Pomoc oko prevoda

6

Pomoc oko prevoda

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Sirius ::
И оно због чега сам и почео овај текст (опет се надајући да ће га неко, некада, за нешто употребити)


Fama volat, scripta manet - reci odlete,a zapisano ostaje

@Sirius,ako ima rec,koja izrazava vecu zahvalnost od reci Hvala,onda cu nju upotrebiti,za tvoje strpljenje i doprinos.
ovaj deo mora prenociti,zatim cu ga razloziti,prouciti,nauciti i utvrditi .
posle svakog odgovora,meni se javljaju vise pitanja.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18429
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Мени је драго да се ова тема (уско усмерена) претворила у популаризацију једног великог језика , културе и историје народа који је у много сегмената одлучујуће утицао и утиче на развој човечанства. Све креће од језика, буквално све. Посао руских лингвиста је вавилонска кула, зато им је филологија тако добро развијена.
Ако шта има још, слободно питај, макар само нас двојица - тројица писали на теми. Наћи ће се неко, надам се, да ово прочита или да му некада затреба. Биће то и један од драгоцених извора прве врсте, врло значајних код историчара, архивиста и истраживача.
ПС
Летос сам на Криму доживео невероватне, потресне тренутке. На ископинама Пантикапеја, на гори Митридат, која доминира над најстаријим градом Русије, Керчом, одржава се фантастичан фестивал античке драме, на класичном , првобитном театрону. Као да смо усред Грчке. Да подсетим - прва позоришта су били театрони - брда утабане (или прућем ојачане) земље одакле су глумци под нагибом играли у односу на публику. Дакле, супротно од данашњих амфитеатара где је публика нагнута према сцени јер тада људи нису освојили још обраду камена за прављење степеничастог гледалишта.
Дакле, на таквом једном (светом у сваком смислу речи) месту одржава се фестивал Босфорски агони (агони - културне олимпијаде) и ја добијем прилику да се обратим публици као члан жирија. Наравно, говорио сам на руском, а онда сам их замолио да ми дозволе да им се обратим на мом језику, да после толико деценија над тим местом поново одјекну српске речи и призову све оне наше душе расуте по Криму. Призор је био потресан, без икакве патетике. Када се аплауз стишао, из публике (!) је устао неки човек (нико из вип редова) и рекао : ''...Али! Али...ми смо Вас све, али баш све разумели!''. Ето , и то је део приче, камичак у мозаику пансловенства и наше блискости.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Anatolij lunacarski.zestoki pobornik latinice svih jezika na prostoru SSSR-a.jel istinita prica?

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18429
  • Gde živiš: I ja se pitam...

amstel2 ::Anatolij lunacarski.zestoki pobornik latinice svih jezika na prostoru SSSR-a.jel istinita prica?

Код нас је он (за потребе наше културне и сваке друге политике) представљан као ретроградан и као стуб соцреалистичког размишљања (то је код нас имало негативан контекст). Наравно, у земљи у којој је ''распиривано'' братство и јединство на све могуће начине, пожељно је било да сви језици (и писма) имају равноправан статус, што се и догодило. Наравно, у томе не би било ништа лоше да и језик и писмо нису послужили за таље распаривање заједничке државе по свим шавовима (а од језика се најлакше крене јер су ту разлике најуочљивије и најлакше је с њима манипулисати, тако је доказао мр Бранко Брборић; он је био наш највећи социолингвиста, а није имао код кога да докторира). Пандан Луначарском код наших комесара и идеолога био је Суслов. Они су ишли у пакету. Суслов за идеологију, Луначарски за културу. Ето, то онако, најкраће.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Sirius ::Наравно, у земљи у којој је ''распиривано'' братство и јединство на све могуће начине, пожељно је било да сви језици (и писма) имају равноправан статус, што се и догодило.

da bi shvatio moje zanimanje za spoznajom ruskog jezika i narodne bastine tj.mog nepoznavanja istog,napravicu mali uvod,pre sledeceg pitanja.
roditelji su stariju Sestru i mene,kao sestomesecno odojče ostavili na cuvanje kod Majkine Majke(Baba Vukosave,selo čumić,podno svetinje,na putu Kragujevac-topola),jer u njihovim mucnim prvim godinama u nemackoj,nisu mogli da obezbede uslove za zajednicki zivot.tek,kada sam napunio 6 godina,vratli su me nazad i krenuo u skolu.nemacku osnovnu.u zolingenu(solingen) sam zavrsio prvih 5 razreda.u prvom razredu,predavac je bio nas,da bi od 2 do 5-og bili nemci..imali smo dopunsku nastavu 2 puta sedmicno ,samo na jugoslovenskom jeziku.ja tada za srpski,hrvatski,slovenski nisam znao.kao i ostala deca.
kao osmogodisnjaka,na dackoj ekskurziji na rajni,poseban utisak je ostavila katedrala u kelnu i crkvenolatinski ispisani svuda redom,grobnicasv.tri mudraca ,slusanje bahove tokate u istoj,utvrdjenja i dvorci na toj reci do manhajma.a samo dve godine pre toga,jurio me pevac od 7 kg.ja se sakrio u obor iza ovaca.baba mu presudila sekircetom iz jednog poteza."ti ces moje zlato da juris!?" Mr. Green
e kada smo sestra i ja poceli samo nemacki da pricamo,Otac je to resio poput gordijevog cvora.nazad za srbiju.
kao dete pa sve do 90-setih,do odlaska u JNA,o rusiji tj,SSSR-u samo sam za lenjina,staljina,perestrojku,moskvica i njihovu zimu.i za ruske kompozitore,posto volim i uzivam u ozbiljnoj muzici,a recimo,o prstenu nibelunga,detalje.

videli smo velik broj tudjica u delu jezika,koji se odnosi na zanimanja,cinova,zvanja.a kakvo je stanje na selu?nazivi za domace zivotinje,orudja i alate?za obradu zemlje,kucnog namestaja,kuvanje hrane,pripremanja zimnice itd?u prirodi nazivi za biljke,zivotinje? ne verujem,da je upliv stranih reci osetan.mora da je ostao veci deo izvornih naziva i reci od predaka.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

dvojica jevreja iz rusije mi rekose "salute",kad smo nazdravljali sa pivom.nije mi bilo jasno,te ih pitah,otkad je to ruska rec?kaze jedan,mi to uvek tako...

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18429
  • Gde živiš: I ja se pitam...

amstel2 ::dvojica jevreja iz rusije mi rekose "salute",kad smo nazdravljali sa pivom.nije mi bilo jasno,te ih pitah,otkad je to ruska rec?kaze jedan,mi to uvek tako...

Туђице су суво злато за лингвисте јер показују пут језика. Ето, није ни реч (поздрав) ''ћао'' наша већ италијанска, па је користимо свакодневно. Додуше, неправилно јер почетно слово у речи '''ћао'' више у италијанском звучи као ''Ч'', па ћеш у Италији ''причути'' како кажу Виченца (уместо Вићенца код нас), ''чао'' итд.. Наравно, сети се колико Срба радије каже ''браво'' уместо честитам.

Тако је и код Руса, али и код социолеката одређених група. Јевреји, као огромна миграциона група, стекли су моћ прилагођавања, а то се путем језика најлакше уради.
При том су способни и да околину ''заразе'' својим изразима. Ево посластице за лингвисте, поготово етимологе, јер треба одговорити на питање - како су се у нашем језику задржале хебрејске речи као што су кева, гибаница, бараба, туфахија...А посебно су се лако примила имена као што су: Адам, Ана, Гаврило, Илија, Јеврем, Јелисавета, Лазар, Лука, Марија, Матеја, Марко, Тамара, Тома...Све сама шумадијска имена. Smile Набројао сам само нека, нисам спомињао очигледна имена као што су Давид, Аврам, Исак, итд...

Ето, од једне речи (салуте) докле стигосмо, али тако је то са речима. Оне нас идентификују, повезују и - разликују. Ziveli

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3351
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

Sirius ::Наравно, сети се колико Срба радије каже ''браво'' уместо честитам.

od reci bravo i ekstra mi se dize kosa na glavi...




slikao pre 3 dana u centru jerusalema.naravno usao i kupio gicetinu,da konacno jedem k'o covek.

offline
  • vampire and philosopher, po©smt, rhd©t
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 8481
  • Gde živiš: Esgaroth

amstel2 ::dvojica jevreja iz rusije mi rekose "salute",kad smo nazdravljali sa pivom.nije mi bilo jasno,te ih pitah,otkad je to ruska rec?kaze jedan,mi to uvek tako...Колико се сећам са часова руског још у основној школи, ''салют'' је у руски језик ушло као позајмица из француског?

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18429
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Да. То је, истовремено, популарнији назив за ватромет. Начелно - свечани поздрав .
Фейерверк - још једна страна реч која се одомаћила у руском језику, а није калк (на немачком то буквално значи ватрено дело).

Покушаћу , у догледно време, да направим списак најпопуларнијих (и нама најближих) страних речи у руском језику. Код нас тога има за цео један речник Клајн-Шипка (од преко 1000 страница), не верујем да су и Руси неки изузетак. Само, овде се ради о речима које су заузеле основно место у језику (сви у Русији кажу бухгалтер -држач књиге, а код нас књиговођа) и немају аналог или се он изгубио.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 582 korisnika na forumu :: 9 registrovanih, 2 sakrivenih i 571 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Ageofloneliness, Bubili, cikadeda, Japidson, JOntra, Ognjen D., pein, TBF1D