Pomoc oko prevoda

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ето мене поново,а надам се и вама

Достојевски... изложио је програм почвеништва...

Шта је почвеништво?Чија је то реч?Ако је руска,имамо ли ми такву или сличну реч?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

У руским речницима ова реч је веома загонетна и има хомонимијско значење.
Придев је настао на основу именице почва-тле и у другом значењу има веома јасну одредницу: не губити тле под ногама, држати се чврсто неке одлуке или идеје.

Према две студије које сам стигао да погледам, почвеништво се јавља као потреба да се сачува руска култура на наглашеним моралним и патријархалним принципима. Рекао бих да је у том смислу почвеништво покрет који је ригидан и догматски, одлучан у очувању старих вредности.

У једној обимној студији о Достојевском детаљно се разлаже ова појава са становишта дуалитета Истока и Запада и става Достојевског према том односу. Прича је мало дужа, али сама реч ознава религиозно-философски традиционализам. То би било довољно за први слој, али мени није кад је реч о етимологији, па ћу у току дана претражити моје речнике да утврдим и порекло. Да ли је та реч дошла као туриста у наш језик (има је у бугарском и македонском) и , што је важније, да ли је то било под утицајем руске емиграције која је устоличила нашу научну структуру после Првог светског рата.

Управо тај покрет је дуго држао ''на леду'' Достојевског, чак и у самој Русији. Неки су му оспоравали чак и естетику, сматрајући његове радове повременим бљеском духовитости. На Западу су га дочекали ''на нож'' јер је раскринкавао и демистификовао развој и пут Запада, посебно се обрушивши на католицизам и протестантизам као утилитарне религије, за разлику од православља. Његова суштинска теза на којој заснива своје почвеничество је да је све до средине средњег века Исток био појам цивилизације за Запад, а да је Запад био појам варварства (што је тачно). У време Достојевског Запад је заузео водеће место (наметнуо се, боље речено) и Достојевски је визионарски осетивши шта се Истоку спрема, кренуо с основе да треба сачувати тле под ногама.

Надам се да ће ово бити довољно за почетак.

ПС
Да ли се користио код нас? Да, само у стручним радовима и то азилираним - везаним за уске теме, иначе нисам до сада чуо да га неко користи на јавном месту. Доживљавају га као архаизам и русизам (код нас тога има много - уравниловка, метровка, стајанка, итд).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хвала Сириусе. И више него довољно.
Још нешто да приупитам

Sirius ::У руским речницима ова реч је веома загонетна и има хомонимијско значење.
Придев је настао на основу именице почва-тле

Од почве води порекло речи почивати тј.бити у земљи?

• 3Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ово је једна од староруских речи. Корен јој је подъшьва (то, на что наступает пятка), односно - место где се спушта пета. Први пут се реч «подъшва» у значењу основа појављује у ''Књизи о ратној вештини'' из седамнаестог века. Има је у свим дијалектима руског језика. Понегде тако називају и дебелу кожу која служи као прешивак. Од тог века почва има свуда исто значење. горњи слој земље, основа, фундамент.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Вечерас сам тражио аеродром у близини Бреста,Француска.Отворим гугл мапу,избаци ми аеродром Брест,али у Белорусији.Вртећи точкић на мишу,умањи се мапа и запазих једно језеро и предео око њега,тачније име предела: "Ландшафтный заказнік Выгонощанское".
Ландшафтный му дође од немачке речи >Landschaft< предео,крајолик,мања просторна целина чије су границе јасне.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::Вечерас сам тражио аеродром у близини Бреста,Француска.Отворим гугл мапу,избаци ми аеродром Брест,али у Белорусији.Вртећи точкић на мишу,умањи се мапа и запазих једно језеро и предео око њега,тачније име предела: "Ландшафтный заказнік Выгонощанское".
Ландшафтный му дође од немачке речи >Landschaft< предео,крајолик,мања просторна целина чије су границе јасне.

Да, ни Руси ни Белоруси (па ни Украјинци) нису гадљиви на стране изразе па друге и не користе:
шлагбаум - рампа, бугхалтер - књиговођа, суприз - изненађење, холст -платно, гилза - чаура, али и рукав, жилет - прслук, итд, итд).

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, aleksmajstor, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да се не загуби међу гомилом порука на форуму

Sirius ::
Citat:Užina zarobljenih VSU vojnika
Постоји битна лингвистичка дистинкција:
Обед- ручак
Ужин - вечера
Ово што Украјинци једу то је вечера. Вечера се између 18 и 19 сати и то је готово исто количински богато као ручак. Ручак (обед) има салату, компот, два јела (первое и второе), слатко пециво на крају.
Ужин (вечера), нема прво јело (то је увек нека супа, али онако, својска).

Sirius ::
Не почиње се без поздрава ''приятного апетита'' и увек кажу да је било укусно.
Има један штос који се изговара само у добро познатом друштву. Кад наиђе нека мршавија храна (што је реткост), онда се јело започиње речима:
Желаю обшеству приятного апетита! (Желим дружини пријатан апетит).
Абревијатура која тако настане (жопа) на руском значи - д.пе.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Нека се нађе и овде...

Georgius ::

ВЛК је скраћеница за лекарску комисију (військово-лікарська комісія)

• 3Ovo se svidja korisnicima: aleksmajstor, Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ево једног моје предрођенданске ''аконтације'', пошто ме од Јесењиновог рођендана дели само три дана.
Лако је превести његову песму, али она тада изгледа као цепање дрва. Препев је већ изазов. А реч је о песми која је отпевана у највише верзије и извођача, чак и у много хорских варијанти.


Над окошком месяц. Под окошком ветер.
Облетевший тополь серебрист и светел.

Дальний плач тальянки, голос одинокий
И такой родимый, и такой далекий.

Плачет и смеется песня лиховая.
Где ты, моя липа? Липа вековая?

Я и сам когда-то в праздник спозаранку
Выходил к любимой, развернув тальянку.

А теперь я милой ничего не значу.
Под чужую песню и смеюсь и плачу.


Над прозором месец, а ветар под њиме
облеће тополу, сребри као иње.

Хармоника плаче, негде усамљена
Ипак, тако блиска, сама остављена.

Смеје се и плаче распевана песма..
Где си моја липо, старости извесна?

Понекад, на празник, у цик зоре ране
пођем с хармоником до моје драгане.

А са мојом милом више ништа немам
Па уз туђу песму и плачем и певам.

А ево како то лепо у музичком облику изгледа:

https://www.youtube.com/watch?v=j1YCYYYoo0A

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Иначе, Рус за Украјинца каже Хохол. Надимак је настао према перчину запарошких Козака. Супротно, Украјинци Русе зову Москали (етноегзоним, али и ктетик). Реч је дошла из пољског и односи се на ''људе који су дошли из Москве''. Руси су такође користили ову реч (али не у погрдном смислу). Раније су грађане Москве уместо Москвичи звалли Москали, а у провинцији та реч је означавала војника (москаль со значением «выходец из Москвы, русский (солдат).

Ето, да мало припомогнемо код лакшег превођења. Иначе, пре СВО сам у Русији врло често слушао и један и други назив , пошто сам био редован гост разних прослава на којима су биле делегације Украјинаца, Белоруса, Литванаца, Летонаца...Сви су се, у шали, једни другима обраћали на тај начин (као кад бих ја сваком Црногорцу рекао ''Ђетићу'', или сваком Босанцу - Мујо). Наравно, сада ти изрази имају другу конотацију.

ПС
Имајте на уму да је руска етимологија далеко сложенија од наше и да има много ''лажних пријатеља преводилаца'', односно речи за које нам се чини да их разумемо.

Sirius ::Koridor ::@ds69

Znaci болтайте znaci laprdati, a bas sam se pitao

Зависи од сленга. Обрати пажњу:
-Када жене ''болтают'', то је трачарење, чак и чаврљање.
-Када хоћете за неког да кажете да прича свашта, онда примењујете исти глагол.

-Међутим, у безбедносним структурама (војска, полиција) овај глагол значи - ''прича много''. Не значи да лапрда или лупа, то и није опасно. Ко ''прича много'' , а при том ради у полицији или војсци, тај мора да мења или навике или службу. Исто као код нас. Дакле, врло је тешка реч када се употреби за војника или полицајца. То знам сигурно јер смо у делегацијама увек имали као ''домаћине'', односно пратиоце, рано пензионисана војна лица (по правилу бенефицирани). Могли су данима с вама да причају о филму или позоришту, али ако потегнеш неку војну тему, сместа следи печат. Као да те нису чули.