Управо тако. Испред с и ш не врши се једначење, односно обезвучавање.
Изузеци постоје и релативно су бројни:
Једначење се никад не примењује на сугласничке групе дс и дш: одступити, подшишати.
У некој мери ни сугласник ђ не једначи се испред с (као у примеру вођство), али овај сугласник се врло ретко налази у таквом положају па и не можемо говорити о системском правилу.
На саставу сложеница код којих се осећа пауза између делова, једначење се не примењује (како у писању тако у изговору): политбиро.
Једначење се не врши уколико би се тиме добила два иста сугласника чијим би се даљим упрошћавањем дошло до неприхватљиве окрњености првог форманта: подтачка (не „поттачка“, нити „потачка“ јер би изгледало да је префикс по-), субполаран (не „супполаран“, нити „суполаран“ јер би изгледало да је префикс су-).
У префиксима ад-, дис-, јурис-, транс- и пост- не долази до једначења: адхеренција, дисгресија, јурисдикција, трансгресија, постдипломац.
У новијим туђицама врло често не долази до једначења: драгстор, нокдаун, брејкденс, гангстер.
У страним властитим именима сугласници с, з, ш и ж по правилу се једначње, али ипак остају неизједначени када би њихово једначење повукло и једначење суседног сугласника: Потсдам, Питсбург (јер би једначење изазвало и претварање т у д, чиме би се добили неприхватљиви облици „Подздам“, „Пидзбург“).
Остале сугласнике у несловенским именима властитим не треба једначити: Вашингтон, Редфорд, Тбилиси.
Треба још?
|