Na današnji dan

7

Na današnji dan

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1535
  • Gde živiš: Karlmarksland

1953 - Умро је српски вајар Ђорђе Јовановић, члан Српске академије наука и уметности, професор и директор Уметничке школе у Београду. Архитектуру је студирао на Великој школи у Београду, а вајарство у Бечу, Минхену и Паризу. Израдио је бисте и медаље низа државника, војсковођа, научника и уметника и више јавних споменика: Косовским јунацима у Крушевцу, Милошу Обреновићу у Пожаревцу, Јосифу Панчићу и војводи Живојину Мишићу у Београду, Бранку Радичевићу у Сремским Карловцима.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1535
  • Gde živiš: Karlmarksland

1991 - Умро је српски позоришни, филмски и ТВ глумац Милутин-Мића Татић. Упамћен је као јунак ТВ серије за децу "На слово, на слово", као и по гласу позајмљеном Пери Детлићу, Попају, Патку Дачи. Најмлађе слушаоце Радио Београда годинама је будио емисијом "Добро јутро, децо".

2006 - Умро је српски глумац Данило Лазовић. Дипломирао је глуму 1974. у Београду. Играо је на сцени Атељеа 212, у "Звездара театру", у СКЦ-у. У Народном позоришту остварио је низ улога.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1535
  • Gde živiš: Karlmarksland

1881 - Умро је српски глумац и режисер Народног позоришта у Београду Алекса Бачвански, уметник великог формата и широког дијапазона, наставник у првој београдској глумачкој школи. Знатно је утицао на развој глуме у Србији. Несрећним случајем изгубио је вид и у последњој години живота глумио је слеп.

1984 - Извршио је самоубиство српски писац Бранко Ћопић, члан Српске академије наука и уметности, надахнут приповедач, творац занимљивих и упечатљивих ликова и догађаја, које је описао свежим, сочним и сликовитим језиком.

1993 - Умро је српски позоришни и филмски глумац Ташко Начић, мајстор комедије и гротеске. Прославио се у матичном позоришту "Атеље 212" сјајним улогама у "Краљу Ибију", "Радовану III", "Чуду у Шаргану", "Кафаници судници, лудници" и у многим филмовима, међу којима је најзапаженија рола у "Давитељу против давитеља".

2005 - Умро је српски позоришни и филмски глумац Драгољуб Милосављевић Гула, члан Југословенског драмског позоришта.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1535
  • Gde živiš: Karlmarksland

1824. године рођен је српски писац Бранко Радичевић, лирски песник младости, љубави и патриотског заноса. Као одушевљени присталица језичке реформе Вука Караџића, први је почео да пева на народном језику и у духу српске народне поезије. Песничким слободама означио је продор у нову епоху. Песме су му пуне ведрине, виталности, жудње и уживања у природи, у некима предосећа сопствену рану смрт.У најпознатијој песми "Ђачки растанак" опевао је Сремске Карловце и ђачке радости. Дубину и мисаоност исказао је у песми "Туга и опомена", а у сатиричној песми "Пут" исмејао је противнике Караџићеве реформе. Умро је у Бечу 1853, а доцније је сахрањен на Стражилову.

1837 - Умро је српски књижевник Лукијан Мушицки, монах, песник, помало и филозоф, српски владика. Студирао је права у Пешти. Митрополит Стратимировић, и сам фасцинантан интелектуалац, увидео је његове квалитете и протежирао га је у дужем периоду. Био је професор богословије, извесно време настојатељ манастира Шишатовац. Његова поезија надахнута родољубљем и просветитељским идејама имала је велики утицај на савременике. Уклоњен је са места управника Шишатовца између осталог зато што су његове идеје биле сувише световне за укус високе црквене хијерархије. Пријатељевао је са Доситејем Обрадовићем и Вуком Караџићем. Постао је владика Горњокарловачки 1828. Био је један од најученијих Срба свог времена, говорио је чак десет језика. Преводио је Хорација, његову "Де арте поетица" знао је напамет. Дела: "Глас харфе шишатовачке", "Глас народољупца", "Славено-српска граматика", саставио је "Српску библиографију" као и "Животопис српских архиепископа".

Данас је Међународни дан позоришта, установљен одлуком Међународног позоришног института

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1535
  • Gde živiš: Karlmarksland

1895. године рођен је Станислав Краков, српски књижевник, новинар, филмски стваралац. Његов отац, родом Пољак, дошао је у Србију као војни лекар. Станислав је, као гимназијалац, по избијању Првог балканског рата 1912. с непуних 17 година покушао је да се прикључи српској војсци, али је, пошто је због младости одбијен, ступио у добровољце Војводе Вука. Из Балканских и I Светског рата изашао је с највишим српским и савезничким одликовањима. Апсолвирао је права 1924.

Спадао је међу најутицајнија и најпопуларнија "пера" у новинарству Краљевине Југославије. Уређивао је "Време" (1934-38), "Наша крила" (1924-39), "Телеграм". Био је директор Радио-Београда (1940-41). Као књижевник постао је познат двадесетих ратним романом "Крила". Бавио се и филмским стваралаштвом - аутор је познатог филма "За част отаџбине".

Својим средствима основао је музеј чија су централна тема биле старине Јужне и Старе Србије. Током Другог светског рата подржавао је генерала Милана Недића, отуда је остатак живота провео у беди у Француској. Књижевна критика његова дела сматра највишим дометом српске ратне прозе.

Дела: "Кроз буру", "Крила", "Кроз Јужну Србију", "Наше последње победе", "Пламен четништва", "Престолонаследник Петар", "Црвени Пјеро", "Генерал Милан Недић", "Живот човека на Балкану" (аутобиографија).


2019 - Преминуо је Добрица Ерић, српски песник, прозни и драмски писац. Рођен у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи, код Горњег Милановца, Ерић је био био поета родне Шумадије, карактеристичног топлог израза, сликар природе, села, детињства, љубави.
Завршио је четири разреда основне сколе у Враћевшници и опробао срећу, како је сам говорио, у многим занатима. Прву збирку поезије објавио је 1959. године, да би током живота обелоданио више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница.
Бројне његове песме укључене су у читанке, антологије, школске лектире.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1535
  • Gde živiš: Karlmarksland

30. март
1857 - Умро је Димитрије Тирол, српски књижевник, преводилац, издавач, лингвиста, новинар. Рођен је у Чакову у Банату (данас Румунија). Био је управник српских школа у Темишвару и инспектор Државне штампарије у Београду. Од 1842. редовни је члан Друштва српске словесности, претече Српске краљевске академије. Био је издавач и приређивач алманаха и календара: "Банатски алманах", "Нови забавни календар", "Уранија". Сарађивао је са Димитријем Давидовићем у "Србским новинама", "Забавнику". Уређивао је "Новине читалишта београдског". Објавио је и "Немачку граматику: за употребленије србске младежи".

1899 - Умро је српски писац Светолик Ранковић. По образовању био је теолог. Приповедао је о сеоском животу, а јунаци његових дела углавном су људи дубоко разочарани у живот. Најчешће је приказивао тамне стране распадања патријархалног света. Завршио је Духовну академију у Кијеву и био наставник веронауке у Крагујевцу, Нишу и Београду и професор богословије у Београду. Написао је 25 приповедака, три романа, више стручних и политичких чланака и уџбеника и преводио је с руског. Дела: романи "Горски цар", "Сеоска учитељица", "Порушени идеали", приповетке "Јесење слике", "Слике из живота".

2005 - Умро је српски позоришни режисер Мирослав Беловић, члан Југословенског драмског позоришта од 1948. Као педагог радио је на Академији за позоришну уметност (касније ФДУ) од њеног оснивања 1949. године. Управник ЈДП био је од 1963. до 1966. Најзначајније Беловићеве режије на сцени ЈДП-а биле су Плаут - "Хвалисави војник", Шон О'Кејси - "Плуг и звезде", Георг Бихнер - "Дантонова смрт", Јован Христић - "Савонарола и његови пријатељи", Беловић и Стеван Пешић - "Омер и Мерима", Славомир Мрожек - "Танго", Марин Бенетовић - "Хваркиња", ", Бранислав Нушић - "Мистер Долар", Марин Држић - "Дундо Мароје", Нушић - "Не очајавајте никад!".

2007 - Умро је Божидар Ковачек, српски књижевник, професор, театролог, председник Матице српске. Рођен је 1930. у Босанској Дубици. Гимназију је завршио у Новом Саду а Филозофски факултет у Београду, где је докторирао 1963. тезом о Јовану Ђорђевићу. Предавао је народну књижевност и општи курс историје југословенске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Био је управник Библиотеке Матице српске, редовни професор и декан новосадске Академије уметности, а научне области биле су му историја српске књижевности и културе 18. и 19. века.

Био је оснивач и главни уредник часописа за сценске уметности и музику, председник Управног одбора Стеријиног позорја и потпредседник Вукове задужбине. Објавио је низ дела из историје књижевности и театрологије.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1535
  • Gde živiš: Karlmarksland

31. март
1876 - Рођен је писац Борисав Станковић, поета људских страсти, пролазности живота и људске трагике, дубок аналитичар друштвених процеса и психолошких типова. Описивао је родно Врање и дегенерацију старих трговачких породица, патријархалну атмосферу родног града и потчињеност појединца свемоћном суду чаршије. Сјајан познавалац људске психе, нарочито је радо сликао ликове изражених чулних особина којима господаре страст и дерт. Дела: књиге приповедака "Из старог јеванђеља", "Стари дани", драме "Коштана", "Ташана", роман "Нечиста крв", мемоари "Под окупацијом".

1904 - Рођен је српски сликар Ђорђе Андрејевић Кун, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учио у Београду, Венецији, Милану, Фиренци, Риму и Паризу. У предратној Југославији највише је сликао призоре социјалне стварности и друштвеног револта, а као учесник грађанског рата у Шпанији од 1936. до 1939. и НОП-а од 1941, призоре из рата. Радио је велике композиције, портрете, мртве природе и фигуре, цртеже, гравире, графичке мапе ("Крваво злато", "За слободу", "Партизани").

2009 - Умро је Бошко Карановић један од утемељивача модерне српске графике и оснивач "Графичког колектива". Дипломирао је и завршио специјализацију графике код Михајла Петрова. Године 1951. постао је шеф Одсека за графику Академије ликовних уметности (данас ФЛУ) и то остаје до краја радног века.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1535
  • Gde živiš: Karlmarksland

1864- Рођена је Зорка Тодосић, члан београдског Народног позоришта од 1886. до 1913. уметник изузетног талента и темперамента и велике сугестивности. Остварила је низ карактерних, комичних и драмских улога, носила цео оперетски репертоар и играла главне улоге у комадима с певањем.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1535
  • Gde živiš: Karlmarksland

1915 -Умрла је српска сликарка Надежда Петровић, професор Академије ликовних уметности у Београду и саоснивач "Кола српских сестара" (с Браниславом Нушићем), чије слике се одликују снажним, оригиналним изразом и изванредним богатством боја. Умрла је од тифуса којим је заражена док је као болничарка неговала рањене српске војнике у Првом светском рату у ваљевској болници. Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а прву самосталну изложбу приредила је 1900. Сачувано је око 200 њених дела, од којих су поједина у врху српског сликарства и равна су европским мајсторима тог времена, попут слика "Ресник", "Нотр Дам", "Аутопортрет", "Булоњска шума". У Србији свог доба најснажније се везала за модерну уметност и антиципирала је њен даљи развој. Рођена је у породици у којој су две сестре постале сликарке, једна музичар, а најмлађи брат Растко Петровић писац.

1948- Премијером драме Ивана Цанкара "Краљ Бетајнове" у режији Бојана Ступице, свечано је почело с радом Југословенско драмско позориште у Београду. Темеље репертоарске оријентације ЈДП-а као театра високог нивоа поставили су Бојан Ступица и Ели Финци. Од 2003. Југословенско драмско позориште налази се у новом реконструисаном здању, пошто је старо страдало у пожару.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1535
  • Gde živiš: Karlmarksland

1825. рођен је српски филолог Ђура Даничић (крштено име било му је Ђорђе Ј. Поповић), сарадник Вука Караџића у борби за реформу српског правописа и језика. Након школовања у родном Новом Саду, студија у Пожуну (садашња Братислава), Пешти и Бечу радио је као библиотекар Народне библиотеке у Београду, секретар Друштва српске словесности и професор Лицеја и Велике школе. У првом раду "Рат за српски језик и правопис" 1847. којим је допринео победи Вукових идеја, потписао се презименом Даничић, уместо породичним Поповић. Вукове и сопствене погледе на језик доследно је спровео у преводима са латинског "Псалтира Давидовог" и "Старог завјета". Објавио је више дела из старе српске књижевности ("Житије св. Саве" од Теодосија, "Житије св. Симеона и св. Саве" од Доментијана, "Животи краљева и архиепископа српских" од Данила, "Никољско јеванђеље"). Израдио је "Рјечник из књижевних старина српских" и започео велики историјски "Рјечник хрватскога или српскога језика". Помогао је Вуку у преводу "Новог завета". Остала дела: "Мала српска граматика", "Српска синтакса", "Облици српског језика", "Историја облика", "Основе српскога или хрватскога језика", "Коријени", "Српски акценти".

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 671 korisnika na forumu :: 29 registrovanih, 9 sakrivenih i 633 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 39mm, A.R.Chafee.Jr., Apok, dac, Dannyboy, Dorcolac, Georgius, Hektor, Insan, ivan979, Lieutenant, MarKhan, Marko873, MB120mm, mcgunner, Milan A. Nikolic, moonshine, mrav pesadinac, Polemarchoi, Snorks, Sr.Stat., Srki98, Tas011, theNedjeljko, Trpe Grozni, Vlad000, vlvl, Yellow Pinky, 223223