Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 2Ovo se svidja korisnicima: aleksandar996, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da zadatak nije dobro postavljen.
Pojeo sam PARČE HLEBA.

U ovoj rečenici parče hleba je sintagma u službi objekta. To je tačno.
Glavna reč sintagme nije PARČE, kako na prvi pogled izgleda, već imenica HLEBA. Ta reč HLEBA je u deonom genitivu, a njena odredba PARČE je u akuzativu i određuje meru kojom je određena materija obuhvaćena (u ovom slučaju hleb). Izvor: Milivoje Minović "Sintaksa srpskohrvatskog književnog jezika za više škole" str.125. 394) Partitivno značenje.

Ako uzmemo ovo u obzir i upotrebimo reč u deonom genitivu bez odredbe, dobićemo rečenicu "Pojeo sam hleba". Pošto je hleb gradivna imenica, dakle ima samo oblik jednine, pokušajmo da datu rečenicu u kojoj je objekat u deonom genitivu zamenimo akuzativom: "Pojeo sam hleb".

Uopšte uzevši gleda se da li se objekat u deonom genitivu može zameniti akuzativom, i ukoliko takva zamena padežnog oblika ne narušava smisao rečenice, tada možemo govoriti o pravom objektu:
Najeo sam se hleba. Jeo sam hleba.
Najeo sam se hleb. Jeo sam hleb.
Dakle, u prvom primeru nemoguće je zameniti deoni objekat akuzativom, zato taj objekat (hleba) u toj rečenici nije pravi ili bliži.
U drugom primeru je to moguće, pa govorimo o pravom, bližem objektu.
Jesam li bar malo pojasnila stvar? Možda je tvoja nastavnici mislila na celu objekatsku sintagmu i na nemogućnost zamene "Pojeo sam parče hleba" sa "Pojeo sam parče hleb", ali kao što sam navela reč parče nije u genitivu već u akuzativu.

• 1Ovo se svidja korisniku: Ketika
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala Keti, i bilo mi je nešto sumnjivo...

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ketika, hvala na odgovoru.
Sada mi je jasnije. Uveliko ste pojasnili stvar. Drago mi što sam nešto novo naučio.

Nastavnica nam je često zadavala ovako:

Npr.

Pojeo sam parče hljeba. i
Pojeo sam parče hljeba.

U prvoj rečenici uočavamo da su imenice parče i hljeba podvučene zajedno, što nama znači da ih posmatramo kao jednu sintagmu.
Međutim, u drugom primjeru imenice parče i hljeba nisu podvučene istom linijom, što znači da bi ih trebali posmatrati kao zasebne, te za svaku od njih odrediti padež i službu. Ako se ne varam, u ovom slučaju bi izgledao ovako:
parče-akuzativ-bliži objekat
hljeba-dioni genitiv-atribut

Siguran sam da je u testu bilo podvučeno pod jednu crtu, jer sam provjerio, tako da je to predstavljalo objekatsku sintagmu.
Ja sam na testu, napisao ovako:

parče hljeba-dioni genitiv-bliži objekat

Ona je, ispod "dioni genitiv" stavia znak tačnosti, a "bliži objekat" je prekrižila.

Kada sam je danas pitao, zašto "bliži objekat" nije tačno, rekla je, nešto poput: "Jesmo li rekli, Aco, da služba dionog genitiva, u rečenici, ne može biti bliži (pravi) objekat, već samo dalji objekat ili priloška odredba?"

Nisam siguran, da li sam je potpuno tačno citirao, ali u tom je kontekstu.
Zaista to nisam znao, tako da mi idalje nejasno šta sam to trebao napisati.

• 2Ovo se svidja korisnicima: aleksandar996, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aco, parče hljeba, jeste sintagma ali je glavna reč hljeba, a parče je atribut, kod deonog genitiva je tako - specifično.
Deoni genitiv može biti u službi pravog objekta ukoliko može da se zameni akuzativom, kao što sam prikazala.
Evo opet:
Jela sam voća. voća je deoni genitiv u službi pravog objekta jer možeš zamenti deoni genitiv akuzativom: Jela sam voće.
Ali, u rečenici : Najela sam se voća. voća je u deonom genitivu, ali je u službi daljeg, nepravog objekta jer ne možeš da ga zameniš akuzativom: Najela sam se voće.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Još jednom hvala na ovom dobrom objašnjenju. Sada znam prepoznati.

Citat:Aco, parče hljeba, jeste sintagma ali je glavna reč hljeba, a parče je atribut, kod deonog genitiva je tako - specifično.

Ovo je zaista specifično. Siguran sam da bih ovako nešto pogriješio, jer ne izgleda da je hljeba glavna riječ. Drago mi je što sada znam.

Eh, da! Upravo analiziram, za lektiru, pjesmu "Na groblju streljanih đaka", Desanke Maksimović i uočio sam da su izraženi elementi koje osjećamo.

Znam da postoje elementi koje vidimo, te da se oni nazivaju vizuelni, kao i elementi koje čujemo, tj. akustični.

Zanima me, imaju li elementi koje osjećamo, kao npr. tuga, sreća, mirisi i sl. neki poseban naziv, i koji je to?

• 2Ovo se svidja korisnicima: aleksandar996, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisu akustični, već auditivni. Za doživljaje koje primamo čulom dodira nema posebnog naziva, pretpostavljam da bi tom logikom bili taktilni.
A stilska figura koja predstavlja pesnički doživljaj primanjem različitih čula (nisam baš precizno objasnila) zove se sinestezija. Imaš je u Dučićevoj pesmi "Podne" ... slan i modar miris proljetnjega mora...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Ketika, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ketika ::Nisu akustični, već auditivni. Za doživljaje koje primamo čulom dodira nema posebnog naziva, pretpostavljam da bi tom logikom bili taktilni.
A stilska figura koja predstavlja pesnički doživljaj primanjem različitih čula (nisam baš precizno objasnila) zove se sinestezija. Imaš je u Dučićevoj pesmi "Podne" ... slan i modar miris proljetnjega mora...

Divno je što si nas sve podsetila na sinesteziju (''i kaplje zelena tuga'')...Samo najveći majstori stilistike znaju da se s njom ponesu kako valja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako glasi instrumental množine imenice 'svitak'? Ja sam napisala sledeću rečenicu:

"Zidovi su bili prekriveni policama, a svaki centimetar tih polica je bio nabijen knjigama, skriptama i svicima."

Da li ova poslednja reč, koja bi trebala da predstavlja reč 'svitak' u instrumentalu množine, može da se napiše na još neki način a da ne ispadne da su nečije police bila ispunjene svetlećim bubama? -.-

• 4Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, aleksandar996, Melody, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

svitak (buba) -svici, svitaca, svicima...

svitak (kotur papira) - svici, svitaka...

U rečniku Matice srpske instrumental ove dve imenice se ne razlikuje, odnosno nije naveden. Iskren da budem , prekomponovao bih rečenicu tako da se ova imenica nađe u nominativu (i tako izbegne nejasnoća u iskazu) . Ako mi to ne bi pošlo za rukom napisao bih u instrumentalu - svitcima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čujem da je izašao novi pravopis. Nisam ga vidio, ali sam pročitao o nekim novim pravilima. Zapelo mi je za oko, ne zapelo - iskopalo ga , rastavljanje slova lj, nj i dž kada se riječ u kojoj se nalaze piše sa razmakom (spacionirano) ili vertikalno. Zašto Radi se o digrafima koje ne treba rastavljati. Treba li ih rastavljati prilikom rastavljanja riječi na kraju reda?