсећамо да то није успело чак ни немачким научницима, и то по Хитлеровом наређењу? Овом несрећном Деретићу нико није наређивао. Човек је добровољац... GUZ - Glavom U Zid

offline
  • bibliotekar
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 273
  • Gde živiš: BG

Мало ми трну разни делови тела од "Нисам гинеколог али могу да погледам?" до конзилијума пивопија пред сеоским дућаном, све научник до научника, да не кажем суви стручњаци!
Да ли је онај ко верује овим самопрокламованим подједнако спреман и вољан да му лице сређују масер и мајка му цвећарка, нека нова баба Анујка да тоник против жгаравице или кашиком* детету оперише крајнике?

Једно је прича која нам се више допада а махом друго сува историја тзв "званична".
Молим лоше ђаке да прочитају поглавље "Историја" аутобиографије Бранислава Нушића, чисто да стекну увид у тадашње тапкање у мраку.
Чињенице се мењају и шире и у много егзактнијим природним наукама, те неће у друштвеним!
Чак и када постоје писани документи, питање је ко је то саставио, а тек колико је био (не)пристрасан.
Замислите да је као једини документ о нашем времену и простору остао неком катаклизмом комплет извесног таблоида?
Дакле, ово је време естрадних сподоба, полусвета из реалитија и сличних контроверзних ликова.
Главни проблеми су нам ко је и где убацио "стилопор", која носи чије дете, без сувишних зашто.

За то време, академици су нам, изгледа, Жекс Митровић и Милан Тарот!?
Има оних који и њима верују, дакле...


*Није алузија на дневнополитичко призивање овог прибора, стварно су биле "хируршки инструменти"

offline
  • Gama  Male
  • Zaslužni građanin
  • istoričar
  • Pridružio: 14 Jun 2004
  • Poruke: 689
  • Gde živiš: Niš, Srbija

Eto ti ga sad…

Aj da krenem redom.

lažni đoko ::
Гледајући са стране, видим више "дреке, бунта и самосажаљења" у редовима присталица званичне историографије, него код аутохтониста.

Деретић није ни први, ни последњи аутохтониста, а није био ни једини. Са његовом смрћу се неће много тога промијенути.
Нисам читао његове књиге, али сам гледао пар његових гостовања на телевизијама. Искрено, његова прича ми је више дјеловала као научна фантастика. Али то је само моје мишљење.



Mantra Deretićeve indoktrinacije širokih narodnih masa da postoji zvanična i nezvanična (autohtonistička) istroiografija i ovde uzima danak.

Ne postoji zvanična istoriografija. Postoji naučna istoriografijia i ovo što ovi šarlatani pričaju. Niko nigde nije aminovao da je nešto zvanično u istoriji, to zna svako ko se bar bavi malo naukom. Ja čekam da Deretićevi epigoni (naslednici/potomci) konačno objave odluke Berlinskog kongresa i Tajnu konvenciju iz 1881. gde kažu da piše da je Austro-ugarska zabranila Srbima slavnu istoriju.

Dalje, ne kuka se ovde zbog Deretića već zbog davanje legitimiteta glupostima. Npr. da Deretić kaže da je u Luvru video krštenicu cara Justinijana. Jes, još će i JMBG da mu traže ili LBO iz zdravstvene knjižice.

Šalu na stranu, konkretno: Deretićeve tvrdnje su ono što se danas zove „turbo-folk istorija“. Znači, nešto što donosi novac, a ne doprinos nauci niti kulturi niti bilo kakvoj emancipaciji čoveka (i onoj minimalnoj). Ali dobro, platićemo to na ćupriji kad nismo već na mostu.

Poenta Deretićevog nastupa je upravo TV. Da dopre do širokih narodnih masa. Rezultati nauke se ne saopštavaju na televiziji, u Dnevniku 1 ili na nekim drugim televizijama srećno-ružičastog programa, već u naučnim krugovima.
Pročitaj neku njegovu knjigu, ali se uhvati za izvore i literaturu. Videćeš kakve je bravure pravio. Braća Grim plaču za tim, a Tolkin je amater. Ali stvarno, ne zezam se.

lažni đoko ::
За Деретића су карактеристична два феномена.
Први, био је добар приповједач. Своје ставове је износио на публици разумљив начин.
Друго, његова "стваралачка зрелост" се поклопила са двије ствари. Са временом кад су људи сумљали у све и (још важније) кад су средства за представљање својих идеја јавности била широко доступна. Не мислим ту само на Интернет. Деретић је своје идеје почео ширити кад Интернет технички није био ни близу као данас. Али су ту биле бројне локалне радијске и телвизиске станице. Њима је требао занимљив гост, који лијепо прича, а њему простор да се обрати јавности. А он је и те како знао да лијепо прича.
И тако је Деретић постао познат и популаран.


Za prvi fenomen:
Deretić nije bio dobar pripovedač već dobar demagog i manipulator podacima.

Konstrukcija:
Srbija – sr. Raška – lat. Rascia – rus. Rosija – Rusija.

Veza: Srbi su zapravo Rusi tj. Rusi su Srbi. To je logika Deretićeve „istoriografije“.

Drugi fenomen:
Da su kasvetne bile te radio-stanice, lokalne televizije i naše društvo, Deretić se ne bi ni pojavljivao. Nažalost, imali smo tu nesreću da naš narod, ideološki obrađivan pre 1941, zapadne u drugu ideološku obradu 1945, a zatim i krajem osamdesetih. Tako smo išli sa jedne strane na drugu, a zatim opet se vraćali na ovu prvu i tako u krug. Kad je kralj stradao vikali smo „živeo kralj“, a onda "i posle Tita - Tito", i tako u krug iz koga izgleda nismo našli izlaz. Večito tražimo neku zvezdu vodilju kroz sva ona teška vremena, a samo tumaramo.

Jednom rečju Deretić se može opisati: jeftin propagandista na koga su naseli milioni Srba, a političari videli da mogu da kanališu tu masu pa to iskoristili.


lažni đoko ::
Данас су могућности за промосију разних идеја далеко веће него прије 20 година и то је тешко ограничити. Наравно ако не желимо бити "рај на земљи" као Сјеверна Кореја! Very Happy
Времена када се декретом власти одређивало шта је неупитна истина су прошла.
Професионални историчари, ако не желе да буду поражени, би требали више времена да проводе у архивама него на друштвеним мрежава. Умјесто да јадикују, етикетирају, па и вријеђају, по форумима или у таблоидима, требало би да истражују и на научан начин побијају разне тврдње. И то уљудним ријечником. Свака груба квалификација или вријеђање се у обичном народу сматра слабошћу.
Ако се мислите борити са аутохтонистима, онда то радите како треба или их игноришите.


Pravdati Deretićeve nenaučne provale time da smo mi slobodno društvo i da ne ograničavamo slobodu misli kao Severna Koreja je zamena teza. Niko njemu ne spori to da on avanzuje kroz nauku. On koristi propaganda da nauku podredi svome.

To mu dođe ovako: voziš traktor po auto-putu, a oko tebe šišaju 100 na sat. Ti onda rešiš da traktorom krivudaš i smetaš drugima, ne bi li usporio ostale i pokazao kako si eto i ti dorastao ovima što šišaju 100 na sat. Na kraju, stradaju svi, najviše zbog ovoga koji je krivudao traktorom, ali ne zbog krivudanja već zato što se upustio da vozi po auto-putu gde ne bi ni smelo da vozi ako je toliko normalan.

Otprilike i on: Koristi nenaučne metode da bi rekao da je akademik i naučnik. Jes, malo sutra.

Istoričari koji osporavaju nenaučne tvrdnje i ne žele da pišu na internetu jer se bave naukom, borave u arhivima, institutima i u drugim ustanovama. Znaju šta je nauka i znaju kako se saopštavaju rezultati istraživanja.

Upravo, narod (što je i normalno) gleda egzistenciju, nema razumevanja za nauku i retko ko danas u svoj ovoj muci ima mogućnosti da ozbiljno ulaže u kulturu. Koliko prosečni Srbin pročita godišnje knjiga? Kada izađem na ulici, argumentovana rasprava ne postoji već ad hominem, što samo govori da je ovo plodno tle za Deretića, epigona mu Šarića Gorana i ostalih nuklearnih fizičara, onkologa-hirurga koji žele da se bave istorijom.

lažni đoko ::
Један примјер
Аутохтонисти тврде да нема ни једног оргиналног писаног извора који потврђује сеобу Словена! Значи документа написаног у вријеме сеобе и сачуваног у оргиналуу.
Да ли је то истина?

Ако има онда га треба представити јавности. Ziveli


Ah, davno prežvakana tema.

O seobi Slovena (tačnije o njihovim upadima na teritoriji Vizantije) postoje izvori i sačuvani su. Prva knjiga „Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije“ pa čitati redom, ali sa komentarima priređivača.

Ovo pitanje je pogrešno postavljeno i vidi se a je iz kuhinje pseudoistoričara. Pitanje treba da bude da li ima savremenih izvora za seobu Srba na Balkan. Odgovor: nema. Prvi izvor koji govori o tome je Konstantin Porfirogenit, koji je pisao sredinom 10. veka.

E, tu se vidi drugi jadac tzv. autohtonista. To što nema savremenih izvora ne znači da je izvor falš, da nije verodostojan, već znači da za sada nije pronađen neki. U kasnijim izvorima su nekad sačuvani prepisi drugihm, tada savremenih, izvora. Upravo se njihvom analizom dolazi do saznanja.


Za sada o tome, toliko.

PS: izvinite na greškama, kucam brzinski.

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17529
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Може то и много краће (неколико пута сам морао да подсећам): историја има то незгодно својство што се догодила, а људи, на срећу, још не могу да се враћају у прошлост и да је мењају. Нема ревизије, нема прекрајања. Може, евентуално, ревалоризација, али и то искључиво са становишта историјског контекста (нпр: данас се Цезарове убице сматрају ослободиоцима Рима од тираније, а тада су морали да беже од линча).

ПС
Наравно да Деретић , као такав , није заслужио више од презира и заборава, али ово се мора рећи због оних који су га неозбиљно схватили...А такве штеточине треба, сместа, схватити врло обзиљно.

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2013
  • Poruke: 75

Bane san ::

Мало ми трну разни делови тела од "Нисам гинеколог али могу да погледам?" до конзилијума пивопија пред сеоским дућаном, све научник до научника, да не кажем суви стручњаци!
Да ли је онај ко верује овим самопрокламованим подједнако спреман и вољан да му лице сређују масер и мајка му цвећарка, нека нова баба Анујка да тоник против жгаравице или кашиком* детету оперише крајнике?


Нажалост и надриљекарство је прилично раширено!

Bane san ::

Чињенице се мењају и шире и у много егзактнијим природним наукама, те неће у друштвеним!
Чак и када постоје писани документи, питање је ко је то саставио, а тек колико је био (не)пристрасан.


А да ли је сваки извор у званичној историографији подвргнут научној критици извора?

--------------------------------------------------------------------------------------

Па да и ја кренем редом:
Gama ::Eto ti ga sad…

Aj da krenem redom.

lažni đoko ::
Гледајући са стране, видим више "дреке, бунта и самосажаљења" у редовима присталица званичне историографије, него код аутохтониста.

Деретић није ни први, ни последњи аутохтониста, а није био ни једини. Са његовом смрћу се неће много тога промијенути.
Нисам читао његове књиге, али сам гледао пар његових гостовања на телевизијама. Искрено, његова прича ми је више дјеловала као научна фантастика. Али то је само моје мишљење.



Mantra Deretićeve indoktrinacije širokih narodnih masa da postoji zvanična i nezvanična (autohtonistička) istroiografija i ovde uzima danak.

Ne postoji zvanična istoriografija. Postoji naučna istoriografijia i ovo što ovi šarlatani pričaju. Niko nigde nije aminovao da je nešto zvanično u istoriji, to zna svako ko se bar bavi malo naukom.


Постоји званична историографија. То је она коју је Министарство просвјете (или како се гдје већ званично зове) одобрило да се предаје у образовним установама.

Gama :: čekam da Deretićevi epigoni (naslednici/potomci) konačno objave odluke Berlinskog kongresa i Tajnu konvenciju iz 1881. gde kažu da piše da je Austro-ugarska zabranila Srbima slavnu istoriju.

Тадашњи директор Музеја жртава геноцида (иначе доктор историјских наука) је тврдио да је 2017. амбасадор Њемачке долазио у САНУ да би спријечио одржавање изложде о геноциду у НДХ.
Па ја вас питам, да ли је током 2017. године амбасадор Њемачке незванично посјетио САНУ?

Значи причамо о нечему што се догодило прије 4, а не прије 140 година!

Gama ::, ne kuka se ovde zbog Deretića već zbog davanje legitimiteta glupostima. Npr. da Deretić kaže da je u Luvru video krštenicu cara Justinijana. Jes, još će i JMBG da mu traže ili LBO iz zdravstvene knjižice.

Šalu na stranu, konkretno: Deretićeve tvrdnje su ono što se danas zove „turbo-folk istorija“. Znači, nešto što donosi novac, a ne doprinos nauci niti kulturi niti bilo kakvoj emancipaciji čoveka (i onoj minimalnoj). Ali dobro, platićemo to na ćupriji kad nismo već na mostu.

Poenta Deretićevog nastupa je upravo TV. Da dopre do širokih narodnih masa. Rezultati nauke se ne saopštavaju na televiziji, u Dnevniku 1 ili na nekim drugim televizijama srećno-ružičastog programa, već u naučnim krugovima.
Pročitaj neku njegovu knjigu, ali se uhvati za izvore i literaturu. Videćeš kakve je bravure pravio. Braća Grim plaču za tim, a Tolkin je amater. Ali stvarno, ne zezam se.


И ја ћу бити мало шаљив.
Док је Одјељење за историју Филозофског фалкултета Универзитета у Београду пунило новинске странице, а и судске списе, Деретић је на телевизијама предавао историју, а и праисторују.
Шта ће те, мора неко и да предаје, док се професори парниче!
О томе је писано и на војном дијелу овог форума. Само не знам какве то везе има са војском! GUZ - Glavom U Zid
А сад шалу на страну, ради се о кредибилитету оних који би требало да буду оличење научности у историји.

Gama ::lažni đoko ::
За Деретића су карактеристична два феномена.
Први, био је добар приповједач. Своје ставове је износио на публици разумљив начин.
Друго, његова "стваралачка зрелост" се поклопила са двије ствари. Са временом кад су људи сумљали у све и (још важније) кад су средства за представљање својих идеја јавности била широко доступна. Не мислим ту само на Интернет. Деретић је своје идеје почео ширити кад Интернет технички није био ни близу као данас. Али су ту биле бројне локалне радијске и телвизиске станице. Њима је требао занимљив гост, који лијепо прича, а њему простор да се обрати јавности. А он је и те како знао да лијепо прича.
И тако је Деретић постао познат и популаран.


Za prvi fenomen:
Deretić nije bio dobar pripovedač već dobar demagog i manipulator podacima.

Konstrukcija:
Srbija – sr. Raška – lat. Rascia – rus. Rosija – Rusija.

Veza: Srbi su zapravo Rusi tj. Rusi su Srbi. To je logika Deretićeve „istoriografije“.

Drugi fenomen:
Da su kasvetne bile te radio-stanice, lokalne televizije i naše društvo, Deretić se ne bi ni pojavljivao. Nažalost, imali smo tu nesreću da naš narod, ideološki obrađivan pre 1941, zapadne u drugu ideološku obradu 1945, a zatim i krajem osamdesetih. Tako smo išli sa jedne strane na drugu, a zatim opet se vraćali na ovu prvu i tako u krug. Kad je kralj stradao vikali smo „živeo kralj“, a onda "i posle Tita - Tito", i tako u krug iz koga izgleda nismo našli izlaz. Večito tražimo neku zvezdu vodilju kroz sva ona teška vremena, a samo tumaramo.

Jednom rečju Deretić se može opisati: jeftin propagandista na koga su naseli milioni Srba, a političari videli da mogu da kanališu tu masu pa to iskoristili.


Ово нисам знао.
Значи Деретић је на телевизијама наступао за мале паре или бесплатно. А колико за наступ траже поборници званичне историографије?
Питање можда звучи провокативно, али није. Можда се у висини хонорара крије тајна аутохтонистичке присутности на телевизијама!


Gama ::lažni đoko ::
Данас су могућности за промосију разних идеја далеко веће него прије 20 година и то је тешко ограничити. Наравно ако не желимо бити "рај на земљи" као Сјеверна Кореја! Very Happy
Времена када се декретом власти одређивало шта је неупитна истина су прошла.
Професионални историчари, ако не желе да буду поражени, би требали више времена да проводе у архивама него на друштвеним мрежава. Умјесто да јадикују, етикетирају, па и вријеђају, по форумима или у таблоидима, требало би да истражују и на научан начин побијају разне тврдње. И то уљудним ријечником. Свака груба квалификација или вријеђање се у обичном народу сматра слабошћу.
Ако се мислите борити са аутохтонистима, онда то радите како треба или их игноришите.


Pravdati Deretićeve nenaučne provale time da smo mi slobodno društvo i da ne ograničavamo slobodu misli kao Severna Koreja je zamena teza. Niko njemu ne spori to da on avanzuje kroz nauku. On koristi propaganda da nauku podredi svome.

To mu dođe ovako: voziš traktor po auto-putu, a oko tebe šišaju 100 na sat. Ti onda rešiš da traktorom krivudaš i smetaš drugima, ne bi li usporio ostale i pokazao kako si eto i ti dorastao ovima što šišaju 100 na sat. Na kraju, stradaju svi, najviše zbog ovoga koji je krivudao traktorom, ali ne zbog krivudanja već zato što se upustio da vozi po auto-putu gde ne bi ni smelo da vozi ako je toliko normalan.

Otprilike i on: Koristi nenaučne metode da bi rekao da je akademik i naučnik. Jes, malo sutra.

Istoričari koji osporavaju nenaučne tvrdnje i ne žele da pišu na internetu jer se bave naukom, borave u arhivima, institutima i u drugim ustanovama. Znaju šta je nauka i znaju kako se saopštavaju rezultati istraživanja.

Upravo, narod (što je i normalno) gleda egzistenciju, nema razumevanja za nauku i retko ko danas u svoj ovoj muci ima mogućnosti da ozbiljno ulaže u kulturu. Koliko prosečni Srbin pročita godišnje knjiga? Kada izađem na ulici, argumentovana rasprava ne postoji već ad hominem, što samo govori da je ovo plodno tle za Deretića, epigona mu Šarića Gorana i ostalih nuklearnih fizičara, onkologa-hirurga koji žele da se bave istorijom.


Можда је у томе баш проблем.
Шта је сврха научних сазнања из историје, ако неће бити представљена јавности?
Да можда историчари нису умислили да су обавјештајци, па да своја сазнања достављају само највишем руководству, а нико други за то не смије да зна?
Мислим да и историчари морају јавности да представљају резултате свог рада. Посебно они који добијају новац из буџета.
У препуцавању историчара по новинама се постављало питање вриједности стилског намјештаја у кабинету Cамарџића млађег. То наравно нема никакве везе са историјографијом. Али сваки порески обвезник у Србији има пуно право да постави то питање!
Ако то упоредимо са љекарима. Љекар је плаћен да лијечи обољеле/повријеђене и у случају да је пацијент сам скривио обољење/повреду.
Тако и историчари које плаћа држава треба јавности презентују историску истину. За то су плаћени!

Gama ::lažni đoko ::
Један примјер
Аутохтонисти тврде да нема ни једног оргиналног писаног извора који потврђује сеобу Словена! Значи документа написаног у вријеме сеобе и сачуваног у оргиналуу.
Да ли је то истина?

Ако има онда га треба представити јавности. Ziveli


Ah, davno prežvakana tema.

O seobi Slovena (tačnije o njihovim upadima na teritoriji Vizantije) postoje izvori i sačuvani su. Prva knjiga „Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije“ pa čitati redom, ali sa komentarima priređivača.

Ovo pitanje je pogrešno postavljeno i vidi se a je iz kuhinje pseudoistoričara. Pitanje treba da bude da li ima savremenih izvora za seobu Srba na Balkan. Odgovor: nema. Prvi izvor koji govori o tome je Konstantin Porfirogenit, koji je pisao sredinom 10. veka.

E, tu se vidi drugi jadac tzv. autohtonista. To što nema savremenih izvora ne znači da je izvor falš, da nije verodostojan, već znači da za sada nije pronađen neki. U kasnijim izvorima su nekad sačuvani prepisi drugihm, tada savremenih, izvora. Upravo se njihvom analizom dolazi do saznanja.


Za sada o tome, toliko.

PS: izvinite na greškama, kucam brzinski.


Да, аутохтонисти постављају питање савремених извора о сеоби Словена. И не видим шта је спорно у том питању.
Има писаних извора или нема?
Наравно да ако нема, то не значи да је Порфирогенит фалш? Али чим доказати да је истинит?
Непостојећим савременим извором!

Аутохтонисти доводе у питање и само постојање Византије?
Је ли je стварно постојала држава која се службено тако звала? Како се та држава називала у српским документима из тога доба?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 656 korisnika na forumu :: 29 registrovanih, 4 sakrivenih i 623 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., AF-1, AleksSE, amaterSRB, babaroga, bojank, Brot, caesar, Despot1, Dorcolac, Duh sa sekirom, Georgius, hyla, kolateralnasteta, kuntalo, Marko Marković, Mercury, Miskohd, Mr. Majevica, nelsa, panonski mornar, perko91, repac, royst33, Singidunumac, Snorks, Srki94, vukdra