Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

28

Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17301
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Upravo tako. Ne bih se ja toga večeras ni setio, da nije bilo tog arogantnog priloga na ''Dnevniku''. Možda će biti ponovljen u trećem izdanju. Reč je o nekom zvučnom fondu u Agrikulturi ili tako nekako.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 739
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

Sirius ::Upravo tako. Ne bih se ja toga večeras ni setio, da nije bilo tog arogantnog priloga na ''Dnevniku''. Možda će biti ponovljen u trećem izdanju. Reč je o nekom zvučnom fondu u Agrikulturi ili tako nekako.
Sirius...Sada sam zbunjena..doskolovanje.. Zar nije pravilnije -doskolavanje.....?
smešak



offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17301
  • Gde živiš: I ja se pitam...

danka- ::Sirius ::Upravo tako. Ne bih se ja toga večeras ni setio, da nije bilo tog arogantnog priloga na ''Dnevniku''. Možda će biti ponovljen u trećem izdanju. Reč je o nekom zvučnom fondu u Agrikulturi ili tako nekako.
Sirius...Sada sam zbunjena..doskolovanje.. Zar nije pravilnije -doskolavanje.....?
smešak


Otkud ti to? Navedi bar jedan izvor u kome se reč u tom obliku nalazi.

offline
  • Pridružio: 29 Sep 2008
  • Poruke: 279

Doškolovanje je ispravno, Danči, ovi ubiše znanjem! Very Happy

Interesantno kako se neke riječi izgovaraju pogrešno i što ih češće upotrebljavamo, dobijaju, bar na prvi pogled, ispravno značenje. A to nisu.

Ja se uvijek iznenadim kada neki obrazovan čovjek "zvizne" neku neispravnu riječ, pa se mislim, kako da je pročitao toliko knjiga, a nije niti u jednoj primjetio tu riječ.

I on će "situaciju" savršeno poznavati, ali će je izgovoriti pogrešno. Baš zbog tog mi je žalosno kada maternji jezik predaje neki osrednji predavač, bez smisla da te nauči osnovnim stvarima. Poslije može dugo da se vuče taj rep po zemlji.

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 739
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

Napisano: 29 Jan 2010 16:33

Sirius ::danka- ::Sirius ::Upravo tako. Ne bih se ja toga večeras ni setio, da nije bilo tog arogantnog priloga na ''Dnevniku''. Možda će biti ponovljen u trećem izdanju. Reč je o nekom zvučnom fondu u Agrikulturi ili tako nekako.
Sirius...Sada sam zbunjena..doskolovanje.. Zar nije pravilnije -doskolavanje.....?
smešak


Otkud ti to? Navedi bar jedan izvor u kome se reč u tom obliku nalazi.
...
Au Sirius,al si opasan Very Happy ...Ma, nema izvora,prosto sam pitala samo..niti jednu rec od spomenutih, ne koristim,ali pade mi onako na pamet...
doskolavanje , ...sta je to onda?Imenica,ili ne postoji kao rec u takvom obliku..?Ili je zapravo nepravilno upotrebljena rec ...ispravnije je reci doskolovanje,zar ne?

Dopuna: 29 Jan 2010 16:36

trio rio ::Doškolovanje je ispravno, Danči, ovi ubiše znanjem! Very Happy

Interesantno kako se neke riječi izgovaraju pogrešno i što ih češće upotrebljavamo, dobijaju, bar na prvi pogled, ispravno značenje. A to nisu.

Ja se uvijek iznenadim kada neki obrazovan čovjek "zvizne" neku neispravnu riječ, pa se mislim, kako da je pročitao toliko knjiga, a nije niti u jednoj primjetio tu riječ.

I on će "situaciju" savršeno poznavati, ali će je izgovoriti pogrešno. Baš zbog tog mi je žalosno kada maternji jezik predaje neki osrednji predavač, bez smisla da te nauči osnovnim stvarima. Poslije može dugo da se vuče taj rep po zemlji.
..
Trio,moracu izgleda na doskolovanje... Very Happy
Smajli A,ja mislila da znam srpski LOL ...

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17301
  • Gde živiš: I ja se pitam...

danka-

Citat:Au Sirius,al si opasan Very Happy ...

Nisam, nego smo na ovom potforumu stekli naviku da sve argumentujemo, odnosno dokažemo jer su ljudi koji se bave jezikom velike cepidlake (s pravom). Wink Ljudi hoće da znaju, a teško se mire sa činjenicom da su nešto godinama nepravilno upotrebljavali, ubeđeni da su u pravu. Posebno to teško pada kada je maternji jezik u pitanju jer smo svi mi , manje-više, ubeđeni da ga odlično govorimo.

Evo, stoga, najpre skena iz velikog rečnika Matice srpske:


...A evo i skena iz ''Rečnika jezičkih nedoumica'', Ivana Klajna, koji se svakako poziva na ovaj rečnik. Ovaj sken nisam izdvajao jer na stranici koju vidiš ima još lepih stvari (posebno ovo , vezano za pisanje titula). Gre'ota da se baci... Wink




PS
Nemoj sad da se obeshrabriš pa da odustaneš od zapitkivanja...

offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 739
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

@Sirius...

Citat:
Nemoj sad da se obeshrabriš pa da odustaneš od zapitkivanja...
...
Nikako... Very Happy

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Napisano: 30 Jan 2010 7:35

Sledi moj pokušaj objašnjenja logičke greške, odnosno nalaženja odgovora na pitanje zašto dolazi do (relativno česte) upotrebe pogrešnih oblika doškolovavanje i doškolovavati (se).

Kao što je gore navedeno, treba krenuti od glagola. U našem slučaju, to je (osnovni) glagol školovati (se), koji je glagol tzv. nesvršenog vida, pošto ukazuje na radnju koja se trajno obavlja, odnosno koja traje. Kao prelazni glagol, koji označava radnju koja se obavlja/vrši na nekome (nečemu) i koji uz sebe nema rečcu sebe ili se, upotrebljava se u značenju: omogućavati nekome da pohađa školu, slati nekoga u školu. Kao povratni glagol (školovati se), koji označava radnju koja se vrši na samome sebi, znači pohađati školu, učiti u školi. Rekao bih da se radi o PRAVOM povratnom glagolu, s obzirom da može (makar i retko) da se kaže/napiše: školovati sebe.

Od glagola školovati (se) nastaje glagolska imenica školovanje, koja znači: pohađanje škole, učenje u školi.

Glagol doškolovati (se) je prema svom vidu svršeni glagol, pošto iskazuje radnju koja ograničeno traje. Kao prelazni glagol koji uz sebe nema rečcu se, upotrebljava se u značenju: školovati nekoga do kraja, omogućiti nekome da završi školovanje. Kao povratni glagol (doškolovati se), koji označava radnju koja se vrši na sebi, znači: svršiti svoje školovanje, dopuniti svoje školovanje.

Od glagola doškolovati (se) nastaje glagolska imenica doškolovanje, koja se (videli smo) upotrebljava u značenju: završetak naknadnog školovanja.

U čemu je "kvaka"?

Rekao bih - u želji da se nekim glagolom izrazi radnja koja, bez obzira što traje ograničeno, ipak ima svoje podrazumevajuće trajanje (zavisno od truda koji se ulaže i uspeha koji se vrednuje). Neko se može doškolovati za 2, neko za tri, neko za 4 godine, neko i za celih 10 godina, a neko može više puta da pokuša da se doškoluje, ali bez uspeha. Znači li to da u tom slučaju može da se kaže: "neuspelo doškolovanje"?

Za "kvaku" kao da su znali raniji priređivači rečnika, pa nisu u rečnik ni stavljali glagolsku imenicu "doškolovanje". Na primer, Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika ("Matica srpska/Matica hrvatska", izdanje 1967) ne sadrži reč "doškolovanje". Nešto im tu nije bilo baš kako treba. I meni izgleda/zvuči nekako "kuso", odnosno neadekvatno spram značenja koje želi da se postigne.

Prefiks "do" se u našem slučaju upotrebljava da označi nešto što je dodatno, dopunsko, slično kao u ranije navedenim primerima "dorađivati/dorađivanje" i "dograđivati/dograđivanje", a ne da označi momenat do kog se nešto obavlja/čini/vrši. Glagol doraditi je svršen, i znači: uraditi nešto do kraja, potpuno uraditi, doterati. Od ovog glagola ne može da se "izvuče" glagolska imenica. Ali, nesvršeni glagol dorađivati služi za građenje glagolske imenice "dorađivanje". Tako stoji i u slučaju: dograditi (dovršiti građenje) - dograđivati - dograđivanje.

Za čoveka koji je razvio sebe i svoje kvalitetete do pune mere, obično kažemo: On se izgradio. Ovde je reč o svršenom povratnom glagolu izgraditi se. Ali, glagol izgrađivati se je po svom vidu nesvršen. Ne postoji glagolska imenica izgrađenje (za razliku od građenje = gradnja), ali postoji glagolska imenica izgrađivanje (od glagola izgraditi se). Ako hoćemo da ukažemo na dužinu trajanja razvijanja čovekovih kvaliteta i osobina do pune mere, možemo da kažemo: On se dugo izgrađivao, ili njegovo izgrađivanje je potrajalo. Kako to isto da postignemo u izrazu, kada je reč o doškolovanju? Čovek se školovao, pa je pokušao da se doškoluje. Pokušaj može da bude uspeo, ili neuspeo. Recimo da je pokušaj uspeo, ali da je radnja trajala duže od očekivanog, ili uobičajenog. Drugim rečima - naknadno školovanje je baš potrajalo. Izgleda da onda možemo da kažemo samo ovako: Posle redovnog školovanja (školovanje-glagolska imenica od nesvršenog glagola školovati /se/) pokušao je da se doškoluje, u čemu je uspeo, ali je njegovo naknadno školovanje potrajalo, tako da se doškolovao posle nekoliko godina, čime je doškolovanje u njegovom slučaju uspelo sa stanovišta svrhe (završio naknadno školovanje), ali ne i sa stanovišta upotrebljenog vremena (više godina).

Pogrešna upotreba izraza "doškolovavati (se)" i "doškolovavanje" potiče, dakle, iz namere da se ovom nepostojećem glagolu i glagolskoj imenici "prikači" značenje naknadnog školovanja koje traje. Drugim rečima - da se dobije nesvršeni glagol kojim se iskazuje radnja koja sledi po redovnom školovanju, koja takođe traje, i koja se završava time što se neko doškolovao. Ne zaboravimo: školovati (se) je nesvršeni glagol. Međutim, iz definicije da radnja traje neograničeno ne sledi zaključak da školovanje traje večno. Školovanje se završava posle dužeg ili kraćeg vremena, uspešno ili neuspešno. Ako je uspešno, kažemo da se neko iškolovao, odnosno da je završio školu (od svršenog glagola iškolovati /se/). E sad: Da li postoji glagolska imenica iškolovanje? Mislim da ne postoji. Ali, uviđam vezu njenog (ne)postojanja sa glagolskom imenicom doškolovanje. Ako ne može iškolovanje, zašto bi moglo doškolovanje?

Dopuna: 30 Jan 2010 9:03

Rezime: Smatram da nema mnogo uporišta u tvrdnji da je kod glagolske imenice "doškolovanje" sve urađeno po smislu, redu i pravopisu. Ako ovo treće i prihvatimo kao nesporno, ostaju prva dva kriterijuma. Nemam nikakvu zamerku na glagol "doškolovati (se)". Ipak, smatram da cela zabuna potiče od (po meni neutemeljene) reči doškolovanje, kao glagolske imenice (a svaka od njih mora da ima puno opravdanje za svoje postojanje) i njene potpuno neopravdane, pogrešne i neknjiževne "posestrime" - doškolovavanje. Kaže se: Što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Tako je i u ovom slučaju. Dozvoljavam mogućnost da previše pridajem značaj intuitivnoj spoznaji, ali iskreno navodim ono što mislim. Doškolovanje mi, jednostavno, smeta kao izraz. Nešto tu ne valja. Možda je i tu napravljena logička greška, pa se pod prefiksom "do" podrazumeva momenat do kada se nešto čini, što ishodi u značenju: završetak naknadnog školovanja (pri čemu se fokus upravlja na završetak)? Ako bih bio u pravu, zaista me ne bi čudila pojava sasvim pogrešnog "doškolovavanje". Iz jedne greške ishodi druga. Nevolja je kada je jedna pravopisom potvrđena, a druga ostaje na ravni prokažene greške.

offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17301
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Sjajna eksplikacija! Neki rečnici navode i oblik doškolovavanje ali se ograđuju od njega upravo zbog semantičkog problema kojim se ti baviš. Tehnički - od glagolske imenice doškolovanje može se izvesti nesvršeni glagol doškolovavanje , taj famozni oblik koji se toliko buni i trudi da stigne na vrh jezika i da odande s lakoćom utekne u svet.
U čemu je ''kvaka'', da upotrebim isti izraz? U tome što je procesu doškolovanja imanentno da se dovrši! Školovali smo se, pa idemo da se doškolujemo. Postoji izraz koji vrlo lako može da zameni tu nesrećnu nesvršenu radnju doškolovavanja, a to je - usavršavanje. Mi se možemo usavršavati celog života, ali kad odemo na neki kurs, onda to mora da počne i da se završi. Tada se kurs organizuje (kao u primeru iz tv dnevnika) da bi se ljudi doškolovali (završili taj posao), a ne doškolovavali...

offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

Hvala, Sirijuse, na tvojoj hvali! Very Happy

Sirius ::U čemu je ''kvaka'', da upotrebim isti izraz? U tome što je procesu doškolovanja imanentno da se dovrši! Školovali smo se, pa idemo da se doškolujemo. Postoji izraz koji vrlo lako može da zameni tu nesrećnu nesvršenu radnju doškolovavanja, a to je - usavršavanje. Mi se možemo usavršavati celog života, ali kad odemo na neki kurs, onda to mora da počne i da se završi. Tada se kurs organizuje (kao u primeru iz tv dnevnika) da bi se ljudi doškolovali (završili taj posao), a ne doškolovavali...

Saglasan sam sa navedenim, ali to onda podrazumeva da doškolovanje mora biti uspešno, odnosno da se dopunsko školovanje mora završiti, i da na umu imamo samo konačan rezultat dopunskog školovanja koji se oličava u tom doškolovanju. Ne govorimo, dakle, o procesu, nego o rezultatu. A rezultat mogu bliže i adekvatnije da izraze druge glagolske imenice, a ne (po meni "sumnjiva") doškolovanje.

Hajde da uporedimo ovaj "slučaj" sa glagolom vojevati. To je nesvršeni glagol, i znači: voditi bitku, ratovati. Od tog glagola izvodi se glagolska imenica vojevanje ("Dugo traje moje vojevanje"). Ali, postoji i svršeni glagol dovojevati, u smislu: svršiti vojevanje, dovesti borbu-bitku-okršaj do kraja (svojim) borenjem, odnosno vojevanjem. I tu se javlja logička "zavrzlama": prefiks "do" upućuje na dodatno vojevanje, kojim se postiže okončanje vojevanja, ali i na to da je tu isključivo reč o ishodišnom trenutku prethodnog vojevanja. Kada se usmerimo na taj trenutak, logično bi bilo da postoji glagolska imenica dovojevanje, koja bi označavala završetak vojevanja. Mislim da takva imenica nije pravopisom priznata. Sve i da postoji: da li bi označavala kraj/svršetak "redovnog", ili "dodatnog" vojevanja? Pre će biti da je reč o svršetku "redovnog" vojevanja, a na to upućuje i objašnjenje, odnosno značenje glagola "dovojevati". Podrazumeva nekoga ko je vojevao, i uspeo da dovojuje; nije mu bilo lako vojevati, ali mu je tim slađe bilo dovojevati.

Dakle:
Školovati - vojevati (oba glagola nesvršena)
školovanje - vojevanje (glagolske imenice)
doškolovati - dovojevati (oba glagola svršena)
doškolovanje - ?
________________________________________

Reklo bi se, adekvatna analogija. Međutim, nije tako! Adekvatan glagolu "dovojevati" (svršiti vojevanje), u našem slučaju, jeste glagol "iškolovati" (završiti školovanje). A glagolska imenica iškolovanje ne postoji (koliko ja znam).

Idemo dalje. Kao što ne postoji glagol "školovavati", tako ne postoji ni glagol "vojevavati"; kao što ne postoji glagol "doškolovavati", ne postoji ni glagol "dovojevavati". Ali, zašto bi postojalo doškolovanje (kraj dopunskog/dodatnog školovanja), a ne i dovojevanje (kraj vojevanja do koga dolazi vlastitim vojevanjem)?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 367 korisnika na forumu :: 3 registrovanih, 0 sakrivenih i 364 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Penzula, pera12345, S-lash