offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18540
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Sorelag ::Po analogiji sa ginekologinja (u Dubarinom primeru), koristim izraz antropologinja. Lektorka me stalno ispravlja i predlaže "antropološkinja". Šta je ovde preporuka? To jest, koje rešenje je bolje?
Sole, jednom prilikom smo ovde s nekim tvrdoglavim tipovima vodili žestoku raspravu koju si ti efektno poentirala napisavši (parafraziram): ''Mnogo volim u mom poslu kad mogu da citiram autoritete''. To je izrečeno na račun nekog od članova foruma kome ništa više nije moglo da pomogne. Od tada se redovno pozivam na tebe. 
Ni jedno rešenje nije bolje, pa otpada i analogija sa nepravilnim oblikom koji je Dubara naveo.
Zašto? Evo dela teksta jednog naučnog rada. Priložena je i literatura. Nekome ta imena navedena u literaturi ne znače ništa, a nama koji se bavimo jezikom profesionalno ili iz hobija znače dovoljno. U tekstu se nalazi prilično dragocen spisak reči sa ustaljenim ženskim oblikom, ali i onima gde takvog oblika nema.
Pravopis koji je 2000. godine odobren kao priručnik za škole u rečniku na kraju sadrži sledeće oblike za ženska zanimanja i slično (nomina agentis, nomina actionis, nomina atributi):
abadžika, advokatica, akvarelistkinja, aktivistkinja, akušerka, akcionarka/akcionerka, alpinistkinja, altistkinja, anglistkinja, apotekarka, apsolventkinja, artistkinja, arhivistkinja, bedinerka, bibliotekarka, brigadistkinja, veslačica,
vlastelka/vlasteoka, vodarica, vratarka, vračarica, vrtlarka, gastarbajterka, germanistkinja, gimnazistkinja, glumica, grecistkinja, daktilografkinja, dentistkinja, ekonomistkinja, /enciklopedistkinja, epizodistkinja, esperantistkinja, železničarka, žena borac, žurnalistkinja, zabavljačica, zamorka, zanatlijka, zvonarka, igračica, izvidjačica, internistkinja, interpretatorka, jahačica, juristkinja, karatistkinja, karikaturistkinja, kafe kuvarica, kelnerica, keramičarka, klaviristkinja, klizačica, kliničarka, kozmetičarka, kolonistkinja, komentatorka, komercijalistkinja, korespondentkinja, krojačica, kuvarica/kuharica, kursistkinja, latinistkinja, liječnica/ljekarka, mađioničarka, manikirka/manikerka, medicinarka, ministarka, misionarka, mlekarica/mlekarka/mljekarica/mljekarka, modistkinja/modiskinja, morfinistkinja, motociklistkinja, nadzirateljka, naslednica, negovateljica/njegovateljica, oboistkinja, ovčarka, olimpijka, opsenarka, osvajačica, pekarica, pijanistkinja, planinarka/planinka, plivačica, portretistkinja, poštarica/poštarka, predavačica, prestolonaslednica/prestolonasljednica, prozaikinja/prozaistkinja, provodadžika, prodavačica, propagandistkinja, proročica, profesorka, publicistkinja, ravnateljka, redaktorka, romansijerka, svetiteljka, slavistkinja, služavka, solistkinja, sopranistkinja, sportistkinja, spremačica, stažistkinja, statistkinja, stipendistkinja, telefonistkinja, teniserka, teroristkinja, tramvajdžika, upraviteljka, urbanistkinja, fakturistkinja, feministkinja, fizioterapeutkinja, flautistkinja, folk pevačica, folkloristkinja, harfistkinja, heroina, horistkinja, cvećarka/cvjećarka, crtačica, čelistkinja, čobanica/čobanka, džez pevačica, džudistkinja, šampionka, šahistkinja, špijunka.
Morfološka analiza pokazuje da je najproduktivniji sufiks za gradnju ženskog oblika zanimanja:
-inja/kinja. Produktivna su još dva nastavka: -ka, -ica. Interesantno je da je stari nastavak, poreklom iz turskog jezika, -džika upotrebljen za građenje dva oblika: abadžika i tramvajdžika. U samo jednom slučaju ženska forma izražena je sintagmom, korišćenjem reči žena: žena borac.
Možda bi još zanimljivija bila psiho-lingvistčka analiza. Na prvi pogled, čini se da je navedena ženska forma svih mogućih zanimanja. Ali nije tako. Samo muška forma navedena je u sledećim primerima: arhitekt, boem, gradonačelnik, doktorand, docent, inženjer, knjigoljubac, kritičar, krupije, laureat, lingvist(a), magistar, matičar, memoarist, menadžer, mehaničar,
milicionar, mislilac, mudrac, oslobodilac, osnivalac, pilot, povjerilac, predsednik, rukovodilac,
savetodavac, starešina, hvalisavac, hegemonist(a).
Isto tako, samo ženska forma navedena je u narednim primerima: amaterka, bedinerka, žurnalistkinja, striptizerka/striptizeta, uličarka (muški pandan je žigolo), milosnica, kafe-kuvarica, uzor-majka, nemajka (uz objašnjenje da je to loša majka),usedelica/usjedjelica/usidjelica, otrokondja/oštrokondža, nadžak-baba, pomodarka,plavojka/plavojčica.
LITERATURA:
Mato Pižurica – Jovan Jerković (2004) Pravopis srpskoga jezika, priručnik za škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd – Matica srpska, Novi Sad
Mihailo Stevanović (1964 – 69) Savremeni srpskohrvatski jezik, gramatički sistemi i
književnojezička norma, Naučno delo, Beograd
Ranko Bugarski (1991) Uvod u opštu lingvistiku, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,
Beograd – Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad
Svenka Savić (2004) Žena sakrivena jezikom medija, kodeks neseksističke upotrebe jezika,
Futura publikacije, Novi Sad
Da li će ovo biti dovoljno ili da navodim dalje?
|
).
