Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

... није баш студио, пре ће бити репортер са терена Citat:... Сумњам да су ове данашње ''боркиње'' (проверио: постоји и тај израз, а ја се зезао кад сам га навео!!) улазиле у такве финесе...Ако постоји израз који је у правом смислу те речи силовање језика онда је то управо тај. Насилна родна равноправност...

Колико се сећам, мислим да чак можемо одредити и творца, или барем жестоког пропагатора тог израза, професора Филозофског факултета у Новом Саду, Свенку Савић, која осим што је у својим радовима заступала употребу ''боркиње'', то је исто чинила у бројним тв и радио емисијама које су у једном тренутку врло предано експлоатисале ту тему. Мислим да је врхунац глупости било објашњење Савићеве како ћемо најлакше усвојити тај израз - требало би га само више пута поновити и одмах ће бити лакше!?

Сиријус ће ме исправити ако грешим, али према правопису који сам учио, све именице страног порекла, дакле туђице, не би требало мењати по родовима - професор, доктор, инжењер, програмер, фармер, режисер, оториноларинголог ('ајд' нек ми ове последње три промене по роду )... изузетак би можда могле бити именице чија родна промена не би нарушавала дух језика, па се отуда, пре свега говорно, појављују професорка, докторка...

Чак ни све именице словенског порекла немају своје родне парове - ратник има ратницу, али борац све до Савићеве и њој сличних, а затим, и у првом реду, полуписмених медијских уредника није имао ''боркињу''...

Понекад сам знао да улетим у расправу, па као ''аргумент'' наводио како се као мушкарац осећам родно угроженим зато што у српском језику не постоји израз за мужјака ајкуле

Не знам шта клинци данас уче у школи, али донекле ми је утеха што не чујем моју клинку која завршава основну да користи те нове родне изразе... мада, не бих се ни томе чудио, пошто сам пре који дан - тотално ван ове теме - чуо да у нашој школи имамо и учитељицу која верује да је земља равна плоча...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Skywhaler, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što ćemo zaključiti: imamo pravilo, pridržavat ćemo ga se. Tamo gdje je moguće, zanimanju osobe odgovarajućeg spola pridružit ćemo imenicu odgovarajućeg roda - i pritom nastojati da bude u duhu jezika.
I naravno, jezične i govorne prakse. Izbjegavati "nakazne" oblike.

...фармер, режисер, оториноларинголог ('ајд' нек ми ове последње три промене по роду)...
Upravo tako. Režiserka prolazi sasvim ok, farmerka vuče na "farmerke" - traper/džins hlače, a laringolog i ostali -lozi dobivaju te neprirodne nastavke -inja, -kinja,...
Ima i sasvim nelogičnih - s sasvim dobro zvuče i prihvaćeni su: kaubojka

U Hrvatskoj postoji javni bilježnik; pa se u svakodnevnom govoru uobičajeno koristi i izraz bilježnica, naročito u tom okruženju: (bilježnica, odvjetnica, sutkinja...).
Nu, netko se dosjetio da riječ bilježnica već postoji, za školsku teku (svesku), pa je izmišljena "bilješkinja".
To je silovanje jezika od strane "rodne ravnopravnosti" o kome pričamo: niti su javne bilježnice tražile da ih se zove "bilješkinjama", niti će se taj izraz uklopiti u jezik.
A iz konteksta je ionako jasno radi li se o zanimanju ili o predmetu.

Gdje se može, može se, i treba ako je dobro: ratnice, svećenice, vozačice, tramvajke, odvjetnice...
Pilotkinje, borkinje, bilješkinje...?

("-škinja") - ostao mi je negdje u sjećanjeu taj izraz iz osamdesetih - to je bio neki pogrdni izraz na albanskom za Srbe?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Обојица сте ово лепо и правилно апсолвирали. Држимо се правила док се не промени. А како се мења правило, односно норма, и то знамо. Ако неко случајно не зна, можемо да поновимо. Никад ниједан екстрем није успео да заживи уколико га језичка пракса није прихватила и потврдила.

Сад се сетих (а пример се сам наместио!) случаја из наше локалне управе. Имали смо на месту заменика градоначелника жену. Ништа чудно, има их и код нас и у свету и на месту градоначелника...али! Ова је инсистирала да је зову (представљају, титулишу, најављују у службеној комуникацији, писменој и усменој,итд) - заменица ! Знате ли како су је звали (иза леђа, наравно) ? Именица ! Ето, чак и једна, релативно безазлена именица није могла да се устоличи јер јој ту није било место због асоцијација које је изазивала. Та дама одавно више није ''заменица'', али јој је остао надимак ''именица''. Тако му је то кад се зезаш с језиком...

Још један пример паралелног живота речи: сви се добро сећамо радних акција, бригадира, барака и безбрижног живота, дружења, одрастања. Дођете у насеље и тамо задужите радну опрему - блузу, кратке и дуге панталоне, веш, све што следује. То добијају и бригадири и бригадирке. Е, све је то лепо, да се и она , врло популарна, блуза (коју смо ми носили и у ''цивилству'', после акције) није звала у жаргону ''бригадирка''. Нормално и лепо...све док неко не изговори реченицу ''навукао сам бригадирку'' (обукао сам блузу) ...Даље се ништа није могло више чути од смеха и ласцивних додавања.

Ово за Шиптарке не знам, а био сам више пута на Косову. Но, с обзиром на то да сам био у униформи ПЈМ вероватно нико није желео да испитује наш праг толеранције на домаћи сленг. Ко зна како су нас све тамо звали...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Filodendron
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Не ''шкиња'', већ шкија (или шкије?)... мислим да је то њихов погрдни назив за све који нису Албанци, не само за Србе...

Апропо тих ''политички коректних'' назива - у Србији је, рецимо, као назив за жену народног посланика прилично чврсто прихваћен назив ''посланица'', иако је у питању израз за писмо, односно јавно писмо, нпр. https://sh.wikipedia.org/wiki/Pavlove_poslanice Мислим да је чак и неко од језички поткованијих посланика покушао то да објасни на некој седници скупштине, па је добио епитет женомрсца, нетолерантног, заосталог...

• 3Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, Filodendron, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skywhaler ::Не ''шкиња'', већ шкија (или шкије?)... мислим да је то њихов погрдни назив за све који нису Албанци, не само за Србе...

Апропо тих ''политички коректних'' назива - у Србији је, рецимо, као назив за жену народног посланика прилично чврсто прихваћен назив ''посланица'', иако је у питању израз за писмо, односно јавно писмо, нпр. https://sh.wikipedia.org/wiki/Pavlove_poslanice Мислим да је чак и неко од језички поткованијих посланика покушао то да објасни на некој седници скупштине, па је добио епитет женомрсца, нетолерантног, заосталог...

Вала баш...сваки пут кад чујем то - посланица, хватам се за библију.
Да, Шкије јесте погрдан назив за Шиптаре са Косова уопште. Извињавам се, морао сам да то напишем великим словима. Норма.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

blake ::.... Režiserka prolazi sasvim ok, farmerka vuče na "farmerke" - traper/džins hlače...
Значи,кад устанем,свако јутро навлачим фармерку
Ето,толике године нисам знао,шта прво радим кад устанем

• 2Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Još bolje, navlačiš farmerke!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Може ли се,за писмену жалбу,приговор,молбу,захтев,поруку,позив казати допис?

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::Може ли се,за писмену жалбу,приговор,молбу,захтев,поруку,позив казати допис?

Може, али то је општи назив, шири појам. Допис је сваки писани акт који у комуникацији размењују две или више страна. Дакле, све што крене посредним путем (канал може бити : пошта, мејл, курирска служба на књигу, итд) од комуникатора ка реципијенту назива се дописом. Када реципијент прими допис он може да узврати истим таквим дописом ( у ширем смислу - одговор, мада није нужно да се то сматра одговором, јер може бити и тумачење).

Писмене представке свих врста правници називају писмено.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Допис је сваки писани акт који у комуникацији размењују две или више страна.
Ако знамо шта је у питању,онда га нећемо назвати дописом,већ онако,какав му је садржај.