Na današnji dan

8

Na današnji dan

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1532
  • Gde živiš: Karlmarksland

1838 - Умро је српски новинар и публициста Димитрије Давидовић, отац српског новинарства. Напустио је студије медицине започете у Пешти и Бечу и посветио се новинарству. У Бечу је 1813. покренуо "Новине сербске" у којима је био главни аутор. У Кнежевину Србију преселио се 1821. До 1829. био је секретар књаза Милоша Обреновића. Покренуо је прве дневне новине у тадашњој Кнежевини Србији "Новине србске" 1834. у Крагујевцу. Био је на кратко и министар унутрашњих послова и просвете и дипломата. По узору на француски и белгијски устав израдио је устав за Србију, назван касније "Сретењски" (необично либералан за тадашње прилике у Европи), усвојен у фебруару 1835. Под притиском великих сила, Аустрије, Турске и Русије, устав је суспендован. Књаз га је повукао већ у марту 1835. а Давидовић је пао у немилост. Осим новинарства бавио се и публицистиком и превођењем. Сахрањен је у Смедереву где је и умро. Дела: "Историја народа србског", "Ђејанија к историји србскога народа", "Описаније Жиче".

1973 - У Београду је отворена нова зграда Народне библиотеке Србије. Стара зграда изгорела је до темеља у пожару, истог датума 1941. приликом немачког бомбардовања Београда. Фондови библиотеке обнављани су стрпљиво и поступно још током рата, да би се тај посао поступно наставио деценијама касније.

2010 - Умро је Александар Младеновић, филолог, историчар језика, члан САНУ и Матице српске. Био је професор на Филозофском факултету у Новом Саду и шеф Катедре за јужнословенске језике, као и начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17531
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Napisano: 06 Apr 2021 12:15

Данас је овај текст емитован на специјалној видео-конференцији организованој у Москви. Приређивач - Сириус. Нисам могао лично да га презентујем јер сам одавно склонио и камеру и микрофон скајпа (досадни, до зла бога), а и на неким сам седативима (неспавање, последица короне), па ми се чини да сам као успорен филм. У сваком случају, ово што пише мање-више сви знате, али има и података на које људи, обично, не обраћају пажњу.

Немачки напад на Краљевину Југославију
шестог априла 1941. године


Београд је бомбардован у рану зору шестог априла 1941. Хитлер је бацио на Београд разарајуће бомбе од 1.000 кг, а сама операција бомбардовања Београда имала је симболичан назив ''Казнена одмазда'' . Већ у првом налету погођен је први цивилни објекат у граду - хотел ''Авала''где је погинуо и министар југословенске владе Фрањо Куловец. У току бомбардовања 6. и 7. априла погинуло је 10.000 Београђана. Историјски је доказана трагична чињеница да је први државни објекат који је погођен у Београду било једно породилиште, па су прве жртве рата у Југославији биле бебе и њихове мајке, као и медицинско особље. Нажалост, то се сада, ради политичке ''коректности'' (да се не би љутили глобалисти и заговорници Европске Уније), заборавља.

Бачене су велике количине бомби на стамбене четврти, а порушена је и Народна библиотека Србије у којој је изгорео највећи део материјала од непроцењиве вредности (културни геноцид). Нападом на Београд лично је заповедао немачки генерал-лајтнант Александар фон Лер чија је трећа ваздухопловна флота извршила бомбардовање града. После рата он је заробљен, суђено му је и стрељан је, нажалост, уместо да буде обешен, као сви криминалци. Немачка авијација је напала и веће градове : Ниш, Лесковац,Крагујевац, Нови Сад, Мостар, Сарајево, Бањалуку и тако потпуности изненадила поспане грађане који су тражили склоништа по подрумима или где год се могло побећи од немачких бомби. Немци су нарочито прецизно погађали циљеве јер су им то фолксдојчери омогућавали. Пре самог рата, из југословенског ваздухопловства је побегао капетан Владимир Крен (који ће касније постати припадник ратног ваздухопловства НДХ) са плановима распореда војног ваздухопловства у читавој земљи. Допринос одбрани Београда дала је Прва ваздухопловна ловачка бригада ЈКРВ чији су се припадници изнад Београда сукобили са авионима јункерс Ју 87(„штука“), које су пратили месершмити.

Београд је нападнут пре 7 сати ујутро, иако је проглашен отвореним градом. "Био је то један од тада најтежих и најјачих ваздушних напада који је изведен у току једног дана на један град. Бомбардовања су вршила 234 бомбардера уз пратњу ловаца. Они су у таласима од 6,30 до 8 сати бомбардовали железничку станицу, електричну централу, зграду Поште, телеграфа и телефона, зграде Министарства војске и морнарице, Генералштаба и Војне академије, двор на Дедињу, гардијске касарне у Топчидеру, команду жандармерије, земунски аеродром, Учитељски дом, школске зграде и болнице, стамбене квартове у центру града, па чак и склоништа (!).

Немци су тога дана још три пута бомбардовали Београд (око 11, 14 и предвече), као и седмог априла, у једном таласу. Нису бомбардовали Земун, јер је тамо живело неколико хиљада фолксдојчера, а Земун је требало да припадне НДХ. Нису бомбардовали ни мостове код Београда, јер су им били потребни за прелазак трупа. Бомбардовање је изненадило становништво. Људи су покушавали да се склоне у земљана склоништа у дворишту Вазнесењске цркве и у Карађорђевом парку, али су Немци гађали управо та склоништа. Авалским, обреновачким и смедеревским друмом људи су покушавали да се спасу, али су многи били покошени митраљеском паљбом. У бомбардовању су потпуно онеспособљене водоводна, електрична, телефонска и канализациона мрежа. Улице су биле разрушене, а жртава је било око 3000. Повређених је било је неколико пута више.


Једна од највећих несрећа која је задесила Београд током ускршњег бомбардовања је пропаст Народне библиотеке. Катастрофе каква је ова нису баш тако честе у општој историји човечанства. Изгорели су рукописи, новине, часописи и књиге. Сачувана су само три рукописа старе Народне библиотеке која су тада била ван ње. У бомбардовању је изгорело 350 000 књига у 500 000 свезака, 1394 рукописа од 12. до 19. века (заправо четвртина укупног броја рукописних књига, од чега преко 100 на пергаменту), 2000 рукописа нове књижевности (18. и 19. век), збирке ретких средњовековних докумената (тзв. трогирски - преко стотину латинских и италијанских докумената од средњег века до 19. века, збирка турских докумената и рукописа из Босне), ретке књиге на страним језицима, ретка издања од којих су многа заувек изгубљена. У истом бомбардовању остали смо заувек и без неколико других старих српских рукописних збирки које су чуване по манастирима.


Немачки губици су пажљиво прикривани. У победничком Хитлеровом говору они су толико умањени да је изгледало као да се немачка армада прошетала кроз Југославију, али није било тако. У Зборнику докумената из НОР , том 12, књига прва, један немачки официр задужен за гробља обрадио је само до лета те године преко 450 гробова, без бројке несталих. То су подаци само за Србију. У извештају од десетог и шеснаестог јуна, у истој књизи налази се податак о 422 погинула официра, подофицира и војника. Касније је ова бројка, када је пажња немачке јавности била окренута ка Источном фронту, увећана.

Интересантно је да су сви немачки ваздухопловци , погинули над Београдом, сахрањени у граду Араду у Румунији, па им се као место смрти не води Београд.

У једном извештају ОКВ из маја 1941. године наводи се да су немачки губици у Југославији априла 1941. године, сразмерно ангажованим снагама, били тежи него у кампањама у Пољској и Француској. На жалост , ни тај извештај (из њима разумљивих разлога) не наводи бројке погинулих.

Dopuna: 06 Apr 2021 12:32

Нападение Германии на Королевство Югославия 6 апреля 1941 г.


На рассвете шестое апреля 1941 года Белград подвергся бомбардировке. Гитлер сбросил на Белград разрушительные 1000-килограммовые бомбы, а операцию по бомбардировке самого Белграда символически назвали «уголовным возмездием». Уже в ходе первой атаки был нанесен удар по первому гражданскому объекту в городе - гостинице «Авала», где также был убит министр югославского правительства Франьо Куловец. Во время бомбежек шестое и седьмое апреля было убито 10 000 белградцев. Исторически доказан трагический факт, что первым пострадавшим учреждением в Белграде был родильный дом, поэтому первыми жертвами войны в Югославии стали новорожденные
и их матери, а также медицинский персонал. К сожалению, сейчас об этом забывают (в угоду политической «корректности») чтобы не злить глобалистов и сторонников Евросоюза). Большое количество бомб было сброшено на жилые дома, и была разрушена Национальная библиотека Сербии, в которой была сожжена большая часть бесценного материала (культурный геноцид). Атакой Белграда лично командовал немецкий генерал-лейтенант Александр фон Лер, чей третий воздушный флот бомбил город. После войны его схватили, судили и расстреляли. Немецкая авиация также атаковала более крупные города: Ниш, Лесковац, Крагуевац, Нови-Сад, Мостар, Сараево, Баня-Луку, и таким образом полностью удивили сонных горожан, которые искали убежище в подвалах или где бы то ни было от немецких бомб. Немцы поразили цели особенно точно потому, что фолксдойчери сделали это возможным. Перед самой войной капитан Владимир Крен (который позже стал членом ВВС НДХ) сбежал из ВВС Югославии с планами развернуть военно-воздушные силы по всей стране. Свой вклад в защиту Белграда внесла Первая воздушно-охотничья бригада ЈКРВ, члены которой столкнулись над Белградом с самолетами юнкерс Ju 87 («пика»), которые сопровождали мессершмитты.

На Белград было совершено нападение до 7 часов утра, хотя он был объявлен открытым городом. «Это была одна из самых тяжелых и сильных воздушных атак на город за один день. Бомбардировку вели 234 бомбардировщика в сопровождении истребителей. Они бомбили вокзал, электростанцию, волнами с 6.30 до 8 часов. здание почты, телеграфа и телефона, здания министерства армии и флота, генерального штаба и военной академии, дворец в Дединье, гвардейские казармы в Топчидере, командование жандармерии, аэропорт Земун, убежища (! ). В тот день немцы еще трижды бомбили Белград (около 11, 14 и вечером), а также 7 апреля одной волной. Они не бомбили Земун, потому что там проживало несколько тысяч фольксдойчеров, а Земун должен был принадлежать независимому государству Хорватия. Мосты под Белградом тоже не бомбили, потому что они нужны были для переправы войск. Люди пытались укрыться в земляных укрытиях во дворе Вознесенской церкви и в парке Караджорджева, но немцы обстреляли именно эти укрытия. Люди пытались спастись на дорогах Аваль, Обреновац и Смедерево, но многие были сбиты пулеметным огнем. Во время бомбежки были полностью отключены водопровод, электричество, телефонная и канализационная сети. Улицы были разрушены, пострадало около 3000 человек, раненых было в несколько раз больше.

Одной из самых крупных катастроф, произошедших с Белградом во время пасхальной бомбардировки, было обрушение Национальной библиотеки. Подобные катастрофы не так уж часты в общей истории человечества. Были сожжены рукописи, газеты, журналы и книги. Сохранились только три рукописи старой Национальной библиотеки, находившиеся в то время за ее пределами. В результате бомбардировки было сожжено 350 000 книг в 500 000 томов, 1394 рукописи XII - XIX веков (фактически четверть от общего количества рукописей, из которых более 100 на пергаменте), 2000 рукописей новой литературы (XVIII и XIX веков), собрания редких средневековых документов (так называемый Трогир - более сотни латинских и итальянских документов от средневековья до 19 века, собрание турецких документов и рукописей из Боснии), редких книг на иностранных языках, редких изданий, многие из которых потеряно навсегда. Во время той же бомбежки мы навсегда остались без нескольких других коллекций старых сербских рукописей, хранившихся в монастырях. Потери немцев тщательно скрывались. В победной речи Гитлера они были настолько уменьшены, что казалось, будто немецкая армия идет через Югославию, но это было не так. В Собрании документов Второй мировой войне том 12, книга первая, немецкий офицер, отвечающий за кладбища, обработал более 450 могил только к лету того года, без учета количества пропавших без вести. Это данные только по Сербии. В сводке от 10 и 16 июня в этой же книге приведены данные о 422 убитых офицерах, унтер-офицерах и солдатах. Позже, когда внимание немецкой общественности было обращено на Восточный фронт, это число увеличилось. Интересно, что все немецкие летчики, погибшие над Белградом, были похоронены в городе Арад в Румынии, поэтому Белград не считается местом их гибели. В отчете ОКВ от мая 1941 г. говорится, что потери немцев в Югославии в апреле 1941 г. по отношению к задействованным силам были больше, чем в кампаниях в Польше и Франции. К сожалению, даже в этом отчете (по понятным для них причинам) не указано количество погибших.

Dopuna: 06 Apr 2021 12:32

Ако је неко од вас (а знам и ко је ...Wink ) на руским мрежама, слободно прекопирајте овај текст и качите.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1532
  • Gde živiš: Karlmarksland

1811. године умро је Доситеј Обрадовић, српски просветитељ, писац, филозоф и педагог, први министар просвете у обновљеној српској држави, једна од најзначајнијих личности српског народа крајем 18. и почетком 19. века и српске културе уопште.

1943 - Умро је српски писац и дипломата Јован Дучић, члан Српске краљевске академије, чија је лирика ударила печат српској поезији у првој половини 20. века. Дипломирао је права у Паризу и од 1912. до 1941. био је дипломатски чиновник Краљевине Србије и Југославије, на крају и амбасадор у неколицини европских престоница.

2009 - Умрла је Ирена Грицкат Радуловић, српски филолог, лексикограф, историчар језика, члан САНУ. Била је научни саветник Института за српски језик и начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1532
  • Gde živiš: Karlmarksland

1881 - Рођен је Веселин Чајкановић, српски класични филолог и историчар религије, члан Српске краљевске академије. По окончању студија класичних језика на Великој школи у Београду 1903. усавршава се у Немачкој, у Лајпцигу и Минхену, где је докторирао 1907. На Филозофском факултету у Београду руководио је катедром за класичну филологију. На Богословском факултету предавао је Упоредну историју религија.

1933 - У Београду је отворен Руски дом, својеврсни центар, тада веома бројне руске емигрантске заједнице у Србији. Руски дом је настао као последица иницијатива представника руске емиграције (беле) који су након револуције у Русији пронашли уточиште у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Њихова иницијатива подржана је од стране Краља Александра Карађорђевића, Патријарха Варнаве, Александра Белића, слависте, доцнијег председника Српске Краљевске Академије. Здање је пројектовао руски архитекта В.Ф.Баумгартен. Од 1945. делао је под називом - Дом совјетске културе, а од 1994. званични назив је - Руски центар за науку и технику.

2014 - Преминула је Светлана Велмар-Јанковић, књижевник, редовни члан САНУ. Била је уредник у београдској "Просвети", где је поред другог уређивала и знамениту едицију "Баштина". Добитница је низа признања, од награда "Исидора Секулић", "Иво Андрић", преко признања за најчитанију књигу Народне библиотеке Србије, до НИН-ове награде, коју је добила за роман "Бездно". Друга дела: "Ожиљак", "Лагум", "Нигдина", "Востаније", "Дорћол", "Врачар", "Гласови", "Жезло", "Кнез Михаило".

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1532
  • Gde živiš: Karlmarksland

1838 - Основано је "Панчевачко српско црквено певачко друштво" с циљем да аматерско дечје појање, при Успенској цркви у Панчеву, замени "хармонским нотним пјенијем" - по узору на хорско појање у руским црквама. До 1863. друштво је носило назив: "Хор катедралне цркве". Под вођством Николе Ђурковића друштво је неговало и световну уметничку музику. Од 1863. хоровођа је Даворин Јенко који је основао и школу певања, а наредне 1864. и женско одељење. Од 1885. то друштво је, међу првима, почело да одржава и редовне концерте духовне музике.

1929 - Рођен је српски композитор Душан Радић, члан САНУ, један од најзначајнијих наших композитора 20. века. са импозантним опусом. Његова музика имала је водећу улогу у раскиду са естетском доктрином соцреализма. Први је наш аванградни композитор после Другог светског рата.

2018 - Преминула је Јелена Жигон, српска и југословенска глумица. Снимила је више од 50 играних и 15 телевизијских филмова међу којима се издвајају "Први грађанин мале вароши", "Моја страна света", "Јутро", "Дивље семе", "Судар на паралелама", "Капетан Леши", "Тхе пицтуре схоw ман" а у серији Винету играла је с познатим холивудским глумцем Стјуартом Гренџером. Добитница је низа признања као што су "Златни прстен" за најбољу глумицу 1961, Златни беочуг, Плакета Југословенске кинотеке за изузетан допринос домаћем филму 2006.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1532
  • Gde živiš: Karlmarksland

2012- Преминула је Бранка Митић. Била је члан позоришта у Сомбору, потом у Панчеву, одакле 1954. долази у Позориште на Теразијама (тада "Београдска комедија"). Упамћена је по улогама: "Зла жена", "Пут око света", "Мистер Долар", "Прича из западног кварта", "Заједнички стан", "Ивкова слава", "Дундо Мароје" и "Поп Ћира и Поп Спира".

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1532
  • Gde živiš: Karlmarksland

1832. године рођен је српски сликар Стеван Теодоровић, члан Српске краљевске академије. Сликарство је учио у Бечу и Минхену. Почео је као романтичар с лепим осећањем за колорит, а завршио као хладни академичар. Израдио је око 300 портрета савременика, укључујући Корнелија Станковића, Ђуру Даничића, Владана Ђорђевића, краљицу Наталију. Радио је и иконостасе с композицијама везаним за националну историју и традицију (Неготин и Смедеревска Паланка).

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1532
  • Gde živiš: Karlmarksland

1872 - Рођена је Бета Вукановић, која је током 80 година насликала импозантан број уља, акварела, цртежа и као педагог утицала је на генерације српских сликара. На студијама сликарства у Минхену упознала је будућег супруга Ристу Вукановића, такође сликара. С њим 1898. долази у Београд којем је остала привржена до краја живота и с великом преданошћу је учествовала у уметничком животу Србије. Заслугом тог уметничког пара Београд је добио сликарску школу, која је прерасла у Уметничку школу. Један је од оснивача "Ладе" и "Цвијете Зузорић" - друштва српских уметника, сликара и вајара и зачетник за оно доба релативно смеле карикатуре. Испрва је сликала у маниру импресиониста, али се доцније приближила чвршћој реалистичкој форми.

1922 - Умро је српски писац и политичар Светомир Николајевић, професор Велике школе, члан Српске краљевске академије, председник владе Србије, министар унутрашњих дела и један од оснивача Радикалне странке. Студирао је историју на Великој школи у Београду и на више европских универзитета. Знатно је утицао на српску књижевност у другој половини 19. века. Више његових студија, критика, есеја, објављено је сабрано под насловом "Листићи из књижевности".

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1532
  • Gde živiš: Karlmarksland

1919 - Умро је српски писац и публициста Светозар Ћоровић. Са српским писцима Алексом Шантићем и Јованом Дучићем покренуо у Мостару лист "Зора". Био је међу водећим српским националистима који су се борили против окупаторског аустроугарског режима у Босни и Херцеговини. У Првом светском рату интерниран је и потом мобилисан. Отпуштен је пошто је оболео и убрзо је умро. У приповеткама, драмама и романима описивао је живот у Херцеговини. Дела: романи "Стојан Мутикаша", "Мајчина Султанија", збирке приповедака "У часовима одмора", "Моји познаници", "Брђани", драме "Зулумћар", "Он", "Адам-бег", "Ајша".

1924 - Рођен је српски вајар Јован Кратохвил, професор Универзитета уметности у Београду, ректор од 1971. до 1973. Аутор је низа споменика, укључујући споменике палим борцима на Мајевици и у Земуну, споменик на Авали совјетским ратним ветеранима погинулим у авионском удесу, спомен-костурницу у Сансеполкру у Италији. Био је врхунски спортиста у младости - пре Другог светског рата првак Југославије у пливању, а после рата шампион државе у стрељаштву и освајач другог места на светском стрељачком првенству.

1929 - Рођен је Никола Милошевић, академик, књижевник, филозоф, критичар, публициста. Извесно време био је и народни посланик. Рођен је у Сарајеву, био је професор Теорије књижевности на Филолошком факултету у Београду. Од 1991. редовни је члан САНУ. Предводио је Задужбину "Милош Црњански". Веома плодан аутор, увек друштвено активан. Главна дела: "Антрополошки есеји", "Роман Милоша Црњанског", "Негативан јунак", "Идеологија, психологија и стваралаштво", "Андрић и Крлежа као антиподи", "Зиданица на песку","Шта Лукач дугује Ничеу", "Филозофија структурализма", "Достојевски као мислилац", "Марксизам и језуитизам", "Психологија знања", "Антиномија марксистичких идеологија" и "Православље и демократија". Добитник је награде Београда (Октобарске) и награде "Исидора Секулић" 1982. (коју је одбио да прими).

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 1532
  • Gde živiš: Karlmarksland

1860. године, рођен је српски писац Војислав Илић, оснивач модерне српске лирике и творац веристичког израза у српској поезији. Његова лирика означила је раскид са романтичарском поезијом и обележена је мисаоним скептицизмом. Писао је елегичне, сетне песме у којима преовлађују мотиви прошлости и самоће: "Зимска идила", "Јесен", "Ја ништа више не верујем", "Тамара", "Исток". Радио је као коректор Државне штампарије у Београду, писар министарства унутрашњих послова, учитељ у Турн Северину и дипломатски чиновник у Приштини и Солуну. Дела: два издања "Песама" објављена за живота и сабрана дела обликована и објављена постхумно.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 664 korisnika na forumu :: 30 registrovanih, 4 sakrivenih i 630 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, amonsrb, Andrija357, aramis s, babaroga, caesar, dekao, Deneb, DENIRO, djboj, Georgius, GreenMan, Hektor, MB120mm, mean_machine, Milan A. Nikolic, miodrag, Miskohd, mladen.zovko, panonski mornar, repac, sabros, sakota79, Snorks, stug, Toni, VJ, wolf431, zexoni