Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sad si ti mene naveo da komplikujem: imenica šuma ne menja svoj entitet (sadržinu, značenje, bit) bez obzira u kom se padežu nalazi. Padeži služe da okarakterišu u kakve odnose imenske reči stupaju u rečenici.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da sam Vas razumio. Jesam!

Hvala na objašnjenjima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imam i ja tri mala pitanja gramatičkog tipa:

1. Uđoh u diskusiju o značenju dva glagola i potpuno se pogubih - Koja je razlika između 'iščitavanja' i 'pročitavanja' nekog teksta?

2. Kakvo je leksičko, a kakvo gramatičko značenje reči?

3. Da li može da se kaže "svo troje" ili mora da se kaže "sve troje"? U razgovoru sa starijim generacijama, saznala sam da bi oni, ako bi rekli "svo troje" umesto "sve troje" dobijali manju ocenu, jedinicu dvesta iz mesta... a sa druge strane, često u govoru čujem baš "svo troje", pa me zanima, šta je pravilno?

• 2Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, Melody
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Mar 2011 18:12

Melody ::Imam i ja tri mala pitanja gramatičkog tipa:

1. Uđoh u diskusiju o značenju dva glagola i potpuno se pogubih - Koja je razlika između 'iščitavanja' i 'pročitavanja' nekog teksta?

2. Kakvo je leksičko, a kakvo gramatičko značenje reči?

3. Da li može da se kaže "svo troje" ili mora da se kaže "sve troje"? U razgovoru sa starijim generacijama, saznala sam da bi oni, ako bi rekli "svo troje" umesto "sve troje" dobijali manju ocenu, jedinicu dvesta iz mesta... a sa druge strane, često u govoru čujem baš "svo troje", pa me zanima, šta je pravilno?

1.Iščitavanje je nesvršeni glagol izveden iz svršenog glagola iščitati. To znači:
-završiti čitanje
-pročitati do kraja
-izgovoriti, irecitovati
-kazati otvoreno u lice.

2. Pročitavanje ima isti put - nastalo je od svršenog glagola pročitati. I on znači najpre:
-završiti čitanje;
međutim, razlika u odnosu na iščitavanje sastoji se u sledećim mogućnostima:
-razumeti, shvatiti
-proreći sudbinu.

Postoji još jedna značajna finesa u razlici između ova dva nevršena glagola, a koristi se u tumačenju teksta, kritici, a posebno u dramskoj književnosti.

O čemu je reč? Čula si često rečenicu - ''savremeno čitanje teksta'', ili ''novo čitanje...''. Tada se čitanje shvata kao sinonim za tumačenje. Isto tako se koristi i glagol iščitavanje, ali još preciznije: dakle, mi ne samo da čitamo tekst (tumačimo ga), već ga i iščitavamo (aktivno saopštavamo poruke do kojih smo čitanjem - tumačenjem stigli). OK?

2.Leksičko i gramatičko značenje reči? Mislim da je u pitanju denotacija i konotacija reči. Reč majka ima svoju denotaciju - to je osoba ženskog pola koja je rodila . Konotacija te reči (značenje u zavisnosti od sadržine) može da bude - majka zemlja, neko ko te podržava, dobra duša, itd. E, sad - ne znam ko je to pitao, ali leksičku i gramatičku razliku u reči pravimo kod pravih i nepravih rodova (u priodi postoje samo dva roda - muški i ženski, a u gramatici tri). Ovo moraš da preciziraš da bih ti korisno odgovorio.

3.Sve troje, sve zlato, sve vreme ovoga sveta, sve što me intresuje, sve moje najmilije, itd...

Prilog sve u rečniku ima čak šest grupa značenja. U obliku svo ne pojavljuje se više u savremenim rečnicima. Kakva je to vrsta arhaizma, pogledaću kod Vuka.

Dopuna: 08 Mar 2011 8:55

...Proverio. Već kod Vuka javlja se prilog sve. Nema ga u obliku svo. Rizikujem da pogrešim, no meni se čini da je reč o fonijskoj razlici, odnosno naporu kod izgovora.

O čemu je reč?
Samoglasnik E je samoglasnik prednjeg reda, za razliku od samoglasnika O, koji je iz zadnjeg reda. Anatomski posmatrano, samoglasnici zadnjeg reda lakše se tvore, odnosno izgovaraju. Čuo sam u istočnoj Srbiji kako žena kaže: ''Bila sam s njonom majkom''. Lakše joj je tako, nego da kaže s njenom... Takvih primera ima još i sklon sam da ustvrdim kako je razlog ove razlike ustvari lenjost u govoru. Za tvorbu samoglasnika E treba, jednostavno rečeno, uložiti više napora...koji se lako izbegne upotrebom slične reči.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Čuo sam u istočnoj Srbiji kako žena kaže: ''Bila sam s njonom majkom''. Lakše joj je tako, nego da kaže s njenom...

Kako onda tumačite rečenicu: "Bila sam s njezinom majkom"? U ovoj rečenici imamo "e", na mestu gde bismo možda po vašem objašnjenju očekivali "o"? Ili, možda dopunite vaše tumačenje.?

• 1Ovo se svidja korisniku: Melody
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mogu, naravno. Ja sam naveo primer iz lokalnog govora (golubački kraj). Rečenica ''Bila sam s njezinom majkom'' je, naravno, takođe književno nepravilna jer se oslanja na dijalekatski, a ne na književni govor , bez obzira da li se tu nalazi e ili o. Zašto? Pravilno bi bilo reći: ''Bila sam s njenom majkom''. U jekavskim dijalekatskim područjima sklonost ka produženju kratkih zamenica (ali i množinskih oblika - njini /njihovi) je odavno uočena pa u tom smislu me ova rečenica ne iznenađuje (on je potomak onijeh ljudi, dosta mi je njinijeh mudrolija, mi smo od tijeh kolenovića što za pravdu znaju, itd, itd).

Nadam se da je objašnjenje razumljivo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Objašnjenje je razumljivo, ali nisam očekivao da mi objašnjavate ono što je već jasno. Nije uopšte sporno da je ta "produžena zamenica", njezina/njezino/njezinom i td., gramatički nepravilna. Mene je interesovalo objašnjenje fonijskih razlika u kontekstu onoga što ste objasnili na primeru: njenom -> njonom.

Podsećam na primer: "Bila sam sa njenom majkom" i "Bila sam sa njonom majkom".

Objasnili ste da je ljudima zbog anatomskih karakteristika usne duplje, kao u prethodnom primeru, lakše (prirodnije) da tvore "o", nego "e".

Kako onda objašnjavate da se tu i tamo čuje, npr: "Bila sam sa njezinom majkom", a ne "Bila sam sa njozinom majkom"? Ako je već gramatički nepravilno, zbog čega ovde nije u upotrebi "o", na mestu gde jeste "e", ako bi to olakšalo izgovor?

• 1Ovo se svidja korisniku: Melody
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako si pitao - tako sam i odgovorio.

Pretpostavljam da je to stoga što ove produžene zamenice (i uopšte produženi oblici) pripadaju dijalekatskom području jekavice koja je vrlo bliska našem književnom govoru, pa s toga nema pojave tog neobičnog obilika (njonom). S obzirom na to da se golubački kraj oslanja na kosovsko-resavski govor (sa uticajima komšijskih jezika - vlaškog i rumunskog), pretpostavljam da je to razlog.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hmmm, ne znam baš da li ste u pravu za taj kosovski govor? Poznajem mnogo ljudi koji su poreklom sa Kosova, ali nikad od njih nisam čuo da kažu "njonom", umesto "njenom". Sa druge strane, primetio sam da imaju običaj da kažu npr. "oni možu", umesto "oni mogu", ali ne i da kažu "ja možem", već ispravno, "ja mogu". Međutim, od nekih bosanaca sam više puta čuo to "ja možem"...

• 1Ovo se svidja korisniku: Melody
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To sa jednačenjem suglasnika je druga priča. Ovo što sam ti napisao za ''njonu'' je živa istina. Nisam Vuk Karadžić, ali sam slušao, pamtio ili zapisivao kad bih naišao na tako nešto. Dakle, za ovo sam ti svedok ''iz prve ruke''. ...A pod čijim uticajem se to tako razvilo, vredi istražiti. Bobby je iz tih krajeva, možda će nam on pomoći.