Pomoc oko prevoda

• 2Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Стиже, на тацни...
Није тешко превести. Овде су чинови дати управо онако како ти тражиш - упоредно са ОС РФ . Пажња: ово је службена подела коју је усвојила влада РФ. Ако нешто треба да се преведе, само реци...

https://ru.wikipedia.org/wiki/Каз.....80;и

• 1Ovo se svidja korisniku: Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skywhaler ::
И, да ли постоји нека табела или приказ тих чинова паралелно са чиновима руске војске?... и уз неки, барем приближан превод... Неке чинове заиста не знам како бих превео, уколико је превод уопште могућ. Конкретно, јесаул је типичан козачки чин, баш попут атамана и ту неког коректног превода осим преузимања и не може бити... али, да ли је то могуће са чиновима од 2.2 до 2.6, пошто ме неки, понајвише подхорунжий и хорунжий, потпуно збуњују, иако неке знам и раније, попут вахмистра... што ми опет звучи као позајмица из немачког?

ova dva ne vuku korene iz nemackog.a evo koji vuku korene.

getman,hetman,ataman..cini mi se da vuku koren od : Der Hauptmann,Die Hauptleute(glavni covek,glavni ljudi) ,a stariji nemci kazu i „Hundertschaftsführer“ = vodja stotine,cete od sto ljudi.a vuce koren od "houbetman" iz Mittelhochdeutsche Sprache = srednjeg visokog nemačkog jezika.

вахмистра = Der Wachtmeister ( Wacht halten =drzati strazu:Die Wacht,Wache)

унтер-офицер = podoficir ( unter = pod,ispod,na dole)

Ро́тмистр = Rittmeister (Der Ritt= jahanje:Das Reiten = jahanje)

обер-офицерский = Oberoffizier(prefiks ober = poseban,nad,iznad,njavisi...a imenica Der Ober = konobar)

ostale cu pogledati sutra.@Sirius,hvala na tabeli.nasao je ja,pre neki dan,al'pomislih u sebi: j...s vikipediju i google,pitacu ja Siriusa

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Молим! Руси су светски познати хакери. Прва , већ легендарна фирма која се бавила разбијањем Гејтсових кодова и катанаца била је ''Аладин софтвер'' која је у стилу Робина Худа деловала за добробит нас који нисмо могли да платимо скупе лиценце. Њихова википедија је доста прецизна и објективна, уверио сам се много пута. Мислим да имају и велику, плаћену редакцију.

О пријемчивости Руса на стране речи и изразе већ смо писали. Изненађујуће је колико су те стране речи и изрази прихваћени у свакодневном животу (унитаз је вц шкољка, бугхалтер је рачуновођа, итд).

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::... ova dva ne vuku korene iz nemackog...Оф-топик:

Сам сам крив због непрецизности, мислио сам на вахмистра, а што си ми и потврдио...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::
О пријемчивости Руса на стране речи и изразе већ смо писали. Изненађујуће је колико су те стране речи и изрази прихваћени у свакодневном животу (унитаз је вц шкољка, бугхалтер је рачуновођа, итд).

u vreme Petra Velikog ili postepeno ? koliko su se rusi,sa reformom jezika, udaljili od staroslovenskog?

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel2 ::Sirius ::
О пријемчивости Руса на стране речи и изразе већ смо писали. Изненађујуће је колико су те стране речи и изрази прихваћени у свакодневном животу (унитаз је вц шкољка, бугхалтер је рачуновођа, итд).

u vreme Petra Velikog ili postepeno ? koliko su se rusi,sa reformom jezika, udaljili od staroslovenskog?

То је кренуло од Петра Великог , а заокружило се са Александром Првим Павловичем. Све остало су мирне еволуције језика. Последња значајна је урађена после Грађанског рата у области правописа када су избачена нека слова и знаци. То се догодило у чувеној реформи Луначарског од 23. децембра 1917. по старом, односно петог јануара 1918. по новом календару. Позната је као Реформа русской орфографии 1918 года. Може се лако уочити на штампаницама пре и после тог времена. Дакле, њиово удаљење није било вештачко по синтакси и употреби, већ природно - еволутивно. Један колега ми је на семинару у МГУ ''Разумовски'' изнео интересантно тврђење - да би предруриковски Руси лакше данас разумели нас него савремене Русе, али то је већ тема за етимологе тзв. петрификованог кова.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 06 Mar 2019 2:41

Sirius ::

Калк, односно туђица прилагођена њиховој фонетици и социолекту.


opet ja

prelistavao malo poruke,utvrdjivao gradivo i nesto uvek promakne. a nije,da nisam pratio na casu

otkud kalk u nasem jeziku? rusi ne koriste rec kalk?koju rec oni koriste za"preslikavanje,kopiranje.."? nemci ga koriste,ali je to drugi pojam....kreč,kamenac...francuzi takodje...
poceo da trazim po internetu,kad ono samo reklame ..protiv kamenca!

i rec beleg.nemci koriste ; der Beleg = račun,dokaz,znak,pronadjeni komad(arh),potvrda..
znamo kako se kod nas koristi . Skoko kaze ,potice iz mongolije.neki tvrde staroslovenska rec.englezi,da je latinska,a mozda i turska.neki nemci tvrde da je martin luter prvi upotrebio na njihovom govornom podrucju. a ruski jezik?poznaje tu rec ili ne?

Dopuna: 06 Mar 2019 2:52

Sirius :: да би предруриковски Руси лакше данас разумели нас него савремене Русе, али то је већ тема за етимологе тзв. петрификованог кова.

Rurik ili Rerek? il'su oba ispravno recena? a to sam (ako me pamcenje sluzi kako treba) procitao u knjizi Marsala Zukova.

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Руски лингвисти страну реч или израз зову займствованное слово - позајмљеница, али и туђица. То, као што знаш, калк није строго узевши. Калк јесте позајмљеница, али реч преведена с другог језика и прилагођена фонетски домаћем језику. Леп пример за калк јесте реч која је нама из немачког језика дошла преко чешког - die zeitschrift. Реч је буквално прекопирана и значи исто што и у немачком (и чешком) - часопис. Ми бољу немамо. Код Руса нисам срео назив за калк или нисам загледао, што не значи да нећу. Задао си ми задатак. Нисам се калковима бавио јер код Руса срећем само стране речи прилагођене (мало или нимало) руском језику.

Рурики, односно како Руси изговарају - Рјурики, па није тешко ни нама да то изговоримо. Мислим да је ту све јасно. Прва организована династија у Русији. Сматра се да смо ми петрификовали неке њихове облике и значења, али то ми је веома упитно. Зашто? Зато што постоји један велики ''тампон период'' славјаносербског Захарија Орфелина и Видаковића , од скоро два века . То нису било која два века, већ 18. и 19, тачније - прелаз векова, када се формирала грађанска класа снажног утицаја. Ми, који смо по Шумадији сачекивали Турке у заседама или им водали опанке, послужили смо као азил за неке речи, па се то сматра нашим доприносом петрификацији пансловенског језика.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::
Изненадио би се колико је етимологија украјинског језика (односно деривата источнословенског ) нама познатија и ближа него самог руског.

uticaj doseljenih Srba?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kaplar2, amstel2, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 08 Mar 2019 6:44

amstel2 ::Sirius ::
Изненадио би се колико је етимологија украјинског језика (односно деривата источнословенског ) нама познатија и ближа него самог руског.

uticaj doseljenih Srba?

Украјина представља права врата народа и све што је долазило из Русије пролазило је и прелазило преко ње. Наравно, зато што то није дневни процес, зато су утицаји били већи. Дакле, доласком утицаја преко Украјине. Иначе, за судбину Срба (јунака ''Сеоба'') то се не може рећи јер је готово немогуће било да се догоди реверзни процес. Био сам на Криму на скуповима где сам могао да се уверим у то. Ако стигнем данас (монтирају ми нов уређај) написаћу ти и о томе. Бићеш прилично изненађен.

Dopuna: 08 Mar 2019 8:53

Стигох...
Трагичну историју српских избеглица (које су побегле не због Турака, већ због аустријске издаје), генијално је описао Црњански и тај величанствени роман треба користити као наставну грађу. Међутим, многи други аутори (књижевници, историчари, архивисти, лингвисти), бавили су се судбином Срба који су се населили преко Дунава и даље, предвођени Чарнојевићем и Шакабентом.
Ја сам као издавач објавио невелико, али драгоцено дело ''Пушкин и Срби'' које је двојезично срочила моја пријатељица и колегинца Марина Васић, професор руског језика. Она се бавила овом темом двосмерно, пре свега пратећи и судбину Карађорђа, као најпознатијег Србина који је на простору тих Врата народа нашао своје уточиште.
Од Бесарабије, преко Херсона, Бахчисараја ( коме на једном од три гробља лежи наш војвода и пуковник руске војске Миленко Стојковић) па до Севастопоља распршили су се Срби и тамо лежи хиљаде наших предака. Пушкин је најмлађој Карађорђевој кћери, Стаменки, написао песму ''Дочери Карагеоргия'', а често се сретао и с његовим сином, Алексом. Писао је и песме Карађорђу и Милошу и преводио наше народне песме (''Сестре и браћа'', ''Бог ником дужан не остаје'', итд). Срећан сам што имам ту збирку на руском. Пушкин је, као сваки Арапин, лако учио стране језике, а тадашњи српски му није био никакав проблем. Био је фациниран Србима и Србијом.
И оно због чега сам и почео овај текст (опет се надајући да ће га неко, некада, за нешто употребити) : Шакабента је у Русију, почетком 18. века довео из Аустрије, преко Украјине (која је била , наравно, део руског царства) Србе у обећану земљу. Да ли можете веровати да се на картама још могу наћи имена новооснованих места: Надлак, Печка, Глоговац, Шајтин, Смелак, Варадин, Панчево, Вршац, Владимировац, Кањижа, Сента , Бечеј, Турија, Мошорин, Чонград, Бешка, Митровица, Косовка (!), Вуковар, Суботица, Иванковци...! Ето, ако ово може допринети разјашњењу ко је и како на кога утицао (и у које време).
Да додам и мој, лични део из биографије. Ирена Константиновна Скопцова - Бондарчук, удовица највећег руског редитеља и глумца свих времена, Сергеја Бондарчука по баки је Српкиња...и моја посестрима! И његова бака је Српкиња. Ородили смо се у манастиру Јосифа Волоцког, истом оном крај кога су две и по године снимане сцене Москве из времена Наполеонових ратова за потребе филма ''Рат и мир'', куда смо шетали док ми је причала догађаје са снимања. Наћи ћу негде и слике, вреди се тиме похвалити. Ето моје мале приче о релацијама руско-српске велике породице, нераскидиво везане језиком (а чиме би другим најпре?)...

Dopuna: 08 Mar 2019 11:07

Ирина и ја...


Ирина и српска Наташа (моја кћерка)...