Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

113

Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17819
  • Gde živiš: I ja se pitam...

helen1 ::I, kako cu sad, na Zarkovu ili u Zarkovu? Na Mirijevu ili u Mirijevu? Very Happy

У Жаркову и у Миријеву. Гарантовано. Једино што ће становници Жаркова и Мирјева радије рећи ''На Миријеву'' јер то личи - ''На Дедињу'', ''На Старом Граду'', ''На Душановцу'', итд... Wink



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • helen1  Male
  • Anti Malware Fighter
    Rank 2
  • Master učitelj
  • Pridružio: 27 Avg 2005
  • Poruke: 8466
  • Gde živiš: Novi Beograd

Znaci, "na" u zvanicnim dokumentima koristimo samo kada pisemo o zemljama na ostrvu, npr. na Kipru, na Sejselima... A, sto nije onda i na Velikoj Britaniji? Mr. Green



offline
  • Pridružio: 19 Feb 2007
  • Poruke: 1786

Велика Британија није острво. Wink

offline
  • helen1  Male
  • Anti Malware Fighter
    Rank 2
  • Master učitelj
  • Pridružio: 27 Avg 2005
  • Poruke: 8466
  • Gde živiš: Novi Beograd

Idemo na Britanska ostrva ili u Britanska ostrva, tako sam mislio.

Idemo u Japan, na ostrvo Honsu/ na Honsu.

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17819
  • Gde živiš: I ja se pitam...

helen1 ::Znaci, "na" u zvanicnim dokumentima koristimo samo kada pisemo o zemljama na ostrvu, npr. na Kipru, na Sejselima... A, sto nije onda i na Velikoj Britaniji? Mr. Green


Нико не каже и ''на Аустралији'' (која јесте острво), али се зато каже -''на Гренланду'' ''на Борнеу'', ''на Јави''...Аустралија (па и Велика Британија) доживљавају се као земљана маса, мада неки географи Аустралију третирају као острво. Реч је о традиционалнизму и усвојеним изразима кроз историју.

offline
  • Pridružio: 10 Okt 2005
  • Poruke: 13526
  • Gde živiš: Beograd

Jeste, ali se kaže i "idemo na Havaje", koji su takođe arhipelag ili skup ostrva, kao i Britanska ostrva.
Slično je i sa "idem u školu" i "idem na fakultet".
Oboje su obrazovne institucije, oboje su smešteni u zgradama, a različito se ide.

offline
  • Pridružio: 17 Jun 2008
  • Poruke: 178

" " Живим у Новом Београду. Живим у Кошутњаку, али на Сицилији (одвојени део од целине, острво). То је принципијано поштовање правила. " "
... PrincipijAlno, ili principijElno ?

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17819
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Грешка у куцању, наравно. Принципијелно. Хвала што читаш пажљиво. Wink

Хајде, кад смо већ код предлога НА (о коме смо већ више пута говорили), да подсетим: врло је флексибилна његова употреба и третира се (често), од случаја до случаја. Бранко Брборић је о томе ефектно писао наводећи (као најсликовитији) пример - ''ко је на телефону'' и при том дозволио коришћење овакве конструкције. Стога је, наравно, дозвољено и рећи - ''био сам НА чистом ваздуху'', ''био сам НА мору'', ''дан сам провео НА сунцу'' и слично. Потпуно је јасно да нико није могао да буде баш НА Сунцу, већ на сунцу (ето још једне финесе нашега језика - планета и извор светла и топлоте). Употреба предлога НА код топонима је, као што видите , такође сложена и подлеже традицији и локалном обичају. Правило иде једном страном улице, а пракса (често) другом...

offline
  • Pridružio: 17 Jun 2008
  • Poruke: 178

" " Грешка у куцању, наравно. Принципијелно. Хвала што читаш пажљиво. " "
Smile
Pomislih čak u jednom momentu sa se kod Klajna desila neka čudna reforma ... Smile

Zahvaljujem na ovom dopunskom objašnjenju. Nego, mislim se, mora da postoji i neko praktično objašnjenje, zašto je nastalo to "na" i u slučajevima kad je očigledno da je neko ili nešto zapravo "u". Možda je ispred "na" spočetka uobičajeno korišćena neka reč, uz koju "na" ima jezičko opravdanje, koja je kasnije izbačena, a predlog "na" ostao? Ono na telefonu bi moglo da bude na vezi, pa je po inerciji počelo da važi i u slučaju telefona... Na moru, dobro. Odozgo, na vodi. Pa se to, isto po inerciji, počelo da odnosi i na plažu, primorske delove... - i tada je neko "na moru" u onom širem smislu, odnosno, na odmoru je. Možda i to na odmoru ima udela u izboru ovog "na" moru. A ono na suncu...? Ne znam, Možda na toploti sunca (to može, kao i pod toplotom), pa se toplota uklonila iz uobičajene frazeologije i na kraju je ostalo "na" suncu. U svakom slučaju, zanimljivo je malo zaći u nastanak ovakvih sklopova, jer tada možda više ne bi delovali kao niotkudšnja greška koja se trpi jer je ušla u naviku.

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17819
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Драго ми је да волиш детаље и дубину из којих они долазе. То , у шта смо сада зашли, зове се (као што свакако знаш) етимологија, односно коренско значење речи (па и синтагми) и јесте најкомплексније подручје сваког језика. Зашто? Зато што је везано за познавање историје, социологије, етнологије, обичаја, итд, итд, једног народа и његовог окружења.

Примера има много, а навешћу само неке, атрактивне.

-У Србији се град, мање место, назива још и варош. Лепа српска реч. Српска? Не, наравно. Наше комшије (мађарска реч), позајмили су нам ту реч и она се одомаћила. Ми смо њима дали ремек-дело. Та реч је туриста-повратник (тако се зову) јер је, заборављена у Мађарској, дошла код нас и вратила се ''као славна'' у своју постојбину.

-Руси железничку станицу зову, наравно, железнодорожная станция. Да, али у свакодневном говору користи се реч вокзал. Много пута сам у Русији питао моје пријатеље да ли знају одакле та реч, као замена. Нису знали, а пут те речи је интересантан. Када су царски изасланици били у Енглеској, да прекопирају железнички систем , они су видели прекрасно уређену станицу граду Vauxhall чије се име приближно на руском управо изговара - вагзал. И - остаде вагзал.

-Италијани се и дан-данас на телефон јављају речју ''пронто'', уместо ало. Пронто је фашистички поздрав (спремни). Фашизам је у Италији одавно угашен (угушен), а поздрав је, ето, остао.

Кад смо већ код јављања на телефон - Руси се јављају са ''слушаю'' (слушам), када треба да одговоре и , наравно, са ''аљо'', када некога зову. Наше комшије, Костолчани, већином рудари, на крају разговора кажу ''срећно''.


Зашто сам ово написао? Не да бих демонстрирао своје познавање опште лингвистике, већ да бих илустровао колико је пут речи интересантан. Сигурно је да постоји објашњење и за то како и зашто је неко ''провео дан на сунцу'' (био је на површини изложеној сунцу), и није га тешко пронаћи: језик има три капиталне функције - једна од њих је економичност. Дакле, уместо да кажемо: провео сам дан на површини на којој сам био дужи део времена изложен сунчевим зрацима , рећи ћемо ''био сам на сунцу''.

Надам се да је сада мало јасније.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 544 korisnika na forumu :: 7 registrovanih, 0 sakrivenih i 537 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 9k38, babaroga, Djuradj Barac, Hoegaarden, Profica, samsung, vlvl