Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

19

Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

offline
  • Pridružio: 26 Jul 2007
  • Poruke: 1077
  • Gde živiš: u blizini

Citat:"Jedna zaista ljubazna zena je pomagala svima koji su stajali u redu"

"Pokojnica je, po recima svojih najblizih, bila jedna pametna, obrazovana, lepa i ljubazna zena".


U prvoj rečenici ljubazna sasvim lijepo stoji. Možda bi moglo da se zamijeni sa "susretljiva" ali ni ovako ništa ne fali.

U drugoj rečenici ljubazna takođe može da ostane ali joj ravnopravno parira prijatna žena.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 31 Dec 2005
  • Poruke: 2408

Dubara ::Ljubazni ljudi (i žene) ne moraju biti prijatni.

Mali OT: nema potrebe dodavati u zagradi "i žene". Žene su takođe ljudi. smešak



offline
  • Pridružio: 26 Jul 2007
  • Poruke: 1077
  • Gde živiš: u blizini

Oprosti Sorelag.

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17300
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Tamtitam ::Moramo se, znaci, ograniciti na znane nam osobine kod jedne osobe, ali ne takve koje traze konkretan dokaz u datom trenutku: "Jedna zaista ljubazna zena je pomagala svima koji su stajali u redu" vs "Pokojnica je, po recima svojih najblizih, bila jedna pametna, obrazovana, lepa i ljubazna zena".


Jao, nasla sam jednu dobru zamenu za tu rec: kovanica "dobar k'o 'lebac" Very Happy
(i varijanta "ni mrava ne bi zgazio", hehe)
(Sama rec "dobar" mi se ne cini dovoljno opisnom.)


Ako mogu da pomognem (a nadam se da neću ometati ovako interesantnu raspravu).

Svi znamo da svaka reč ima svoju denotaciju i konotaciju (npr: denotacija reči majka jeste - žensko biće koje je rodilo. Denotacija može biti samo jedna.
Konotacija reči majka može biti više - majka zemlja, đačka majka , itd).

Evo rečničkog objašnjenja pojmova o kojima se ovde raspravlja; skenovi su iz velikog Rečnika Matice srpske:

Ljubazan...


Prijatan...


...Ali i prijazan:


Po raspravi koja se ovde vodi, rekao bih da je čak ovaj poslednji izraz najslikovitiji. Međutim, vaše dileme su stilske prirode i tu ne vredi mnogo raspravljati. Stil je, kao što znamo, ono što nas najviše razlikuje. Kada bi neko u Srbiji rekao za drugu osobu da je ''prijazna'' osoba, pomislili bismo nekoliko asocijacija: da je reč upotrebila osoba koja je poreklom iz zapadnih krajeva nekadašnje Jugoslavije, ili da se tom rečju pravi aluzija na osobu koja je iz tih krajeva, itd.

Naravno, odgovori za stilske dileme ne mogu se naći u rečniku jer rečnici su surovo precizni, a stil je fluidan.

Za mene je ljubazan čovek neko s kim ne moram da budem obavezno blizak (ljubazni prodavac uputio me je , itd). Rekao bih - nije teško biti ljubazan. Jevreji kažu - ''ljubaznost je najveća mudrost''. Za pridevom prijatan je, što se mene tiče, nešto drugačije: morao bih da budem bliskiji s tom osobom da bih ustanovio da li je prijatna ili neprijatna.To je na tragu ovoga što ti pišeš - da treba bolje poznavati dotičnu osobu (ali ne takve koje traže konkretan dokaz u datom trenutku).

Nadam se da nisam razvodnio isuviše ovu lepu, stilističku diskusiju.

offline
  • Pridružio: 25 Jul 2009
  • Poruke: 47

Zanima me da li ikako mogu da izbegnem transkripciju stranih reci u tekstu na srpskom jeziku, da li to moze da zavisi od stila pisanja...

Npr.

Gledaš tako planetu u šaci, šetaš užurbanim ulicama i deliš osmehom mir i slow motion. slou moušn?

Samo govori „Yes, Yes...“ i osmehuje se...

pa rečenice u nizu:

Trens muzika.
Old school slobode! Istraživači svih ćoškova planete.
old skul? ili "old school"
Take me to another magic and tell me the place where you wanna be!
da li ova rečenica mora pod navodnike?
ja bih je ostavila ovako, ako moze

offline
  • topy 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 21 Mar 2009
  • Poruke: 8

Usko je povezano sa stilom i ponajvise zavisi od autora.
Ne znam kakvo je stivo koje pises (kome je namijenjeno, koji zanr), ali mislim da nije pozeljno pretjerivati sa upotrebom stranih rijeci.

Dopada mi se: "Samo govori "yes, yes" i osmjehuje se..."

Recenica "Take me to another magic and tell me the place where you wanna be!" svakako mora pod znake navoda.

offline
  • Pridružio: 25 Jul 2009
  • Poruke: 47

U pitanju je filozofsko-poetski roman, putopis. Drugarica koja je profesor knjizevnosti rekla mi je da moram sve da transkribujem, pa mi je cudno. Sta da radim sa slow motion?

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17300
  • Gde živiš: I ja se pitam...

topy ::Usko je povezano sa stilom i ponajvise zavisi od autora.
Ne znam kakvo je stivo koje pises (kome je namijenjeno, koji zanr), ali mislim da nije pozeljno pretjerivati sa upotrebom stranih rijeci.

Dopada mi se: "Samo govori "yes, yes" i osmjehuje se..."

Recenica "Take me to another magic and tell me the place where you wanna be!" svakako mora pod znake navoda.


Odgovorio sam na pp, a ovde ću ponoviti odgovor. Sinoć nisam mogao jer je kod mene besnela oluja pa je kompjuter mogao na spavanje.

Pridružujem se ovom, gore navedenom mišljenju koje je postovao topy.
Pravopis kaže ovako: transliteraciju izvršiti u svakoj prilici u javnim tekstovima (novine, časopisi, ilustracije). Kada je reč o stručnim i naučnim časopisima, onda se pribegava i transilteraciji i navođenju originlanog oblika (najčešće u zagradama). Kod beletristike (slobodne literature koja koristi pravo litentia poetica) moguće je svašta - korišćenje transiletarcije (primer prevoda romana Lajoša Zilahija ''Kad duša zamire'', ali i mnogih drugih), korišćenje izvornika ( kako to po pravilu rade Hrvati), ali i kombinovano.

Šta bih ja uradio u tvom slučaju? Pošto je engleska transliteracija kod nas relativno složena (zbog glasova i znakova koji kod nas ne postoje, što će Silija, ali i mnogi drugi bolje objasniti nego ja) , onda izvornik navedi kurzivom - old school slobode, slow motion , itd.
Ponavljam: pesnička sloboda (litentia poetica) dozvoljava piscu da na taj način predstavi i nivo pismenosti, odnosno poznavanja jezika svog junaka (npr: napisaće yope ili I tell ya ako hoće da postigne tu vrstu uverljivosti).
Nadam se da će ti ovaj odgovor pomoći.

offline
  • Pridružio: 25 Jul 2009
  • Poruke: 47

Kurziv je jako lep izbor, razmisljam da ga izaberem kao najprikladniji i najjednostavniji nacin da se strane rechi stope sa tekstom. Ali, ako koristim kurziv, onda bih trebala biti dosledna: sve nazive mesta, reci, pa i cele recenice treba da prebacim u kurziv, zar ne? Onda ne bih morala da razmisljam ni o navodnicima ni o transliteraciji...

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17300
  • Gde živiš: I ja se pitam...

joanne ::Kurziv je jako lep izbor, razmisljam da ga izaberem kao najprikladniji i najjednostavniji nacin da se strane rechi stope sa tekstom. Ali, ako koristim kurziv, onda bih trebala biti dosledna: sve nazive mesta, reci, pa i cele recenice treba da prebacim u kurziv, zar ne? Onda ne bih morala da razmisljam ni o navodnicima ni o transliteraciji...

Uzmi bilo koji tekst Miroslava Krleže. Najbolje će biti da ti uzor bude drama ''Gospoda Glembajevi''. U izdanju prosvete može se naći i sjajan prevod ''Rata i mira'', gde pisac takođe mnogo koristi strane reči, čak i čitave pasuse. Oba pisca su priznati svetski stilisti, pa se na njihovom primeru može naučiti mnogo.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 404 korisnika na forumu :: 6 registrovanih, 1 sakriven i 397 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: amstel2, Bane san, helen1, mnn2, nadjas_515, t.mile