|
Poslao: 22 Jan 2018 23:07
|
offline
- SlobaBgd
- Mod u pemziji
- Pridružio: 10 Okt 2005
- Poruke: 13526
- Gde živiš: Beograd
|
 Sad će ispasti da je pravilno Slobodanu a ne Slobodane kako smo svojevremeno skand...  Ovaj, kako me zovu i baba i majka i otac, i žena, i dete i poštar... Je l' treba i Siriusu umesto Siriuse?
Takođe, ne razumem kako je dopušteno, u nekim slučajevima čak i preporučeno da u srpskom jeziku jedan slog ima dva samoglasnika? Zar to ne ruši samu logiku tvorbe slogova? Prirodno je da se slog gradi oko vokala, odnosno da je vokal (pa čak i r kao sonantni suglasnik) nosilac sloga i da ga vokal definiše. Šta se dešava kada se u slogu nalaze dva vokala? Koji je noseći a koji je tu zbog lepote izraza, dakle totalno arbitrarno pa po prirodi arbitrarnosti i neobavezujuće?
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2018 09:25
|
offline
- SlobaBgd
- Mod u pemziji
- Pridružio: 10 Okt 2005
- Poruke: 13526
- Gde živiš: Beograd
|
Zanimljivo je da se naš čuveni Univerzitet u Beogradu zvanično baš tako i zove: Univerzitet u Beogradu. Dakle ne Beogradski univerzitet, Univerzitet Beograd, ili neko slično ime. Po toj logici može i Univerzitet u Mičiganu, mada je zvanični naziv University of Michigan a ne Michigan University. Doduše, postoje Michigan State University Spartans i Central Michigan University, ali ne verujem da su oni predmet materijala koji prevodiš.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2018 09:37
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18551
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Слобо, слободо...
Правилно је - Слободане, наравно. Облик ''Слободану'' је датив. Милош и Урош су изузеци и задржали су архаични облик локатива . Павле Ивић то бележи у својим радовима, као и Ирена Грицкат у ''ћириличким споменицима'' (мало дужи је наслов, да га не тражим по библиотеци, иначе имам све текстове на које се позивам). Слушао сам и један његов интервју у коме је описивао своје муке када је у Подрињу (нашој језичкој основици) тражио од мештана да му кажу како дозивају коња (да би сазнао вокатив - коњу или коње), а они су га ''шетали'' од немила до недрага као да је тражио хајдуке. Морамо увек имати на уму да свако правило има своје изузетке и да су они, ти изузеци, право богатсво сваког језика (и ноћна мора за студенте, новинаре и остале).
Сатен, ако имаш ''Речник језичких недоумица'' (И. Клајн) добро би ти дошао у овој прилици. Начелно - као што знаш - транскрипцију (и транслитерацију) страних речи и израза радимо да буду што ближе нашем фонијском , ортоепијском и графијском облику. Ово не пишем због тебе јер ти то знаш, али има људи који не праве разлику између фонетике (творбе), ортоепије (правилног говора) и графеме, односно графичког израза слова и речи.
У конкретном случају:
Бер Стернс
А-И-Ге (или Еј-Ај-Џи)
Леман Брос.
ПС
Замало да заборавим ! Ајд још мало да лајем, можда ће некоме бити корисно.
Силовање и уназађивање мањих језика од стране енглеског (било ког нивоа) је одавно алармантно!
Ево једног примера који сви користимо, практично свакога дана, а представља пример кршења свих језичких норми.
О чему је реч?
Колико пута сте до сада писали свој це-ве? Не разумете питање? Наравно, да сам написао си-ви, сместа бисте разумели. Све би то било лепо да скраћеница CV није стигла из латинског од речи curriculum vitae, односно животни ток (животопис или аутобиографија, најчешће радна) и морала би да се изговара по правилима које важе за латински језик (који смо сви учили у гимназији). Не постоји правописни основ у нашем језику због кога би се латинска скраћеница изговарала као енглеска!! ...А изговара се. Ладно, што кажу на улици...То је један пример, а има их, нажалост, много и све више. Лингвисти то с правом зову језички колонијализам.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2018 10:16
|
offline
- Skywhaler
- Moderator foruma
- vampire and philosopher, po©smt, rhd©t
- Pridružio: 13 Dec 2013
- Poruke: 8767
- Gde živiš: Esgaroth
|
Оф... пре пар година један мој пријатељ одлази на разговор за посао и, наравно, добија питање да ли је донео свој ''си-ви''. Тврдоглав, никад се неће променити, одговорио је:
- Изволите моју радну биографију... (можда је чак рекао и животопис!)
- Али, мени треба ваш си-ви... (  не могу ни да замислим запањено лице)
- Да, изволите, све имате ту...
- Али, си-ви...
- А, хоћете ли ми објаснити разлику си-вија и биографије?
- 
... разговор се, наравно, брзо окончао, а он је морао да потражи посао негде другде... хммм, можда и није оф...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2018 12:13
|
offline
- Kaplar2
- Super građanin
- Pridružio: 01 Nov 2013
- Poruke: 1208
|
Šta na srpskom jeziku znači reč pobeda?
Nekome naneta beda (po-beđen), ili možda prošla beda, nastupilo vreme po(sle) bede?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2018 12:58
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18551
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
SlobaBgd ::Zanimljivo je da se naš čuveni Univerzitet u Beogradu zvanično baš tako i zove: Univerzitet u Beogradu. Dakle ne Beogradski univerzitet, Univerzitet Beograd, ili neko slično ime. Po toj logici može i Univerzitet u Mičiganu, mada je zvanični naziv University of Michigan a ne Michigan University. Doduše, postoje Michigan State University Spartans i Central Michigan University, ali ne verujem da su oni predmet materijala koji prevodiš.
У питању је граматичка финеса. Колико пута си чуо '' предузеће 'Бамби' из Пожаревца''? Грешка, наравно. Неживи субјекти (објекти, чиниоци) се налазе У, а жива бића су ИЗ.
Норма каже овако:
Петар Петровић из Београда
Делта холдинг у Београду (или - неутрално, Делта холдинг-Београд, ако се стилски уклапа у текст).
Дакле, јесте занимљиво, али није чудно што се Универзитет у Београду управо тако зове. Неке установе правиле су грешке убацујући придевска имена (Ваљевска гимназија, Пожаревачка гимназија), бежећи од одговорности да Гимназију у Ваљеву (или у Пожаревцу) назову нечијим именом или датумом.
При том треба узети у обзир и бројне разлике у норми два језика. Примера има много, сетимо се само титуле др и мр. Код нас се иза титуле др не пише тачка (јер би то значило други), а код Енглеза се пише, итд, итд...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2018 13:31
|
offline
- SlobaBgd
- Mod u pemziji
- Pridružio: 10 Okt 2005
- Poruke: 13526
- Gde živiš: Beograd
|
Mogu da se složim da je gramatički ispravno Univerzitet u Beogradu, posebno u svetlu činjenice da je to ime dato u vreme kada nije bilo ni naznaka da će se u Beogradu pojaviti još neki univerzitet osim narečenog (mada su iskustva drugih evropskih univerzitetskih centara tog doba govorila da je i takvo čudo moguće - dva univerziteta u istom gradu), ali izborom takvog imena šalje se slika da je Univerzitet u Beogradu krovna institucija SVIH visokoškolskih ustanova u našem glavnom gradu, što, kao što znamo, nije slučaj, pa tako postoje i drugi univerziteti: MEF - Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije, Univerzitet Alfa (bivši Braća Karić), Univerzitet Evropski, Univerzitet Džon Nezbit (bivši Megatrend), Univerzitet Metropolitan, Univerzitet Singidunum, Univerzitet Union, Univerzitet Union - Nikola Tesla, Akademija lepih umetnosti (izvor: Wikipedia). Dozvoliću sebi da budem cepidlaka i da kažem da je aktuelni naziv našeg najvećeg državnog univerziteta nekorektan prema drugim visokoškolskim ustanovama jer uzurpira ime Beograda u navedenom kontekstu. Nisu jedini, samo su najveći i najbolji.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2018 20:45
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18551
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Napisano: 23 Jan 2018 15:22
SlobaBgd ::Mogu da se složim da je gramatički ispravno Univerzitet u Beogradu, posebno u svetlu činjenice da je to ime dato u vreme kada nije bilo ni naznaka da će se u Beogradu pojaviti još neki univerzitet osim narečenog (mada su iskustva drugih evropskih univerzitetskih centara tog doba govorila da je i takvo čudo moguće - dva univerziteta u istom gradu), ali izborom takvog imena šalje se slika da je Univerzitet u Beogradu krovna institucija SVIH visokoškolskih ustanova u našem glavnom gradu, što, kao što znamo, nije slučaj, pa tako postoje i drugi univerziteti: MEF - Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije, Univerzitet Alfa (bivši Braća Karić), Univerzitet Evropski, Univerzitet Džon Nezbit (bivši Megatrend), Univerzitet Metropolitan, Univerzitet Singidunum, Univerzitet Union, Univerzitet Union - Nikola Tesla, Akademija lepih umetnosti (izvor: Wikipedia). Dozvoliću sebi da budem cepidlaka i da kažem da je aktuelni naziv našeg najvećeg državnog univerziteta nekorektan prema drugim visokoškolskim ustanovama jer uzurpira ime Beograda u navedenom kontekstu. Nisu jedini, samo su najveći i najbolji.
Сви они могу лепо да додају топоним своме имену и - мирна Бачка.
Унверзитет ''Алфа'' у Београду, Универзитет Европски у Београду, итд, итд...
За именицу победа одговорићу поподне...
Dopuna: 23 Jan 2018 20:45
Kaplar2 ::Šta na srpskom jeziku znači reč pobeda?
Nekome naneta beda (po-beđen), ili možda prošla beda, nastupilo vreme po(sle) bede?
Мало дужа прича...
У руском и у српском језику постоје речи које се зову изоморфе . Такве речи постоје и међу другим језицима (па и између више језика). То су речи истог графичког облика, а могу бити потпуно другачијег значења. То није сада предмет овог одговора, али да наведем само неке које имају исти облик , а потпуно другачије значење, па их зато зовемо лажни пријатељи преводилаца. :
Стена - зид (друга реч у паровима је српска)
Врач - лекар
Заповедник - расадник, резерват
Мука - брашно
Беда - несрећа
Право - десно
Правда - истина, итд, итд.
Зашто сам ово навео (а таквих парова има преко шесто)? Да би се могло видети колико је сложено тражити коренско значење речи. Као што се зна, свака реч има свој корен, а затим и изведене облике (корен је, рецимо, реч зид, а изведене речи су зидар, зидати, надзиђивање, итд, итд).
Шта се дешава с речју победа?
Она је један од безброј доказа заједничког порекла старословенских народа које се ни до данас не може урушити или оспорити. Образована је од глагола побъдити – "победить", образована у садашњи облик префикалном методом од глагола бъдити – "убеждать" , тући, али и уверити, чије се исходиште налази у именици бъда (беда). Садашње значење ове именице јесте несрећа, па се у крајњој линији може рећи да глагол победити може да значи натерати неког у подређен, несрећан положај. Код нас је, као и већина старословенских речи, дошла са нама самима приликом сеобе, а у позним вековима, приликом појачаних миграција (посебно у седаманестом и осамнаестом веку) све те речи стизале су преко Украјине на различите начине, углавном путевима вере, односно православља, кроз уста мисионара и проповедника. Ко хоће да проучава везе руског и српског језика, мора обавезно крај себе да има украјински етимологијски речник.
Још неколико речи, па ко хоће - нека чита, можда ће неко налетети на ову тему тражећи одговор.
О чему је реч?
Етимологијски речник Петра Скока обрађује предлог по који дефинише као проклитику с дативом. Уз придев појачава приближност (повелик , повисок), а често се налази и у топономастици (Подриње, Поцерје, Повардарје, Посавина, итд). Исто тако означава и приближност (поцрнети, повирити, потерати). На Космету и на југу Србије служи и за творбу компаратива (поголем, потаман, итд).
Ето један предлог (који може да се понаша и као префикс, али и као речца), има огромну улогу у творби речи, али и у њиховом прецизирању.
Капларе, ово је само мањи део приче о именици победа, односно глаголу победити. Ово је, истовремено, доказ каквим богатим, загонетним и лепим језиком ми владамо. Надам се да си задовољан.
|
|
|
|
|
|
Ali se gubim jer mi gazde nekad kažu tipa transkribuj, a onda na primer nemoj da transkribuješ samo stavi u italik i slično. :/ Imala sam sad situaciju opet, Michigan University, oh, mog li iznenađenja kad se ispostavilo da je Mičigan, a ne Mičigen 
Tako da imam dosta muka. 
Kad smo tog Mičigana, napisala sam ovako: Univerzitet u Mičiganu, jer mi je glupo da ostavim samo Univerzitet Mičigan.
