Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imaš sreće.
Čut ćeš još i o opratim prozorima, ispeglatom vešu i nacijepatim drvima...

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Imaš sreće.
Čut ćeš još i o opratim prozorima, ispeglatom vešu i nacijepatim drvima...

I ja sam čuo za taj sociolekt...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Spoljnji ilili spoljašnji? Kada se koji i gde upotrebljava?
‚‚Veš je oprat!" Sada je jasno da je veš opran, ali sigurno ste čuli za prodat?! Je li to ispravno? Molim vas poređajte mi te ili takve primere koje ste čuli, pravilno po padežima, da razjasnim sebi te nedoumice?!
Unapred hvala!

• 1Ovo se svidja korisniku: Red_star_girl
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Спољни (прилог) - онај који је са вањске стране, који долази извана. Из њега су изведени облици спљност и спољашљост (вањски изглед нечега).
Као што видиш , реч је о веома интересантној финеси. Речник практично изједначава ова два прилога, али пружа могућност различите употребе (спољни изглед, али и спољашност; спољна политика, али и спољашњи утицај). Моје мишљење је да се израз спољашњи избегава због економичности у изражавању (упореди: министар спољних послова / спољашњих послова).

Глагол опрати у трпном облику (у пасивним конструкцијама) у нашем језику има управо овај облик - опран , опрано, опрани (итд). Реч је о прилично сложеном систему наставака за грађење, па бих за то морао да ти скенирам добар део ''жуте'' граматике. У ЗВ нашег, некада заједничког, језикка постојали су (и постоје) различити облици - продати ћу и продаћу, опрати ћу и опраћу, али то је мало дужа прича.
Постоји код нас и облик продат и облик продан (''Продана невеста'' , продана душа, итд).

ПС

Нисам најбоље разумео, шта тачно желиш да се измења?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li se kaze ocevidci ili ocevici?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Очевидац-очевици, итд...
Извршена је гласовна промена једначења сугласника по звучности. У уџбеницима се она, обично, наводи прва.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako je veš opran, ni auto ne može biti prodat, već samo prodan.
@Sirius:
"Постоји код нас и облик продат и облик продан (''Продана невеста'' , продана душа, итд). "
Misliš li ovdje na primjere kao npr. proklet ili uklet? Za prodat, ništa mi ne pada na pamet.

"У ЗВ нашег, некада заједничког, језикка постојали су (и постоје) различити облици - продати ћу и продаћу, опрати ћу и опраћу, али то је мало дужа прича."
Što se tiče upotrebe infinitiva glagola prodati u tvorbi futura, u hrvatskom se koristi oblik "prodat ću", dok je oblik prodati ću ispravan, ali se ne upotrebljava (za razliku od reći ću). Oblici prodaću, kupiću, opraću...nisu ispravni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

blake ::
Oblici prodaću, kupiću, opraću...nisu ispravni.

Ako je tako, onda ni jedan glagol koji se zavrsava sa "ću" a da se sastoji od jedne reči nije ispravan. Onda bi bilo "gledati ću" a ne "gledaću", "svirati ću" a ne "sviraću", "učiti ću" a ne :učiću". Ima još bezbroj primera tako da se ne slažem sa tobom.

• 1Ovo se svidja korisniku: zola92
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Mar 2013 10:49

@zola92
Izvukao si samo dio citata.
Da netko ne shvati pogrešno, referirao sam se na ono što je Sirius napisao za "ЗВ нашег, некада заједничког, језикка", u kojem takvi oblici nisu ispravni. U pisanju, jasno. U govoru to baš tako zvuči.

Dopuna: 05 Mar 2013 10:59

Da pojasnim, dao si odličan primjer:
učiti - infinitivna osnova završava na -ti. -> učiti ću -> učit ću.
ući - infinitivna osnova završava na -ći. -> ući ću. -> ući ću.
U govoru, zvuči slično.
Naravno, ponavljam, svoj odgovor ograničavam samo na ono što se smatra ZV.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Одлично појашњење.

За оне који ''не прате на часовима'', да подсетим на оно што је Блејк навео: наш заједнички језик Новосадским договором дељен је на ИВ и ЗВ (источна варијанта и западна варијанта). Зашто је долазило до ''неспоразума''? Зато што смо били јединствен културни, духовни, државни, политички, економски (итд) простор, па никоме није много сметало кад се чује кроатизам или србизам на странама где то није уобичајено.

Данас је, као што знамо, другачије. ЗВ има сада своје службене, државне језике и то је то.