Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa, tako je i napisao, “sva-ko-dne-vno”.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, da, ali sam mislio na rec veoma. Svakodnevno je podeljeno kako treba i ja sam samo potrvridio. Znaci, da li treba veo-ma ili ve-o-ma? Sudeci po onome kako sam ja ucio, treba ve-o-ma.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milos ZA ::Da, da, ali sam mislio na rec veoma. Svakodnevno je podeljeno kako treba i ja sam samo potrvridio. Znaci, da li treba veo-ma ili ve-o-ma? Sudeci po onome kako sam ja ucio, treba ve-o-ma.

Поновићу, мада је прегледно написано ( )
Слог може да се састоји и од једног слова (ако је самогласник), као што може да буде и цела реч (прст, крст, дах, мир, итд).
У нашем језику граница слога долази после самогласника, односно вокала, а постоје и изузеци (код страних речи и израза, онда код тешких сугласничких група, итд).
Али:
Граница слога може бити фонетска (о-ду-зи-ма-ти), а може бити и семантичка (од-у-зи-ма-ти). Психолошкој се, како рекох, даје предност, поготово ако је графема (писани појавни облик) у питању.

Вратимо се онда, поново, на реч веома.
Према фонетској подели она би требало да буде ве-о-ма, а према семантичко-психолошкој вео-ма. Изговори то неколико пута па ћеш увидети разлику. Ја сам за вео-ма.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aha, znaci ja nemam pojma . Ne sam se dovoljno skolovao za ovu diskusiju. Meni ve-o-ma zvuci prirodnije i vodicu se onime sto mi zvuci prirodnije. Hvala na pojasnjenju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

... а сад и ја да ускочим ... -дне-вно или -днев-но? Зар граница слогова у овом случају нису сугласници?

• 1Ovo se svidja korisniku: saten
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Milos ZA ::Aha, znaci ja nemam pojma . Ne sam se dovoljno skolovao za ovu diskusiju. Meni ve-o-ma zvuci prirodnije i vodicu se onime sto mi zvuci prirodnije. Hvala na pojasnjenju.

Нисам то ни рекао, ни написао. Сатен је питала, ја сам одговорио и то је то. Постоје различити нивои објашњења. У основној школи су нас учили да је граница слога одређује померањем места творбе (усне, непца, итд) и за тај ниво је било довољно. После, кад се мало порасте и дохвати ''жута граматика'', ствари се мало искомпликују...а на филолошком о подели на слогове прочиташ стотине страница. Ти се, наравно, води твојим природним осећајем.

Скај:

Слогови могу бити отворени и затворени. Затворени су они који се завршавају на сугласник (слом-љен, пар-че, јед-нак, итд). Ја сам већ написао да постоје изузеци, а они нису малобројни, напротив:

1. Ако групу сугласника чине два сонанта (ор-ла, по-лом-љен, пр-љав)
2. Ако је у групи сугласника на првом месту праскави сугласник, а други није, онда је граница слога између њих (леп-тир, лоп-та)
3. Ако је у групи сугласника на другом месту глас ј, л, љ, р, в, граница је испред њих (је-два, све-тлост, ма-чка)
4. Када се у средини речи нађе група сугласника, од којих је на првом месту неки струјни или сливени , онда је граница испред те групе (гро-жђе, ма-чка, во-ћка)

Има тога још од чега се студентима српског језика и књижевности диже коса на глави. Није Сатен, као што видите, узалуд питала...А Милош се при том још и љути (надам се да се шали).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala Sirijuse, na ovom odgovoru. Pomislila sam na podelu veo-ma. Ali onda sam pomislila, mora da je ovo -o- posebno, pa sam krenula na tu stranu. Moj najveci problem je što sam anglista, pa mi manjka malo srbističke literatuture. Da sam neka vlast na filološkom, uvela bih obavezno polaganje srpskog jezika svake godine, jer je strašno kada nemaš maternji jezik, a toliko ti treba. A još strašnije je to koliko sam izložena engleskom, da sam sad počela toliko da pričam srpsko-engleski, prosto me bude sramota.

Imam još problema.

Prvi problem je prevodilačke prirode, imamo reč newsletter. Rečnici daju prvod tipa bilten, ali to ne odgovara naravno kontekstu jer se misli na one kao pdf novine koje nas obaveštavaju o novostima u nekom preduzeću. Kako to prevesti?

Drugi problem mi je šta da radim sa stranim naslovima nekih recimo preduzeća i ostalog. Ja bih to transkribovala jer krećem logikom da će taj tekst čitati i neko ko ne razume engleski.

Treći problem mi je sledeća rečenica, na primer: He comes from Dalas, Texas. Da li u srpskom kažem Dolazi iz Dalasa u Teksasu, ili Dolazi iz Dalasa, Teksasu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ćao, srbisti. Vidim fino ste se aktivirali ovde, a imamo još jednu relativno blisku temu: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ako imate šta da kažete o anglicizmima prilikom prevođenja neke stručne literature - baš bih voleo da pročitam.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Sirius
Nisam se salio. Stvarno nisam toliko upoznat sa svim tim, ne znam ja to u sitna crevca. Nadam se da moja konstatacija da ja nemam pojma nije zvucala pogresno, jer stvarno nemam pojma. Nisam ja time hteo da kazem da me ti omalovazavas ili nesto slicno. Ma svejedno, nisam ja placen da bih sve to znao . Osecaj je osecaj, u vezi slogova pratim osecaj i to je to. Pozdrav .

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dusan, saten, Skywhaler
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

saten ::Hvala Sirijuse, na ovom odgovoru. Pomislila sam na podelu veo-ma. Ali onda sam pomislila, mora da je ovo -o- posebno, pa sam krenula na tu stranu. Moj najveci problem je što sam anglista, pa mi manjka malo srbističke literatuture. Da sam neka vlast na filološkom, uvela bih obavezno polaganje srpskog jezika svake godine, jer je strašno kada nemaš maternji jezik, a toliko ti treba. A još strašnije je to koliko sam izložena engleskom, da sam sad počela toliko da pričam srpsko-engleski, prosto me bude sramota.

Imam još problema.

Prvi problem je prevodilačke prirode, imamo reč newsletter. Rečnici daju prvod tipa bilten, ali to ne odgovara naravno kontekstu jer se misli na one kao pdf novine koje nas obaveštavaju o novostima u nekom preduzeću. Kako to prevesti?

Drugi problem mi je šta da radim sa stranim naslovima nekih recimo preduzeća i ostalog. Ja bih to transkribovala jer krećem logikom da će taj tekst čitati i neko ko ne razume engleski.

Treći problem mi je sledeća rečenica, na primer: He comes from Dalas, Texas. Da li u srpskom kažem Dolazi iz Dalasa u Teksasu, ili Dolazi iz Dalasa, Teksasu?


Молим!
Све сам те разумео, идемо стога редом:
1. У недостатку боље речи и ја бих употребио реч билтен јер не мора да буде буквалан превод. Још увек за неке енглеске речи немамо добар превод. Погледаћу компаративно код Руса, они су то много боље решили него ми. Рецимо, немају проблема са преводима речи типа download, restart, keyboard, итд (загрузить - натоварити, разгрузить - растоварити, рестартовати, доска, клавиятура - даска, клавијатура) . Јавићу ти за то ујутру. Уопште, руски комјутерски речник је одлично компаративно средство. Велика држава, велики језик, па и тако штите своју структуру.

2. Увек транскрибуј, нећеш погрешити. Прилагоди нашем језику (као што што увек непогрешиво напишемо Лондон уместо Ландан). Ако немаш таблице за транскрипцију, да ти пошаљем ?
3. Да, он долази из Даласа у Тексасу. Овде је локатив више него јасан (коси падеж се најлакше одређује). Тексас ближе одређује позицију Даласа. Мислим да се то зове темпорални локатив, али то морам да проверим. Темпорални означава време вршења радње и чешће се везује за генитив и акузатив, али има је и овде (''он долази'' плус локатив).

Милошу, све је у реду. Наравно да смо се добро разумели. Остала ми је професорска навика да одговорим целовито, а и често се догоди да неко сврати на наш форум тражећи (или он, или Гугл) одговоре, па је ред да им дамо што више можемо...

ПС
Знам да ће те овај вокатив (Милошу) изненадити, али он је правилан.