Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::[
hladnjak umesto frižider, vetrobransko staklo umesto šoveršajbe, itd, itd), ali su to vrlo žilave reči. Ajd sad nađi zamenu za reč mitraljez , praher ili za tu famoznu karnišu...
Ili za dihtung (al ne poeziju ),anlaser,rikverc,spenadlu.

Za onu karnishu ne znam stvarno. Valjda i ne postoji na srpskom.
Nego zar praher nije srpski? Jes da zvuchi nemacki, ali
je srpski. Zanimljivo je da je hrvtaski nekako cistiji,nemaju turcizme
po logici stvari,ali ni ovaj iskvaren nemacki.

Usput,klokan su peruzeli iz ceshkog. To mi je nekako na hrvatskom
najsimpaticnija rech.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne nađoh taj praher nigde, mada imam dva kod kuće. Javlja mi se da je to nemačka reč koja je podelila sudbinu drugih stranih reči koje su prilagođavane našem jeziku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Ne nađoh taj praher nigde, mada imam dva kod kuće. Javlja mi se da je to nemačka reč koja je podelila sudbinu drugih stranih reči koje su prilagođavane našem jeziku.

Meni se javlja da dolazi od prah i prashina
Na nemackom se taj instrument zove Teppichklopfer.
Ali,mozda si i u pravu. Vecina tih nemackih rechi
usla je zapravo iz Austrije , a ima puno izraza koji se totalno
razlikuju ili su neki lokalizmi. Na primer u Austriji se paradajz zove
paradis a na nemackom je Tomate. mozda i praher ima
takvo poreklo.



A i ovaj paradajz izgleda takodje(r) stigo iz Austrije.
Moja baba ga zvala patlidzan.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Negde se meni za vijuge zalepilo (od onih prečanih romana Jakoba Ignjatovića i Stevana Sremca) da je taj praher ili praker ipak sa severa i da nas od pravog rešenja krije neki pogrešni samoglasnik ili suglasnik. Naći će se valjda odgovor na ovo pitanje.

Nisu samo putevi gospodnji čudni. Reči, kako smo se ovde već uverili, imaju takođe svoje puteve, ali i stranputice. Spomenuh ovde na nekoj temi našu lepu i slikovitu reč časopis. Nemačka reč ( die zeitschrift) koja je kod nas došla iz češkog. Posrećilo joj se da ima lep oblik u prevodu i celovitu denotaciju.

Nego, evo još jedne zbunjujuće reči. Mnogo naših članova bi se smesta zaklelo da je reč fijaker nemačkog porekla...a nije. Možda su kod nas tu lepu kočiju dovezli prvo Nemci, ali reč nije nemačka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::


Nego, evo još jedne zbunjujuće reči. Mnogo naših članova bi se smesta zaklelo da je reč fijaker nemačkog porekla...a nije. Možda su kod nas tu lepu kočiju dovezli prvo Nemci, ali reč nije nemačka.

Objasnjenje za fijaker
I ja ga upravo nadjoh pa da ne verujesh kako romanticno poreklo

Elem,Austriajnci su stvorili taj izraz za ove kocije za iznajmljivanje
videvshi negde u 17.veku da se ispred hotela St.Fiacre u Parizu
iznajmljuju te kocije, pa nazvali i kocije fijaker.


Na nemackom se ne kaze fiaker ( ni slicno tome) ali se zna sta je fiaker u Becu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na garažama fijakera u Parizu stajao je lik sveca zaštitnika s tim imenom (Fijaker). A lepa zavrzlama s ovom rečju, zar ne?

Evo još jedne: karuce. Seoska kola, mogu da budu sa više pregova. Nazire se francusko poreklo imena (carousel)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mene zbunjuje odvojeno pisanje reči: do viđenja. Mislila sam da to može dvojako. međutim, noviji pravopisi ne kažu tako. Na nekim seminarima sam slušala da se književni jezik zapravo formira od narodnog, pri čemu se najviše prati učestalost, odn. način na koji se neka reč izgovara. Sigurna sam da se u celoj Srbiji reči "do viđenja" izgovaraju spojeno. Izuzeci su stari filmovi u kojima se značenje tih reči naglašava, u smislu da će se ti likovi uskoro sigurno ponovo sresti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako se vodimo logikom, u tim starim filmovima se govorilo pravilno(ili barem pravilnije nego danas). Zato što su tada sa glumcima radili lektori, odnosno profesori dikcije koji ipak znaju nešto o akcentima. Sada se sve snima na brzinu pa niko i ne vodi računa o pravilnom izgovoru.
Drugo polazište je: čini mi se da u našem jeziku ne postoji dugouzlazni akcenat na reči viđénja, već kratkouzlazni vìđenja, tako da onda ne bi bilo logično reći doviđénja već do vìđenja.
Ovo bi trebalo da bude polusloženica koja se piše odvojeno od predloga- do viđenja.
Isti slučaj je i sa: do tamo, do kraja, do slušanja, do gledanja...
I telèvizija je neprihvatljiva većini(?) građana ali to ne znači da je i nepravilno akcentovana.

Ispraviće me pametniji i stručniji od mene ako sam pogrešila jer mislim da se do viđenja uvek pisalo odvojeno.

Samo da nam se Bojan B. ne iznervira zbog onog tvog novog pravopisa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja to uvek izgovaram "dvojako" u zavisnosti da li zelim da kazem
"ciao" ili stvarno do vidjenja.Da me ubijesh sada ,ne znam kako to pishem. Cini mi se da uvek pishem zajedno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rayela ::Ja to uvek izgovaram "dvojako" u zavisnosti da li zelim da kazem
"ciao" ili stvarno do vidjenja.Da me ubijesh sada ,ne znam kako to pishem. Cini mi se da uvek pishem zajedno.

Ovde je bilo reči o pisanju te sintagme, pa ću pokušati najpre da to objasnim: ''Srpski jezički priručnik'' kaže: ''do viđenja, up. do slušanja''. On se pri tom, očigledno, poziva na Matičin Pravopis u kome stoji : ''do viđenja - pozdrav; zast. do vidova''. Pri tom je akcenat u reči viđenja dugouzlazni na srednjem slogu.

Veliki Matičin rečnik iz 2007. to precizira. Evo skena koji to ilustruje:




Kada je reč o izgovoru, ovde je, rekao bih, stvar jasna: ja ću uvek dvojako reći u zavisnosti od sklopa i smisla rečenice:

''Do viđenja sa njim ostaje nam da uradimo još, itd'', sa kratkosilaznim na prvom slogu.
''Do viđenja, prijatelju'' sa dugouzlaznim na srednjem slogu.

Sintagma do viđenja , kada je reč o pozdravu pri rastanku, spada u klitike (u ovom slučajuproklitike ) - nenaglašene reči koje sa naglašenom reči čine akcenatsku celinu. To mogu biti predlozi, prilozi i rečca ne. (na strani, u vazduhu, do viđenja).