|
Poslao: 21 Jan 2011 22:29
|
|
Idi kuda te srce vodi
Možda ćeš me razumeti tek kada budeš starija i kada predješ onaj tajanstveni put koji od nepomirljivosti vodi do samilosti.
Samilost, pazi, ne sažaljenje. Ako me budeš sažaljevala, sići ću kao oni zli duhovi i napraviću ti gomilu pakosti. Isto ću učiniti i ako budeš stidljiva umesto skromna, ako se budeš opijala praznim razgovorima umesto da ćutiš. Eksplodiraće lusteri, poleteće tanjiri sa polica, gaćice će završiti na lusteru; od svitanja do duboko u noć neću te ostaviti na miru ni trenutak.
To naravno nije tačno, neću uraditi ništa od toga. Ako me bude negde i ako budem mogla da te vidim, biću samo tužna, kao što sam tužna kad god vidim uništen život, jedan život u kojem se put ljubavi nije ispunio.
Čuvaj se. Svaki put kada, sazrevajući, budeš htela da promeniš nešto što je pogrešno u ono što je ispravno, ne zaboravi da prvu revoluciju treba izvesti u sebi samoj, prvu i najvažniju. Boriti se za jednu ideju, a nemati ideju o sebi, jedna je od najopasnijih stvari koje mogu da se dogode.
Svaki put kada se osetiš izgubljenom i zbunjenom, pomisli na drveće i seti se kako ono raste. Ne zaboravi da jedno drvo sa velikom krošnjom i malim korenjem isčupa prvi nalet vetra, dok kroz drvo sa mnogo žila i malom krošnjom i sokovi jedva protiču. Korenje i krošnja moraju da rastu zajedno; moraš da budeš istovremeno u stvarima i iznad njih, samo tako ćeš moći da ponudiš hlad i zaklon, samo tako ćeš se, kad za to dodje vreme, okititi cvetovima i plodovima.
I kada se pred tobom otvore mnogi putevi a ti ne budeš znala kojim da kreneš, nemoj poći bilo kojim, nego sedi i sačekaj. Diši duboko i s poverenjem u sebe, onako kako si disala onog dana kada si došla na svet; ne dozvoli da ti nešto odvuče pažnju; čekaj, i dalje čekaj. Budi mirna, ćuti i slušaj svoje srce. Kad čuješ njegov glas, ustani i idi kuda te ono vodi.
Suzana Tamaro
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2011 16:57
|
|
LJUDI OD KAMENA
Postoje ljudi koji su kao od kamena. To su samo oni koji imaju čvrsto mišljenje o životu i radu i koji žele da stvaraju i rade, čak i nevažne stvari. Uspijeva im da očvrsnu nevidljive mišiće srca, baš kao što im uspijeva i da očvrsnu mišiće svojih ruku. A kada im se nešto desi, to nekako prežive, bog zna kako, i žive dalje, bez ikakvih posljedica.
Kada je čovjek dobre volje duševno povrijeđen, pretrpi svoje bolove i otjera ih.
Ali mislim, da to ne može uspjeti nekome ko je rastao u uvjerenju da je najvažniji na svijetu!
Čim se takvom čovjeku nešto desi, on ne može ništa drugo nego da se zatvori sa svojim bolom i da ga njeguje… on nema zašto da se brani od njega. Kada vam uspije da povjerujete da je svejedno da li ste srećni ili ne, a to vam vjerovatno uspijeva, kada shvatite koliko je mnogo ljudi kojima je gore nego vama i koliko ljudi ne bi imalo vremena ni para da njeguje samosažaljenje i da se odaje svojim razmaženostima, naći ćete u sebi volju za životom i volju za zdravljem.
Čim ta volja postoji, pojaviće se i ostale, instinktivno kao kod životinje koja se, kada je ranjena, liječi sama – tajnom zemaljskom mudrošću. Nekada nešto uhvatite i to sredite, i prođe neko vrijeme i još nekoliko uspjelih pobjeda nad sobom da čak i ne znate kako, ali od vas je postao čvrst čovek koji voli život i ne bježi od njega u magareću klupu!
Milena Jesenska
|
|
|
Poslao: 27 Jan 2011 12:38
|
|
Otpor - odlomak
U životu postoji jedna vrednost koja često drugima ostaje skrivena, ali je čovek oseća duboko u svojoj duši: to je vernost ili nevernost onome što osećamo da je naša sudbina ili vokacija koju treba da ispunimo.
Sudbina, kao uostalom sve što je ljudsko, ne ispoljava se apstraktno već se oživotvoruje u nekoj okolnosti, na nekom malenom mestu, na nekom voljenom licu, u rođenju nekog siromaška na periferiji neke imperije.
Ni ljubav, ni istinski susreti, pa čak ni duboka razmimoilaženja, nisu plod slučajnosti, već su nam na tajanstven način predodređeni. Koliko sam se samo puta u životu začudio što u tolikom mnoštvu ljudi na svetu nailazimo na one koji, na izvestan način, vuku konce naše sudbine, kao da pripadamo istovetnoj tajnoj organizaciji, ili poglavljima jedne iste knjige!
Nikad nisam saznao da li ih prepoznajemo zato što smo već tragali za njima, ili smo tragali za njima zato što su već bili nadomak naše sudbine. Sudbina se ispoljava putem znakova i nagoveštaja, koji nam se isprva učine beznačajni, a za koje tek kasnije uvidimo da su bili od presudnog značaja.
Tako se dešava da u životu često poverujemo da smo izgubljeni, dok u stvari uvek idemo ka određenom cilju, ponekad vođeni našom najočiglednijom, ali u drugim prilikama, možda i bitnijim za naš život, nekom snažnom i nepokolebljivom voljom i nama samima neznanom, u susret mestima, osobama ili stvarima koje, na ovaj ili onaj način, jesu, ili su bile, ili će da budu, od odlučujuće važnosti za našu sudbinu, voljom koja ide u prilog našim prividnim htenjima ili ih osujećuje, pomaže ili odmaže našim težnjama i često, što nas još više začuđuje, vremenom dokazuje da je budnija od naše svesne volje.
Ernesto Sabato
|
|
|
Poslao: 27 Jan 2011 18:08
|
|
ŠTA NAS ČINI SREĆNIM?
Čuveni američki magazin TIME objavio je specijalni izvještaj naslovljen ’Nauka sreće’. Cilj istraživanja bio je da utvrdi šta ljude čini srećnima. Zanimljivo otkriće ukazalo je da su u prosjeku srećniji oni ljudi koji primijećuju dobre stvari u životu. Još bolja stvar u svemu tome je što veličina tih ’stvari’ – bez obzira da li se radi o predivnom trenutku kad postajemo roditelji ili nečemu mnogo profarnijem kao što je scena leptira kako odmara na cvijetu – ne igra nikakvu ulogu. Drugim riječima, dok god imamo sposobnost da primijećujemo te dobre stvari, imamo mogućnost da budemo i srećni.
Istraživači TIME-a otišli su i korak dalje preporučivši nekoliko aktivnosti koje bi svi mi trebali praktikovati. Mudremisli.com ne samo što će vam ih predstaviti, nego ćemo uraditi i jedno mini istraživanje da potvrdimo ili odbacimo navode naučnika koji su radili na ovom projektu. Tri autora našeg portala će se narednih mjesec dana pridržavati savjeta i javićemo vam kakvi su rezultati (iako se već smatramo srećnim ljudima). A oni kažu da trebamo svake nedjelje posvetiti nekoliko minuta razmišljanju o bitnim stvarima u našim životima. Od toga sve počinje, a sada evo i cijelog spiska preporuka:
1. Nabroj sve blagodeti svog života. Zgodan način da ovo uradimo jeste da napravimo dnevnik zahvalnosti u koji možemo zapisivati do pet stvari zbog kojih smo trenutno zahvalni životu – bez obzira da li se radilo o sakupljanju poštanskih markica ili polasku djeteta u školu. Dopisivanje u dnevnik treba raditi jednom nedjeljno i učiniti ga što raznovrsnijim tako što ćemo upisivati različite stvari.
2. Praktikuj dobra djela. Ovo mogu biti planirane, sistematične ili potpuno nehotične stvari. Kada se ophodimo dobro prema drugima, bez obzira da li su u pitanju poznanici ili neznanci u nama se pokreće prava lavina pozitivnih efekata – stičete utisak velikodušne i sposobne osobe koja je bolje povezana sa okolinom, izmamljujete osmijehe na licima, dobijate odobravanja i dobrota vam se vraća – pri čemu je sve i jedan od njih pravi inicijator sreće.
3. Uživaj u životnim radostima. Posveti se trenutku koji ti se dešava baš sada, usredsredi se na taj prelijepi dašak vjetra, na zrak sunca, žubor vode, osmijeh prijatelja, nježnost partnera, predivan pogled… Psiholozi kažu da treba pamtiti divne trenutke u životu i prizvati ih iz sjećanja kad ti bude potrebno da se razvedriš.
4. Zahvali se svom mentoru/duhovnom učitelju. Ukoliko postoji osoba koja ti je pomogla da prevaziđeš neke neprilike u životu postaraj se da mu/joj izraziš zahvalnost. Uradi to sa što više detalja i ako je moguće oči u oči. Osjećaćeš se bolje i ti i druga strana.
5. Nauči da opraštaš. Nije jednostavno, ali ukoliko smogneš snage da se riješiš bijesa i gorčine osjećaćeš se mnogo bolje. Napiši ceduljicu sa dvije proste riječi: „Opraštam ti!“ i kreni dalje. Nesposobnost praštanja je povezana sa stalnim osjećajem bijesa koji nas blokira i ne dozvoljava da nastavimo sa životom rasterećeni.
6. Uloži vrijeme i energiju u prijatelje i familiju. Ovo posebno dolazi do izražaja u vremenu kriza, kakva je sadašnja ekonomska kriza, jer u okrilju poznatih ljudi pronalazimo sigurnost, ugodnost i opuštenost. Stvari kao što su novac, karijera, veze, pa čak i zdravlje imaju marginalan značaj u poređenju sa snažnim i zdravim odnosima koje gajima prema prijateljima i familiji.
7. Brini se o svom tijelu. Ukoliko spavaš dovoljno, vježbaš redovno (hodaj pola sata dnevno), razgibavaš se, smiješ se i raduješ sitnicama raspoloženje će ti se odmah popraviti. Ukoliko svakodnevno brineš o sebi osjećaćeš potpuno zadovoljstvo životom.
8. Osmisli strategije za borbu protiv stresa i nevolja. U životu ne postoji način da se izvrda od teških trenutaka. Pokazalo se da su religijska i sekularna učenja upakovana u mantre tipa: „Proći će i ovo“ ili „Što me ne ubije, ojačaće me“ jako efikasna sredstva u minimiziranju stresa. Suština je u tome da moraš da vjeruješ u njih.
|
|
|
Poslao: 04 Feb 2011 17:56
|
|
PREPORUKE ZA ŽIVOT
• Pružaj ljudima više nego što očekuju, i radi to s voljom.
• Nauči napamet stihove koje voliš.
• Ne veruj u sve što čuješ, ne troši previše vremena na spavanje.
• Kad kažeš nekome: 'Ja te volim', reci to zato što tako osećaš.
• Kad kažeš: 'Žao mi je', 'oprosti mi', gledaj osobu u oči.
• Budi veren najmanje šest meseci, pre nego što se oženiš.
• Ne sprdaj se s tuđim snovima.
• Voli duboko i strastveno.
• Možeš biti povređen, ali to je jedini način da živimo pun život.
• Ne vređaj.
• Ne osuđuj nikoga zbog njegovih rođaka.
• Misli brzo, ali govori polako.
• Ako te neko pita o nečemu na šta ne želiš da odgovoriš, upitaj s osmehom: 'Zašto te to zanima?'
• Ne zaboravi da najveće ljubavi i najveći uspesi, obuhvataju i rizike.
• Nazovi često svoje roditelje, ako ne živite zajedno.
• Kaži 'na zdravlje' kad čuješ da neko kine.
• Ne zaboravi tri stvari:
• Poštuj samog sebe.
• Poštuj druge.
• Odgovoran si za sve što radiš.
• Ne dozvoli da jedan mali nesporazum pokvari veliko prijateljstvo.
• Kad primetiš da si pogrešio, ispravi to brzo.
• Odgovaraj na telefon s osmehom, da onaj koji zove čuje da se ti osmehuješ.
• Zasnuj brak sa ženom/čovekom, koja/i voli da razgovara. U starosti će vam konverzacija biti važnija od bilo čega.
• Ćutnja je ponekad najbolji odgovor.
• Čitaj više knjige i manje gledaj TV.
• Živi dobar i dostojan život. Kasnije u starosti možeš uživati u sećanjima.
• Veruj u Boga, ali zaključavaj svoj auto.
• Vаžno je da je atmosfera u kući ispunjena ljubavlju.
• Učini uvek tako da stvoriš mir i harmoniju svojoj okolini.
• Ako si u nesporazumu sa svojom ljubljenom/im, sagledaj situaciju kakva je sada, a ne kakva je bila nekada.
• Podeli sa drugima ono što znaš. Tako se stvara besmrtnost.
• Budi brižan prema našoj planeti.
• Moli se, postoji jedna neopisiva snaga u molitvi.
• Ako zarađuješ puno para, plasiraj ih negde gde ćeš moći da pomogneš drugima. To je najveće zadovoljstvo koje ti bogatstvo može dati.
• Ne zaboravi da, ako ne uspeš u svemu što želiš, ponekad to može biti dobro.
• Ne zaboravi da ljubav između dve osobe treba da bude više nego potreba jednog za drugim.
• Sagledaj čega se moraš odreći na svom putu.
Nepoznati autor
|
|
|
Poslao: 09 Feb 2011 09:23
|
|
VEDRO JUTARNJE NEBO
Probuđenje je vedro jutarnje nebo. Soba je um, a probuđenje nije iskustvo, bar ne iskustvo koje se dešava unutar četiri zida. U stvari, probuđenje se ne može nazvati iskustvom, jer u trenutku probuđenja nema iskustvenika, nema stanara. Tavanica uma sakriva nebo probuđenja.
Mehaničnost u nama podržana je i od spoljašnje rutine, od jednoličnosti svakodnevnih obaveza. Kada se monotonija događaja nečim prekine, mašina se za trenutak zaustavi – slično motoru automobila koji radi, ali su mu točkovi odignuti od tla. Zbog toga su putovanja tako privlačna; neizvesnost okrepljuje i oživljava. Sve iznenadne situacije nas rasanjuju, ali to nema neku naročitu vrijednost, zato što, opet, zavisimo od okolnosti.
Budnost koja nije posljedica tvog individualnog napora, tvoje volje, je iznuđena okolnostima. Svjesnost nezavisna od spoljašnjih pritisaka jedina je istinska svjesnost.
Učitelj Sah
|
|
|
Poslao: 15 Feb 2011 15:57
|
|
Slika Dorijana Greja - Odlomak
Ja sada ništa ne odobravam niti se bilo čemu protivim. Apsurdno je zauzimati takav stav prema životu. Nismo došli na svet zato da paradiramo moralnim predrasudama. Uopšte ne registrujem šta običan svet priča, a nikada se ne mešam u ono što drugi ljudi rade...
Životom ne vlada volja ili namera. Život je pitanje nerava, vlakana i sporogorećih ćelija u kojima se misao krije a strast doživljava snove. Možda zamišljaš da si bezbedan i smatraš sebe jakim. Međutim, neočekivana nijansa boje u sobi ili na jutarnjem nebu, neki naročiti miris koji si nekada voleo i koji budi divna sećanja, stih iz zaboravljene pesme na koji si nekad naišao, akord iz muzičkog dela koje si prestao da sviraš – kažem ti, Dorijane, od takvih stvari zavisi naš život.
Nesklad je prisiljavati nekoga da bude u harmoniji s drugima... Mislim da je prava tragedija siromašnih što ne mogu sebi da priušte ništa drugo osim samoodricanja. Lepi grehovi, kao i lepe stvari, povlastica su bogatih... Verujte mi da nijedan civilizovan čovek nije nikada zažalio zbog uživanja, niti bilo koji necivilizovan čovek zna šta je uživanje...
Oskar Vajld
|
|
|
Poslao: 18 Feb 2011 20:11
|
|
Rastko Petrović - Sa svetlim poljupcem na usnama
To, to! Umreti; nikada više ne živeti! Nikada!
Ovu ljubav sa očiju skinuti, početak ove misli, ovo disanje;
Ptico, složi krila, senkom njinom uzbuđuje me livada.
Gledaj, evo sunca! Jadnice, šta zoveš ti disanje;
Zar i zato umreti i nigde više ne živeti!
Gledaj, gledaj ovaj drukčiji Uskrs, gledaj ove drukčije Cveti!
Teško krilo! Nikada više ne živeti, nikada.
Veče, veče! Srce, bolno srce moje, umiri se.
Čudne reči devojke, dobre nevezane reči,
Srce, pametno srce moje, zaboravi!
Zaboravi sve, sve, boje jutra i voća, bolne usne dok ječi.
Zaboravi Tajne rođenja, zaboravi Velikog druga;
Idi, idi, jecaj, srce moje! Zaboravi! Zaboravi!
Ili pogledaj još jednom to divno veče što pada
Pre no što pođeš smrti
Da ne živiš više nikada, nikada.
Jedan se jedini put ipak probuditi u večnosti,
Ne živeti opet, već samo svoje oči otvoriti,
Pod nebom prepunim ptica,
pod talasima mladim svetlosti;
Od opšteg uzbuđenja, odjednom oči otvoriti:
O, kako čudno i divno to dođe!
Dok gledah ljubičaste zrake ovog granja u zori,
Kao da njina opojna mladost tek prođe.
Ne luduj, srce, o njima ni trag više ne govori!
Uzbuđen, neznanog časa, širokih zenica u beskraju;
Još jedan jedini put tada u veličanstvenom sjaju.
Zaboravljati; zaboravljati sve to što život bi iza mene.
Sanjati! Sanjati! Slušati da se iz samog dna smrti penje
Taj već davno zaostali poljubac za usne njine rumene.
Preći i ova rasvetljenja, preći i ovo gorenje.
U onaj čas u kom se čuje i krv i lišće kako pada.
Ne pamtiti, ali sanjati, možda biti nesrećan ko nekada.
To, to! Odjednom oči otvoriti!
Zadihan i probuđen za čas jedinstvom u drveću,
Da li smrti ostavih žeđ za dno idućeg dana?
Oslobođen videh kružna slivanja da pokreću
I ovu umornu moju usnu, da s njom i zenica mi sana
Od ponoći već shvati čas nenadmašnog ganuća!
Kroz jedinstvo bola mog probi zrak dok leže po dubravi
Sunca što sijaše kroz mene u tolika svanuća:
Da jedan čas sam večit, sred ove bezrazložne ljubavi,
Pronesite i sjedinite kroz mene neba večito putujuća;
Pa nek se vežeš najzad sve što bi u telu, nenadmašno u glasu,
I nek se izvrši najzad ta Žudnja, jedina verna ovom Času!
I neka umrem već jednom, nek prevaziđe ta misao,
Suviše žedna da zna koji bi nov san da ustavi
Toliko dobre tišine dođe iz noći koju sam disao,
Mir srce; i taj čas daću, za jedan još čas ljubavi!
Ili osvrni se na veče što zasta da gleda još u dan,
I rasvetli se naglo ko da bi sunce da vrati;
Osvrtaše se tako tad da nam i pogledom plati
Taj Čas; o srce, budno već, što se vraćaš u san.
Pa nebo kad bude rasvetljeno, što već bi rasvetljeno,
Kad i daljina bude sama, što je večito bila sama,
Kada i radošću i saznanjem sve bude natopljeno:
O tada tek, ko u san, tonuti u smrt iz beskraja,
Tonuti, tonuti za večnost
sa svetlim poljupcem na usnama.
|
|
|
Poslao: 19 Feb 2011 15:09
|
|
NAJVEĆI DAR
Život je samo prilika da obogatimo živat sam po sebi. Mi učimo čak i hodanje, zar ne? Da bi išao preko svojih mogućnosti, ti prvo moraš da znaš kolike su tvoje mogućnosti. Tek tada može biti reći o prevazilaženju.
Ako ti je prirodno potrebno malo sna, onda voljna tehnika bdijenja nije za tebe, ali ako si fizički lijen i ako voliš da jedeš, karma joga i upavas (post) će ti sigurno pomoći da ojačaš volju. Voljna tehnika koja ti se najmanje dopada krije najveći dar. Ako si najizrazitije mehaničan dok pričaš, praktikuj mounu (ćutnju), a ako ti je dosadno kad si sam, jednom nedeljno se povuci u izolaciju, ekanath (samoću).
Rad na sebi ne može da bude improvizacija. Po mom vlastitom iskustvu, imamo nekoliko opasnosti: mazohizam, spiritualna ambicioznost, avanturizam i poređenje.
Duhovno ambiciozan čovjek ne mora biti avanturista. Avanturista je onaj što isuviše rizikuje, onaj koji voli da iskušava ivična stanja, onaj koji sočnije osjeća život kada se približi smrti. Ambiciozan čovjek je, s druge strane, nestrpljiv, ali ne voli da se kocka sa psihofizičkim zdravljem.
Rad na volji može ozbiljno da ugrozi psihičko zdravlje i pogorša bolest onih koji vole da rizikuju. Spiritualnog pada se uglavnom plaše oni koji čuče na zemlji. Njima se zasigurno nikada ništa neće desiti. Rad na volji može da naruši i fizičko zdravlje, ali sve su to samo izgovori kukavica. Inteligencija i smjelost su savršena zaštita. Čitavog života se, u strahu, skrivamo od života, i na kraju su nam svi drugi krivi. Uporno izbjegavamo sve ono što ima snagu da nas probudi, a u međuvremenu se uspavljujemo stvarima, pojmovima i idejama – ne primjećujući apsurd.
|
|
|
Poslao: 25 Feb 2011 11:45
|
|
Herman Hesse - Govor
Sunce nam govori svjetlom,
Boja i miris govor je cvijeta,
Oblacima, kišom, snijegom
Govori zrak. U svetištu svijeta
Žíva je težnja što ne stari –
U kretnju, boju, zvuk i riječ sjajnu –
Odstvariti govor stvari,
Da bítka može izraziti tajnu.
Tu teče umjetnosti vrelo,
Za objavu duha svijet je glasno,
Da riječ svima prenese smjelo
Vjekovječno ljudsko iskustvo jasno.
Govor je sveg života želja;
U riječ i broj, boju, crtu i ton,
Priseže naša čežnja velja
I smislu već gradi uzvišeni tron.
U ruju i modrini svijeta,
I u riječi pjesničkoj, nastaje
Tvorbe čin, čarolija svijeta –
Vječno počinje i nikad ne staje.
Gdje riječ zvukom procvjeta,
Pjesme je zvon, umjetnosti korjen,
Svaki put je smisao svijeta,
Života cijelog, iznova stvoren,
I svaka pjesma, svaka knjiga,
I svaka slika pravo je otkriće,
Jedinstven život stvorit, briga
Još tisućama pokušaja bit će.
To jedinstvo da se upozna,
Mami vas poezije i muzika,
Da se složnost tvorbe spozna,
Doista je tek zrcalni odraz lika.
Buni l' vas, možda, nešto više,
Pjesma sve jasno i lako stvori:
Cvijet se smije, oblaci kiše,
Svijet ima smisla, šutnja govori.
|
|
