Na današnji dan

2

Na današnji dan

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2005
  • Poruke: 2408

Izvanredno jelkice! Zagrljaj Baš nam je to bilo potrebno - fotografija snimljena na dan otkrivanja spomenika.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 25 Avg 2008
  • Poruke: 738
  • Gde živiš: na bezbednom rastojanju od pojedinih

Napisano: 15 Jun 2009 23:17

Na danasnji dan 15.juna... 1862.



1862.: Ubijen dečak kod Čukur česme

Turski vojnici su kod Čukur česme u Beogradu iz obesti ubili srpskog dečaka Savu, a zatim i oficira i tumača koji su predvodili srpsku patrolu, što je zapalilo varnicu sukoba.

Turci su potom s Kalemegdana - u pokušaju da silom očuvaju pozicije u Srbiji - tri dana bombardovali Beograd.

Kod Čukur česme podignut je spomenik poginulom dečaku, delo srpskog vajara Simeona Roksandića.

http://www.mtsmondo.rs/news/vesti/text.php?vest=20619

1862. - Turski vojnici su kod Čukur-česme u Beogradu iz obesti ubili srpskog dečaka Savu, a zatim i oficira i tumača koji su predvodili srpsku patrolu, što je zapalilo varnicu sukoba. Turci su potom s Kalemegdana - u pokušaju da silom očuvaju pozicije u Srbiji - tri dana bombardovali Beograd. Kod Čukur-česme podignut je spomenik poginulom dečaku, delo srpskog vajara Simeona Roksandića.

http://serbian.cri.cn/1/2007/01/11/21@55585.htm

U sukobe Srba i Turaka u Beogradu 1862. godine ubrajaju se incident na Čukur-česmi kada je ubijen jedan srpski dečak i time izazvan sukob većih razmera. Posebno se izdavaja tursko bombardovanje beogradske varoši. Posledica događaja je napuštanje Beograda i Srbije od strane Turaka.

Istorijski kontekst

Kao prvi i osnovni zadatak, knez Mihailo je smatrao pripremu svog naroda za rat sa Turcima. Zbog toga su se, odmah po njegovom dolasku na vlast (1860.), odnosi između Srbije i Turske počeli zaoštravati. Već u januaru 1861. godine carigradska štampa oštro napada srpskog kneza, optužujući ga za nerede na granicama Bosne. Službene "Srpske novine" su odgovorile istom merom, ističući da Turci u Srbiji prave nerede, pljačke i ubijaju nedužno stanovništvo. Posle Preobraženske skupštine, na kojoj je usvojen Zakon o ustrojstvu narodne vojske i Zakon o Državnom savetu, srpsko-turski odnosi ušli su u akutnu fazu. Došlo je do prvih incidenata kod Sokola i u Užicu. Zategnutost je sve više narastala.

8. juna 1862. (po novom kalendaru) došlo je do incidenta na Čukur-česmi između srpskih dečaka i turskih nizama (vojnika) oko toga ko će prvi da zahvati vodu, sukob se završio tako što je jedan srpski dečak ubijen. Srpski žandarmi koji su ubrzo došli uhapsili su ubice, međutim njima je došla pomoć drugih turskih vojnika i to je preraslo u žestok okršaj koji je trajao celu noć. Glavni okršaj odigrao se na Velikoj pijaci i odneo je nekoliko života. Srbi su zatim izvukli stare puške, jatagane i handžare i na juriš zauzeli Varoš kapiju, a Sava kapiju i Stambol kapiju porušili. Na intervenciju stranih konzula pre svega britanskog konzula Longvorta, tada je zaključeno primirje koje su potpisali Ašir-paša i ministar Garašanin kao i predstavnici stranih sila. Sutradan su sahranjeni poginuli policijski činovnici i žandarmi. Srpskim snagama u gradu tada je komandovao Ranko Alimpić.

Posle potpisanog primirja izgledalo je da je stvar završena. Odjednom Turci su 17. juna u 9 sati ujutro počeli da bombarduju srpsku varoš iz tvrđave na Kalemegdanu, na opšte iznenađenje građana. Bombardovanje je trajalo punih pet časova iz 56 tvrđavskih topova. Tom prilikom poginulo je 50, a ranjeno 20 lica. Porušeno je i oštećeno oko 380 kuća. Knez Mihailo je proglasio ratno stanje u Beogradu, gde se idućih dana okupilo oko 15000 vojnika, među kojima je bila i jedna bugarska četa formirana radi stvaranja komandnog kadra budućeg bugarskog ustanka. Velika uzrujanost zahvatila je celu zemlju, iščekivalo se neko rešenje i izlaz iz te situacije.

Iz Zemuna su istog dana došli parobrodi da prihvate izbeglice, azil je omogućen svima bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Tada se Zemun napunio velikim brojem izbeglica.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/Сук.....76;у



Odmah po oslobodjenju od Turaka...

Dopuna: 24 Jun 2009 20:06

Na danasnji dan....Preminula Olja Ivanjicki...sad cuh...!!!...




Olja Ivanjicki (1931 – 24. jun 2009) je bila poznata srpska slikarka i član ULUS.Olja Ivanjicki je rođena u Pančevu 1931. godine u ruskoj bolnici. Njeni roditelji, otac Vasilij Vasiljenko Ivanjicki i majka Veronika Mihajlovna Pjotrovska su u Srbiju došli kao prognanici iz Rusije nakon Oktobarske revolucije. Živeli su u Kragujevcu gde je Olja Ivanjicki živela sve do dolaska u Beograd, gde je studirala vajarstvo na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu. Mada je upisala vajarstvo, ona se od samog početka uglavnom bavila slikarstvom. 1957. godine je završila akademiju likovnih umetnosti u klasi profesora Sretena Stojanovića. Po završetku postdiplomskih studija, 1962. godine dobila je posebno priznanje i stipendiju Fordove fondacije za nastavak studija u SAD, a godine 1978. i mogućnost da učestvuje u programu Fulbrajtove fondacije „Artistin Residencena Rhode Island School of Design“.

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D1%99%D0%B0_%.....0%BA%D0%B8

Serbia's best known painter Olja Ivanjicki dies

http://news.google.com/news?hl=en&q=olja+ivanjicki.....8&ct=title

Olja Ivanjicki is one of Serbia's most important and best-loved contemporary artists. Producing work since the 1950s, she first came to prominence in her native country with Mediala, a group of painters, writers, and architects that made a significant impact on the public and cultural life of Belgrade at the end of the fifties and beginning of the sixties. A recipient of a Ford Foundation scholarship in 1962, Ivanjicki left Serbia to live and work, albeit briefly, in the United States, where she was brought into contact with the most important prevailing artistic trend of the time, Pop Art. This was to have a lasting influence on her work. Ivanjicki's paintings are distinguished by the way in which they combine the figures and symbols of diverse cultures and civilizations - past, present, and future - to form imaginative montages that evoke, in almost cinematic terms, the spirit of an age. She is, however, much more than just a painter: she is also a sculptor, poet, newspaper columnist, costume designer, and architect. The book aims to appraise these aspects of her work, as well as her painting, over the course of her long and distinguished career, and by doing so to bring her work to a wider international audience

http://www.ibtauris.com/display.asp?ISB=9780856676.....L%20GUIDES

Serbia's best known painter Olja Ivanjicki dies

http://www.earthtimes.org/articles/show/274632,ser.....-dies.html

Dopuna: 24 Jun 2009 20:29

Olja Ivanjicki slikar, vajar i pesnik...


Olja Ivanjicki je održala preko osamdeset samostalnih izložbi a učestvovala je i u više od hiljadu kolektivnih izložbi. Njene slike i skulpture nalaze se u brojnim muzejskim i privatnim kolekcijama širom sveta, kao što su Metropoliten muzej u Njujorku, Muzej Santa Barbara, Muzej savremene umetnosti, Narodni muzej, Muzej grada i Istorijski arhiv u Beogradu, Philip Beman Collection Philadelphia, Knights of Malta NY City, Mercy College Dobbs Ferry NY, Muzej moderne umetnosti Skoplje, Gradski muzej Rovinj, kao i u mnogim privatnim kolekcijama – Rockfeller, Kissinger, Carlo Ponti i Sofia Loren, L. Eglburger, John Ditck, NjKV Princ Aleksandar II Karađorđević, Margaret Mallory,...


http://www.drama.org.rs/print.asp?page=/D17_autori.asp














Dopuna: 24 Jun 2009 20:35




Olja Ivanjicki je izabrana za Najboljeg slikara dvadesetog veka u Jugoslaviji na osnovu glasanja sprovedenog među jugoslovenskom publikom. Takođe je dobitnik Sedmojulske i Vukove nagrade za životno delo, najvecih priznanja u zemlji, a 2006. je dobila i nagradu Zlatni beočug za životno delo Kulturno-prosvetne zajednice Beograda. Međunarodni biografski centar iz Kembridža i Američki biografski institut uvrstili su Olju Ivanjicki među "Vodecih 500 lidera od uticaja" (ABI, 1998-), zatim je izabrana za "Međunarodnu ženu godine" (IBC, Cambridge 1995) "Vodećih 2000 intelektualaca sveta", (IBC Cambridge, 1999), "Vodece žive legende sveta za 2001 godinu" (IBC, Cambridge, 2001), "Izuzetni pojedinci 20. veka", (IBC Cambridge, 2000). Postala je "Deputy Governor of the American Biographical Institute", zatim "Deputy Director General of the International Biographical Centre in Cambridge". Tokom 2005. postala je jedan od osnivača Niške umetničke fondacije za mlade umetnike. Krajem 2006. godine učestvuje u osnivanju "Mediala Art" salona.


http://www.bizlider.org/olja_ivanjicki.php




Olja Ivanjicki
Ptice nad Beogradom

ulje na platnu, 198 x 138 cm
Beograd, 1974.
IB U/1420


Ovom slikom Olja Ivanjicki gradi osobenu sinfoniju prostora slikajući Beograd sa mnogo osećanja za taktilne vrednosti i fakturu, za skladnu geometrijsku površinu. Arhitekturu i predmet na slici tretira istovremeno kao dokument i kao simbol koji radja razudjenu ali smislom i poetikom zaokrugljenu celinu vremena prošlog i sadašnjeg. Iz kupole Skupštine izbijaju zraci svetlosti, a u timpanonu predstava Beograda sa starih gravira. Prepoznajemo Rosandićeve skulpture konja i muške portrete (rimskog imperatora Makrina, Nikole Tesle, Vuka Karadžića i Miše Anastasijevića)

http://www.mgb.org.rs/srp/odelj/umet/luod50/u1420.htm...




Promocija knjige Olje Ivanjicki

U Centru lepih umetnosti Guarnerius u subotu, 8. marta (18 časova), Kompanija Novosti predstaviće svoje novo izdanje, knjigu Olje Ivanjicki Večni uslov - zbirku poema ilustrovanu slikama autorke.

http://www.nadlanu.com/Dynamic/News,intLangID,2,in.....D,134.html

Dopuna: 24 Jun 2009 20:38

OLJA IVANJICKI - PAINTINGS & DRAWINGS 1966-1980







http://www.geocities.com/akirkov/gallery/olja/olja3.htm

Dopuna: 24 Jun 2009 20:46











offline
  • tuzor  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Sep 2007
  • Poruke: 4115
  • Gde živiš: U Kraljevstvu duha

A pre desetak dana samo, postavio sam njenu Melanholiju kao pitanje na kvizu "Da li vam je poznato ovo umetničko delo?":

tuzor ::Napisano: 16 Jun 2009 18:59

Evo slike nazvane po jednom specifičnom raspoloženju.
Sa ovih prostora. Mislim, autor. A verovatno i raspoloženje.




U potvrdi tačnosti dogovora, naveo sam:
Citat:Pogled na njene slike ispunjava dušu uzvišenom smirenošću, nezavisno od intenziteta boja i "strahotnosti" teme.

Neka je laka zemlja i vedro nebo našoj Olji.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 208

1923- Умро је Стеван Алексић, један од највећих српских сликара. Студирао је у Минхену, а сликарску радионицу отворио је у родном Араду, у којем је рестаурирао иконе и слике на сводовима локалне српске цркве. Обновио је иконе и фреске у црквама у Темишвару, Вуковару, Новом Саду, Модошу (сада Јаша Томић). Најзначајнији и најобимнији рад обавио је у Преображенској цркви у Панчеву: 32 иконе великог формата, три композиције из историје српске цркве и 44 медаљона светих.

1962. године умро је српски писац и ботаничар Стеван Јаковљевић, професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950. Завршио је Филозофски факултет у Београду. Као официр српске војске борио се у Првом светском рату, да би се током Другог светског рата нашао у заробљеничком логору. Књижевно име и популарност стекао је романом "Српска трилогија" који чине "Деветсто четрнаеста", "Под Крстом" и "Капија слободе". Остала дела: романи "Смена генерација", "Велика забуна", "Ликови у сенци", дела из ботанике "Студије о биљном свету Преспанског језера", "Макрофитска вегетација Охридског језера", "Систематика лековитог биља".

2007- Умро је Игор Мојсијев, руски кореограф, оснивач и доживотни руководилац Државног академског ансамбла народних игара. Од 1936. руководилац је ансамбла народних игара Народног театра и током шест деценија налазио се на његовом челу. Године 1943. године основао је прву у свету професионалну школу народних игара. Кореографски концертни ансамбл (сада Московски театар класичног балета) основао је 1966. Носилац је бројних награда, међу којима су и три Ордена Лењина. УНЕСКО му је доделио Медаљу Моцарта.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 208

1893 - Умро је руски композитор Петар Иљич Чајковски, најистакнутији руски симфоничар 19. века. Инспирисао се народном музиком, бајкама и руском историјом. Компоновао је шест симфонија, опере, увертире, концерте за клавир, концерте за виолину, камерну музику, балете, соло песме, клавирске композиције. Инспирисан Српско-турским ратом 1876. Чајковски је компоновао "Српско-руски марш", данас познат као "Словенски марш". Мотиве је пронашао у збирци Корнелија Станковића "Србске народне мелодије", штампаној 1862. у Бечу (прво издање 1859). За ту збирку српски композитор награђен је од стране руског царског двора Орденом светог Станислава. Српско-руски марш Чајковског први пут је изведен 17. новембра 1876. у Москви. Остала дела: опере "Евгениј Оњегин", "Пикова дама", симфонија "Патетична", балети "Лабудово језеро", "Шчелкунчик", "Успавана лепотица", увертира "Ромео и Јулија".

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 208

1793 - Први пут је за јавност отворен "Лувр", двор француских краљева почев од 1204. Одлуку о његовом отварању и претварању у музеј донела је француска влада у духу тадашњих револуционарних стремљења.

1900 - Рођен је српски композитор, диригент, музички педагог и критичар Михаило Вукдраговић, професор и ректор Музичке академије у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Дела: симфонијска поема "Пут у победу", кантате "Србија", "Светли гробови", "Везиља слободе", соло песме, гудачки квартети, филмска и сценска музика.

1917 - Умро је српски писац Милутин Бојић, аутор поеме "Плава гробница", трајног поетског споменика трагедије српске војске у Првом светском рату после трагичног повлачења преко планинских врлети данашње Албаније. Студирао је филозофију и педагогију у Београду. Учествовао је у балканским ратовима и у Првом светском рату. После повлачења преко Албаније радио је као државни службеник на Крфу и у Солуну. Умро је од туберкулозе у 25. години и сахрањен је на солунском гробљу Зејтинлик. Написао је четири књиге песама и више драма, укључујући "Краљеву јесен" и "Урошеву женидбу".

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 637 korisnika na forumu :: 45 registrovanih, 3 sakrivenih i 589 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2967 - dana 31 Okt 2019 06:37

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Apok, arsa2, beowl, dedalus2, DENA2, dijica, Dimitrise93, dino.usa, DJORDJE-NO-1, Dovla, Drug pukovnik, Dusko Nikolin, duskovuk63, Gama, Georgius, GveX, Hektor2, ivance95, ivica976, Koca Popovic, krkalon, Kubovac, ljuba.b, Marko Marković2, Markoni29, Metanoja, nem960802, Novi, nradukic, pedjolino76, PROHOR1981, repac, rovac, S-lash, Sall, Sasa Pavlovic, sasa.zoric, stegonosa, trajkoni018, Vlada78, vlvl, wizzardone, Yellow Pinky2, zixo