Pomoc oko prevoda

3

Pomoc oko prevoda

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 451
  • Gde živiš: Karlmarksland

@Sirius..
hvala na odlicnom prilogu i naravno cekamo nastavak.
a dok to ne bidne,opet ja sa pitanjima...
Красный = Червоний = crven ?
Красный = stari naziv za krasan,divan?
Cиний =plav,plavo.a kod nas, sinja ili sinje(more) mu dodje sivkasto plava ili plavicasto siva.
Червоний u pesmi moze biti crven ili vatren?jel to stari naziv za crvenu boju?
sta se desava u ukrajini,belorusiji,?jel menjaju neke ruske reci "njihovim" recima (ako uopste postoje njihove reci i jezik)?



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17080
  • Gde živiš: I ja se pitam...

amstel2 ::@Sirius..
hvala na odlicnom prilogu i naravno cekamo nastavak.
a dok to ne bidne,opet ja sa pitanjima...
Красный = Червоний = crven ?
Красный = stari naziv za krasan,divan?
Cиний =plav,plavo.a kod nas, sinja ili sinje(more) mu dodje sivkasto plava ili plavicasto siva.
Червоний u pesmi moze biti crven ili vatren?jel to stari naziv za crvenu boju?
sta se desava u ukrajini,belorusiji,?jel menjaju neke ruske reci "njihovim" recima (ako uopste postoje njihove reci i jezik)?



Оваква питања су за мене право мезе... Ziveli

И код Руса, наравно, као и код нас, постоје хомоними (гомоним) и ништа чудно није да се црвен каже на (бар) два начина, каои све друго. По томе се види да нам је етимологија иста.

Червоний је већ , помало, архаизам. Сећаш ли се наше новчанице коју су Пољаци по бувљацима звали ''чрвена''? Е, била је таква и у Русији, червоњец.
За хомониме имаш неколико ''онлајн'' одличних руских речника. Мали проблем може бити то што је то руско-руски речник, па мораш да знаш (или да пронађеш) денотацију основне речи, па да онда трагаш за хомонимима, али то није ништа страшно, напротив - врло је примамљиво и интересатно.

За троугао руски-украјински-белоруски је мало дужа прича. Ево, да одрадим неке ствари пре јутарње гужве, па ћу ти у току дана и то одговорити јер јесте важно знати тај однос.
.......
Пуфт, пуфт...стижем.

Као што слависти целог света ове наше расцепкане, подељене и супротстављене језике сматрају једном групом (јужнословенски језик), тако посматрају и овај четвороугао (руски, русински, белоруски и украјински), као источнословенски језик.

Одмах да се оградим - језици се никада нису свађали, већ увек и само допуњавали. Свађају се лингвисти, а хушкају их политичари, сујета, таштина, итд, итд. То одмах да рашчистимо, како би се знало да разлике међу језицима настају као миленијумски процес, а не као каприц сујетних шарлатана.

Као што постоје разлике између ИВ и ЗВ нашег заједничког јужнословенског језика (и то често не мале), тако постоје разлике и између руског и ова четири источнословенска језика (главна). Међутим, разлике су мање него што је то, рецимо, између словеначког и српског или македонског и српског.
Шта је за нас важно? Украјина, односно Малорусија (кијевска Московија), некадашње језгро и зачетак велике Русије. Она јесте (за разлику од нас који само мислимо да се налазимо на раскрсници и путу народа), права раскрсница, трбух Европе и Азије. Велика је и никако се не може заобићи . Украјина стварно представља врата народа . За језик је то важно јер су многи русизми који су нераздвојни део нашег језика, дошли из Украјине или преко Украјине.
За почетак је то довољно, па ако те даље буде интересовало, питај.
ПС
Изненадио би се колико је етимологија украјинског језика (односно деривата источнословенског ) нама познатија и ближа него самог руског.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 451
  • Gde živiš: Karlmarksland

hvala na iscrpnom objasnjenju.
zanima me jos,kako su estonci uspeli da "obogate" svoj jezik nemackim recima velikim odstotkom ,mesto ruskim?

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17080
  • Gde živiš: I ja se pitam...

amstel2 ::hvala na iscrpnom objasnjenju.
zanima me jos,kako su estonci uspeli da "obogate" svoj jezik nemackim recima velikim odstotkom ,mesto ruskim?


Овде је најлакше (и набоље) призвати струку у помоћ. Естонски језик припада финској грани угро-финских језика, релативно малој и азилираној групи језика. Трпео је утицаје шведског, литванског и руског, али не припада групи индо-европских језика. Готово трећина речи у естонском језику потиче из немачког језика . Пошто с тим језиком дели исту синтаксичку структуру (тзв. аналитички језик), немачком језику је било лако да се инкорпорира у естонски, доносећи са собом и културу, део обичаја, навике, итд. Језик јесте везивно ткиво и невероватно снажан интегративни елеменат, само што то људи често превиђају или потцењују.

О том малом језику се може много говорити (као и о сваком језику), но ово ће, надам се, бити довољно као одговор на основно питање - откуд толико немачког у естонском. Његова структура није била податна да прими утицаје словенског или неког другог индоевропског језика. Такав му је био ''штим'' (да се музички изразим) да је могао најлакше да прими германске облике , синтаксу и друге утицаје (нема род, будуће време, а има 14 падежа, при том и готово 50% самогласника).

Студио? Wink

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 451
  • Gde živiš: Karlmarksland

studio trenutno u laponiji i tamo rastavlja i sastavlja jedan njihov"jezik" koji se ,pored latinice,pise i cirilicom!
Kildin Sami ! tako se zove.
@Sirius,zadade ti meni lep zadatak...stigao ja preko urala do tajmira i samojedskog jezika ,pa nazad do laponije.
sad natenane,moram da refresujem datoteku,poredjam foldere u glavi i lagano ih puniti .
a sve je pocelo od divnog stasa i jos boljeg glasa jednog clana kubanskog kozackog hora- Маrina Goljcenko i reci "актриса".

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17080
  • Gde živiš: I ja se pitam...

amstel2 ::studio trenutno u laponiji i tamo rastavlja i sastavlja jedan njihov"jezik" koji se ,pored latinice,pise i cirilicom!
Kildin Sami ! tako se zove.
@Sirius,zadade ti meni lep zadatak...stigao ja preko urala do tajmira i samojedskog jezika ,pa nazad do laponije.
sad natenane,moram da refresujem datoteku,poredjam foldere u glavi i lagano ih puniti .
a sve je pocelo od divnog stasa i jos boljeg glasa jednog clana kubanskog kozackog hora- Маrina Goljcenko i reci "актриса".


Ето видиш - никад не знаш која ћеш врата отворити и куда ће те даље водити пут. Wink

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 451
  • Gde živiš: Karlmarksland

Sirius :: никад не знаш која ћеш врата отворити и куда ће те даље водити пут. Wink

...do jermenije... дуду́к, дудка=русский народный музыкальный духовой инструмент?

a kod nas se vodi kao rec turskog porekla!?

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17080
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Хајде да и то онда рашчивијамо: кад чујеш да је реч турског порекла, одмах степенуј три могућности:

1. То је, највероватније, реч-туриста персијског порекла која је преко Турске дошла код нас. Ако је персијског, недостаје само педаљ да се прикључи санскрту (као и већина речи индоевропског језика).
2. Постоји могућност да то буде аутентична турска реч (мада ни они сами више не могу раздвојити шта је њихово, а шта је стигло из поменутог перскијског, али и из монголских и других азијских језика).
3. Има чак и грчких речи које су преко турског стигле код нас (бре, хаљина, хиљада, онда свих вулгарн изрази на К, П, итд,итд)

Дудка:
1. Примитивный музыкальный инструмент, трубка из тонкого высверленного ствола дерева или тростника.
2. Шахта без крепей (спец.) - рударско окно без облоге, груб ископ
3. Боцманский свисток - пиштаљка ''малог од палубе'', односно палубног официра

Руски етимологијски речници су много одређенији јер кажу да је порекло непознато. Боље и тако, него да претпостављају. Вук у трећем издању Рјечника спомиње дудукање и дудук. Ништа више од тога (а и његова етимологијска основица је посредна, преко превода на немачки или латински).

Петар Скок је, наравно, много детаљнији:

duda f, običnije pl. айа« = dude, gen. pi. dada »1° dječija sviraljka, 2° sinonim: gadlje (Slavonija, upor. madž. duda »gadlje«)«. Akcenat je hipokoristički jer se osjećalo kao skraćenica od duduk. Odatle: deminutiv na -içe dûdice f (Jačke), denominál na -ati dudati, -am impf. (Jačke). Riječ pripada također djetinjskom govoru u drugom značenju: dûda f (Zagreb) »sisaljka«, odatle denominál na -itt dûdliti »sisati« (Lika) = dudliti, -im (Vuk) »sisati (za odojke)« = duKti, -гт (Istra). U značenju »svirala« riječ je baltoslavenska, sveslavenska i praslavenska onomatopeja : istočno-lit. daudyte, deminutiv od nepotvrđenog douda, dūda »svirala«, lot. dūda »Flöte«, dudināt »tiho govoriti, šaptati«. Vokal u je nastao iz ie. dvoglasa ou > lit. au. S tom prastarom onomatopejom unakrstio se, pored dječije riječi, još i balkanski turcizam: duduk m (Srbija) »svirala bez piska« = düduk (Kosmet) »(pejorativna metafora) lijenčina«, bug. duduk < tur. düdük. Odatle: denominal na -ati dudúkati, na -iti dudüéit, -im (Kosmet, objekt dête, derlšte') (uz-) »(pejorativno) nositi, uprtiti pa nositi«, izdudučit se pf. »namjestiti se da stoji kao duduk za pojasom«, nadudučit se »uzdići se«, ududučit »uzeti i držati što kao duduk«. Odatle kršćansko prezime Duduković. I u turskom düdük pejorativna riječ (tur. düdüğüm »budala, besposličar«). Zbog toga može ići ovamo i duciti (v.).

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 451
  • Gde živiš: Karlmarksland

Napisano: 01 Mar 2019 0:56

Sirius ::
Руски етимологијски речници су много одређенији јер кажу да је порекло непознато. Боље и тако, него да претпостављају.


zato ja i pitam,da ne bi pretpostavljao i upao u zamku "laznih parova"(onako odokativno:"to je sigurno to")Very Happy
nemam strucnu literaturu,a uzdati se u drustvene mreze je u ravni vrbovog klina.ipak je "zivo znanje" merodavno. ovaj deo od Skoka sam i ja sinoc procitao.meni je deo oko prezimena dudukovic ili dudakovic sporan.nisam do sada imao prilike da cujem kod hriscana,vec u muslimanskom narodu na nasem podrucju(bivsa nam drzava).

pomenuh jermeniju,iz razloga sto pripada grupi satemskih jezika,ali malo sta deli sa slovenskim jezikom,za razliku od ostalih,cak i nekih izumrelih.razumem ja okruzenje sirije ,irana,nekada grcke ali i rusija je bila prisutna.

a sa kapije ,jedno kratko.ima li neke povezanosti izmedju kulture "srednjeg stoga" i pesme ili nazovi pisanog dela "stoga stoga"(u prevodu seno ili stog sena?) od Tolstoja?

Dopuna: 01 Mar 2019 1:27

da dodam i ovo:
Otomanski pisac Evlija Čelebija (1611-1683) smatra da, izum "mahtar duduk" frule (to mu u prevodu dodje kao glasno ili jako sviralo)pripada naučniku Nasiru ad-Din-u-Tusiju (1201-1274), koji je napisao rad 'Ilm al-musiki (' Nauka o muzici ').
To tvrdi englez Henry George Farmer,muzikolog

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17080
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Разумљиво је што ову реч лингвисти прихватају као турску јер се у њој (како стоје ствари) највише користила и најбоље учврстила, па тиме и проширила. Слично је с речцом ''бре'' која јесте грчка (''мре''), али је ми доживљавамо као турску реч јер је преко ње стигла.

За ово око Толстоја и стога ћу проучити па ћу ти одговорити.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 566 korisnika na forumu :: 30 registrovanih, 9 sakrivenih i 527 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3028 - dana 22 Nov 2019 07:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., aramis s, Atomski čoban, Boris902, denisnapast2015, Duh sa sekirom, Dukelander, Faki-Valjevo, hatman, ivance95, Kos93, kovinacc, kuntalo, Marko Marković, Milos ZA, mrav pesadinac, Nebo_M, nikoladgajic, Polemarchoi, raskoljnikov, Recce, S-lash, Srna, StepskiVuk2, Toni, Trpe Grozni, Vlada1389, xandar, zlaya011, Zoran Rapajić