offline
- Gama
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 14 Jun 2004
- Poruke: 691
- Gde živiš: Niš, Srbija
|
Napisano: 23 Jul 2011 0:52
Eto, neko je ovde napomenuo da zeli da se otvori tema o liku i delu Jovana I. Deretica. Ova tema je otvorena kako bi se komentarisale cinjenice koje Jovan I. Deretic iznosi i na osnovu kojih donosi svoje zakljcke.
Postovani forumasi, mikrofon (tj. tastatura) je vas(a) 
Dopuna: 24 Jul 2011 18:06
Da krenem prvi. Posto se ja zanimam za Egipat i hijeroglife naisao sam, tragajuci po internetu, na “zanimljiv” tekst.
Tekst preduzet sa:
http://www.zabranjenasrpskaistorija.com/pocetna/-dec-5-2010-7-32-53-pm-53
Tekst sa prethodnog linka je prosirena verzija teksta sa linka
http://www.serbijana.com/Istorija/rozeta.php
Tekst sa drugog linka napisao je Jovan I. Deretic.
Dole ispod je original celog teksta koji sam izdelio na pasuse i analizirao
Камен из Розете
Citat:Камен из Розете, светски познат као кључ откривања значења египатских хијероглифа, био је у центру пажње свих светских научника, историчара, египтолога итд.
Ovde nemam komentara. Sve receno kako treba.
Citat:Камен је откривен у августу 1799. године. Открио га је мали француски експедициони одред, под командом генерала Бушара, који је утврђивао свој положај у тврђави Рашид, близу арапског места Розета на обали Нила. Један војник копајући ров наишао је на велики комад базалита, касније је утврђено да је гранит у питању, који је садржао на себи три текста, један на хијероглифима, један на демотском пиму и један на грчком. Одмах га је предао предпостављенима, и један од генерала по струци хелениста одмах је превео трећи тј. старогрчки текст. Из тог првог превода са старогрчког се види да је у питању посланица свештеника упућена Птоломеју V Епифану, приликом његовог крунисања 196 године п.н.е.
Ovde autor ovog teksta iznosi sledece neistine:
-Kamen nije otkriven u avgustu vec u julu, 15. ili 19.
-ne postoji general u francuskoj vojsci, u to doba, pod imenom Busar. Busar je bio porucnik u inzinjerijskom bataljonu koji je obnavljao tvrdjavu Fort Julien. Pred kraj svoje karijere bio je predlozen za unapredjenje u cin potpukovnika ali je preminuo pre nego sto je dobio unapredjenje.
-“mala” ekspediciona armija koja je kretala ka Egiptu (fr. Armée d'Orient) brojala je oko 45000 vojnika od kojih je 30000 krenulo ka Egiptu za to vreme je bila velika vojna snaga sa kojom se trebalo iz Egipta probiti cak do Sirije.
-Ne postoji tvrdjava Rasid blizu arapskog mesta Rozeta. Rasid i Rozeta su dva naziva za isto mesto, na arapskom Rasid, a na francuskom Rozeta.
-ne radi se ni o kakvoj poslanici Ptolomeja V vec o dekretu Ptolomeja V koji su svestenici doneli u njegovo ime povodom godinu dana od dana njegovog krunisanja za faraona.
Citat:Камен је од самог наласка изазавао светску пажњу што је изазвало поготово по Европи ширење разних цртежа, литографских нацрта и гипсаних копија камена.
Међутим Енглези односе победу над Французима 1801. године у Египту и све артефакте и научне списе взане за Египат, укључујући и камен из Розете, узимају и односе у Лондон. Енглески научници су камен проучавали годину дана пре него што су га јавно изложили 1802. године у Бритиш Музеум.
Ту су унутрашњу страну текста обојили у бело ради лакшег читања, а камен обложили заштитним слојем воска који је садржао олово од којег је камен потамнео и одатле потиче заблуда да је у питању базалит.
Ovde nema sta da dodam. Nema sta. Revolucionarno otkrice.
Citat:Званични превод са старогрчког је објављен 1803. године, а Жан-Франсоа Шамполион 1822. године у Паризу објављује потпун превод хијероглифа. Од самог наласка 1799. године предпостаљало се да је на камену уклесан исти текст на три различита језика. Одатле и потиче идеја Шамполиона да уз помоћ старогрчког преведе хијроглифе.
Netacne informacije:
-Sampolion nigde nije rekao da je potpuno preveo hijeroglife. Prosta cinjenica da je veliki deo kamena koji je pisan hijeroglifima ostecen navode na to da je nemoguce prevesti sve.
-Sampolion nije prevodio hijerogilfe uz pomoc starogrckog vec uz pomoc koptskog. Uz pomoc starogrckog prevodio je Tomas Jang, koji je matematicki brojio iste reci u starogrckom i trazio isti broj ponavljanja u staroegipatskim hijeroglifima.
Citat:Камен је од гранита који, предпоствља се, потиче са западне обале Нила, западно од Елефантине из области Асван.
Он је у највишој тачки висок 114,4 центиметара, широк 72,3 центиметара, дубок 19,7 центиметара и тежак око 760 килограма.
Netacno:
-Kamen nije od granita vec od granodiorita. Za razlike izmedju ova dva vidi Wikipediju. I na mestu koje je navedeno kopao se granodiorit, a ne granit.
Citat:Предпоставља се да је камен фрагмент једне веће стеле и да је био постављен у храму у Мемфису, а да је захваљујући Теодосијевим едиктом из 391. г.п.н.е. , који забрањује паганско веровање и храмове, премештен близу мест Розете и да је коришћен као грађевински материјал за грађење тврђаве Рашид.
На камену су сачувани хијероглифи у 14 редова и сви редови су оштећени са десне стране, а 12 је оштећено са леве стране. Најбоље очувано је средње демотско писмо које је очувано у 32 реда од којих су 14 редова оштећени са десне стране. Старогрчки је очуван у 54 реда од којих су потпуно очувани 27 редова, а остали су оштећени углавном са десне стране.
Autor opet iznosi neistinu:
-Netacno. Kamen iz Rozete je tipa stela, tj. on se postavlja sirom drzave kako bi ljudi mogli da vide i cuju sta im vladar prenosi tj. vladar obznanio narodu dekret. U prilog ovoj tvrdnji ide i tekst pisan sa tri tipa pisma: hijeroglifskog, demotskog i starogrckog.
Citat:До данас су нађени још неки слични споменици који такође садрже демотско писмо. То су у главном птоломејски записи, запис из Канопуса 238. г.п.н.е. , који садржи 36 редова хијероглифа, 73редова демотског писма и 74 реда старогрчког, и мемфијски запис Птоломеја IV из 218. г.п.н.е..
Ovde nema sta da se doda. Svaka je autorova ka Njegoseva.
Citat:Шамполион је схватио да египатско писмо тј. хијероглифе чине и пиктографски и фонетски симболи, и тако је на крају открио тајну хијероглифа, не ослањајући се на античке писце попут Херодота, Диодора и Хораполона који су тврдили да су хијроглифи искључиво пиктографски знаци.
Ovde nemam sta da dodam. Lepo receno. Samo mi nije jasno sa prethodnim tekstom. Ako je Sampolion koristio starogrcki jezik za prevod hijeroglifa kako je mogao da zakljuci da su hijeroglifi piktografsko i fonetsko pismo? Koliko ja znam u starogrckom jeziku ne postoji piktografsko pismo.
Citat:Од самог открића камена, па све до XX века била је заступљена идеја да се на камену налазе три језика на три различита писма. Међутим у XX веку због комплексности дешифровања средњег, демотског писма и због политичке ситуације, тј. јачања Немачке као државе и самим тим јачања берлинско-ватиканске школе, у центар научне пажње долази теза да је то двојезични текст написан на три писма тј. египатски написан на хијероглифима и демотском писму и старогрчки написан грчким алфабетом.
Opet lupanja gluposti od strane autora. Jer:
-prozivanje neke berlinsko-vatikanske skole koja je kod nasih “pravovernih istoricara” okarakterisana kao anti-srpsko zlo koje treba unistiti. Ovakav naziv je karateristican za ultranacionalisticku retoriku.
-tacna je tvrdnja nemackih nauka da je Rozeta kamen, a i svi drugi natpisi pisani sa tri pisma (demotsko, hijeroglifi, starogrcki), a dva jezika (starogrcki i staroegipatski). To mu je danas kao sto bi napisali cirilicom i latinicom na srpskom. Autor ovog teksta iznosi pogresne zakljucke.
Citat:Међутим два научника, македонског порекла, Бошевски и Тентов разним истраживањима су доказали да су уствари у питању три језика на три различита писма, тј. хијероглифи-страроегипатски, демотско писмо-старомакедонски и алфабет-старогрчки.
Neistina:
-Nema osnova za tvrdnje ova dva “naucnika”. Odakle demotsko pismo da bude staromakedonsko? U to vreme Makedonci ne postoje kao narod vec kao geografska oblast u severnoj Grckoj.
Citat:Ова теорија је вероватно најближа историјској истини, међутим опште је познато да нације као Црногорац, Македонац и Бошњак постоје тек од доласка комуниста на власт 1945. године, а македонски језик од 1948. године.
Кренимо од самог имена писма које није на египатском, већ на грчком језику, демотско писмо, у основи је грчка реч δῆμος (демос) што значи народ. Тако се може закључити да је уствари у питању народно писмо, и народни језик. Веома је интересантна чињеница коју су изнели др Јован И. Деретић и г. Антић у књизи «Историја Срба и Руса, I том“, где кажу да је становништво Мисира тј. Египта било сачињено од хамитског етноса (хибридног предетноса прастановништва Северне Африке, неандерталоида и новоформираног кромањонског становништва), а да су ту етничку смешу учврстили Сербо-Раси који су дошли са Блиског Истока негде у периоду од IV до III миленијума пре нове ере.
Сахара се претворила у пустињу средином II миленијума п.н.е. и аутохтоно становништво, међу које спадају и Копти, насељавају просторе око Нила док дошљаци формирају цивилизацију близу пустињских оаза.
Тако настаје мисирска тј. египатска цивилизација.
Opet neistina:
-autor dovdi u sumnju naziv pisma. Sudi na osnovu naslova da demotsko pismo nije egipatsko. Naziv potice iz prostog razloga sto su tada, kada su mu dali ime tom jeziku, vladali Grci Egiptom (dinastija Ptolomeja). S obzirom da se za taj tip pisma odomacio taj naziv “demotski” ne znaci da to nije staroegipatsko pismo. Postoji naziv na staroegipatskom sš n šˤ.t (bukvalno “pisanje dokumenata”) e to sto su naucnici prihvatili starogrcki naziv to je vise prakticne prirode. U principu to i nije bitno za filologiju ali je verovatno bitno autoru teksta koji smatra da demotsko pismo nije egipatsko vec je staromakedonsko. Pa i sam naziv faraon (naziv preuzet iz Biblije) nije egipatskog porekla vec hebrejskog. Po ovoj logici onda su Egipcani hebrejskog porekla (malo sutra, mada mozda su se mesali medju sobom). Naziv demotski (δημοτικός - narodni) je naziv zbog njegovog “loseg” izgleda. O cemu se radi? Kada pisete nesto da svi vide u starom veku koristite najlepsu mogucu kaligrafiju. Kada nesto treba da se napise na brzinu onda se koristi tzv. kurziv (brzopis) koji cesto izostavlja neke stvari (znakove interpunkcije, neka slova i sl.). Narod koji je tada znao veoma malo bilo je dovoljno za pisanje demotski. Za ovo je tipican primer razlika izmedju latinskih rukopisa koji su pisani tipom pisma: elegant capitals (elegantna kapitala) i capitalis rustica (seoska kapitala). Iduci ovom (autorovom) logikom onda su ovo dva razlicita pisma ustvari dva jezika, jedan elegantni jezik i jedan seoski jezik.
-Pogresna je tvrdnja autora na koji se poziva autor ovog teksta jer o tim vremenima znamo koliko i proizvodnji pirinca u Japanu u tom periodu. Ne znamo nista. Odakle seobe naroda u tom periodu? Autor opet iznosi svoje neznanje isticuci da su Kopti narod, a zapravo termin Kopt se odnosi na pripadnike Koptske hriscanske crkve. Sami Kopti se ne deklarisu kao narod vec kao egipatski narod koji pripada hriscanskoj crkvi.
Citat:У току мисирске цивилизације, приликом њеног развијања, развијало се и писмо. Тако се и мисирско писмо развијало под утицајем снжне цивилизације Сербо-Раса. Један од доказа је и тај да у коптском језику постоје ћирилична слова Ђ, Ж, Ч и Ш.
Netacno:
-nema nikakv uticaj na tzv. misirsku (tj. egipatsku, Misir je naziv za Egipat u Bibliji) iz prostog razloga sto Serbo-Rasi ne postoje. Odakle ta kovanica? Srbi i Rasi (stanovnici Raske kako su ih nazivali latinski izvori) su jedno te isto. To je pleonazam. Kada se prevede kovanica dobije se naziv Srbo-Srbi. Sta li to znaci?
-Mora da postoje slicnosti kada se kada se srpski jezik razvijao iz staroslovenskog koji se razvijao pod uticajem starogrckog, a starogrcki je i tek kako uticao na koptski. To mu je kao danas deca koja imaju istog oca (starogrcki u ovom slucaju). Za vise:
http://www.omniglot.com/writing/coptic.htm
Citat:Као што је већ споменуто демотско писмо је уствари народно писмо којим је обичан народ писао, док су се хијероглифи користили као украсно писмо на храмовима, гробницама итд. Због лакоће писања демотским писмом, многи државни документи су писани њиме.
То да је оно друго на камену, тј. одмах испод хијероглиф може значити две ствари. Да је Сербо-Рашко становништво било већинско становништво у Мисиру или да је српски био дипломатски језик старог света.
Autor ovog teksta ovde vrsi svoje intelektualno samoubistvo. Navodi da je demotskim pismom pisao obican narod jer je bio laksi dok odmah u narednom pasusu kaze da je ovo bio diplomatski jezik starog sveta i da su Srbi-Srbi bili vecina u Egiptu. Po ovom logikom razmisljamo ovako: danas je jezik diplomatije engleski. Znaci kada se u Srbiji donese neki zakon ili neka odluka koja se tice unutrasnjih pitanja (Rozeta kamen je stela koja se tice unutrasnjih odluka u vezi hramova, nije medjunarodni dokument) onda se pored srpskog treba objaviti u Srbiji i na engleskom jeziku. Odakle to sada? I da ova tvrdnja nije tacna moze se upotrebiti cinjenica da u starom veku (mislim na Stari Egipat) nije postojala demokratija i garancija manjinskim grupama da pisu dokumenta svojim jezikom. Iduci ovom logikom dolazi se do zakljucka da su manjine u starom veku imale veca prava od ovih danas. Kada se porobi narod vise se gledalo to da se prikupi porez, i da se eventulano asimiluju. Tesko da su Stari Egipcani davali prava drugim narodima kako je to danas.
Citat:Демотско писмо је коришћено од давнина, и постоје две врсте демотског писма: перскијско, тј. оно које је стигло из персије и оно није српско, нити се српски језик могао писати уз помоћ њега, и српско „демотско“ писмо које је од давнина коришћно у Египту (Мисиру), и које „званични научници“ још нису дешифровали (камен из Розете), а највећу експанзију доживљава за време птоломејске династије од 320. г.п.н.е.-30. г.п.н.е.
Али је берлинско-ватиканска школа непрекидно хтела да смањи важност српског демотског писма мешајући га са персијским и сводивши га на период употребе од неких 1000 година. По њиховом мишљењу демотско писмо је прошло кроз три развоја: рано названо саиско и персијско које је било у употреби од 650.-400. г.п.н.е., поготово за време фараона Амасиса. Средње такозвано птоломејско 400.-30. г.п.н.е.. И касно или римско од 30 г.п.н.е.-452 г.н.е. када излази из употребе.
Nenaucno iznosenje cinjenica: Autor ne pravi razliku izmedju porekla pisma i uticaj na pismo. Poreklo demotskog nije persijsko vec je ta podela uvedena da se objasni persijski uticaj na demotsko pismo u njegovom razvoju (525. – 331. g. pre n. Egipat je pod vladavinom Persije). Saiski period je vladavina Saiske dinastije u Egiptu od 664. do 525. g. pre n. e. kada se javlja demotsko pismo u svom prvobitnom obliku. Demotsko pismo je pismo i ono je prevedeno i zna se sta znaci svaki znak i kako se prevodi tekst pisan ovim pismom. Nema tu rasprave o tome da li je preveden jezik ili nije jer to nije jezik vec je pismo.
Citat:Познато је да су српским демотским писмом писали образовани људи, и да је коришћно у Мисиру(Египту) за писање државних докумената и докумената о својини, научних текстова, правних докумената, поезије и прозе.
Писмо је силабичко тј. сваки симбол је састављен од самогласника и сугласник. Што је научно признато, али код „званичних научника“ постоји проблем читања српског демотског писма, поготово из птоломејског периода, зато што га не читају као српски језик.
Autor ovde iznosi jedno “interesantno” zapazanje:
-“Silabicko pismo je pismo u kome je svaki simbol sastavljen od samoglasnika i suglasnika”. A osim samoglasnika i suglasnika jel mi imamo jos nesto za izgovor u jeziku?
-“srpsko” demotsko pismo iz ptolomejeskog perioda je tesko za citanje? Prvo je upravo procitan sa Rozeta kamena starogrcki, pa demotski natpis (rad Sasi Arekbalda, svedski diplomata), pa tek onda hijeroglifi koji su bili problematicni. Nije poznato odakle ova kostatacija.
Citat:Превођењем симбола, Тентов и Бошевски, нашли су велику сличност са данашњим такозваним „македонским језиком“ који невероватно личи на рпски. Доказали су да се текст чита са десна на лево, да се именице женског рода граде исто као и у српском, сличне деминутиве, пасивне облике глагола и грађење множине именица које је исто као и у српском. Међутим они нису желели да потпуно преведу прва 22 реда, већ су превели само последих 11. У тих једанаест редова они(свештеници који су уклесали текст у плочу) народ Македоније(српски народ) називају Данајцима, тј. синовима велике богиње мајке Дане, а као што је познато из дугогодишњег рада др Деретића Дана је српска богиња земље( која је везана за светлост, тј. за дан, одакле и потиче њено име). Тако да је несумњиво да се рди о Србима и њиховом веровању.
Што се тиче даљег истраживања, оно ће бити настављено, али за сада је привремено обустављено због техничких немогућности виђења прецизне слике средњег, тј. демотског текста.
Neistina:
-ne postoji slicnost izmedju makedonskog (ili te srpskog) i staroegipatskog u pogledu gradjenja imenica zenskog roda (na svaku rec muskog roda dodaje se glas T za imenicu zenskog roda, npr. sA – sin, sA-t – cerka, s – covek, s-t – zena), deminutiva, pasiva, mnozina (za mnozinu se dodaje nastavak w (cita se U) sA – sin, sAw – sinovi itd). Uostalom, srpski spada u grupu indoevropskih jezika (u koji spada jos i sanskrit, jezik za koji se Jovan I. Deretic i njegovi sledbenici i tek kako hvataju) dok je staroegipatski afro-azijska grupa jezika tako da u startu nema slicnosti izmedju ta dva jezika.
-Autor ovog teksta nema predstavu o cemu se govori na kamenu iz Rozete. Narod Danejci ne pominju se na kamenu iz Rozete vec na papirusu Haris i velikom natpisu iz Karnaka iz vremena Merneptaha i Ramzesa III (13. vek pre nove ere, Rozeta kamen nastao 197/196. pre nove ere) i oni su svrstani u grupu “Narodi s mora” koji su vrsili upade na severne obale Egipta.
-Sto se tice boginje zemlje Dane to nije tacno. Jovan I. Deretic navodi to sam, bez ikakvog osvrta. Sva glavna bozanstva u slovenskoj mitologiji su muskog pola (Perun, Triglav, Svarog, Svetovid i dr) dok su neka sporedna zenskog pola. Uostalom, bozanstvo zemlje je Svarog (stvaralac zemlje), u Egipatskoj mitologiji to je Geb.
|
