|
Poslao: 12 Apr 2011 12:36
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18540
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Video sam taj novi pravopis. Kicoši u onoj ''Belićevoj'' knjižari u Vasinoj izbacili su na pult samo luksuzno izdanje. Ladno. Nisu mi se davale tog momenta pare jer znam da će i ovako i onako za tri - četiri meseca da izađe i učenička, ista, a neuporedivo jevtinija varijanta.
Za ovo rastavljanje digrafa ne mogu prosto da verujem...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Apr 2011 19:29
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
Htela bih samo da proverim par stvari.
Imam rečenicu: Ivan je bio vredan učenik.
Pri analizi dobijam da je
Ivan-subjekat
je bio kopula
vredan učenik- imenski kopulativni predikativ
Ono što mene ovde buni to je napomena u žutoj gramatici u kojoj se tvrdi da ovo bio nije deo kopule, a u onom tabelarnom prikazu jeste.
I interesuje me još nešto, kod rekcijskih dopuna imam primer:
Ivan se stidi brata. ( bratovljevih postupaka?)
Ivan se stidi od brata. ( svojih postupaka?)
Otac pomaže sinu. ( fizički?)
Otac pomaže sina. (finansijski?)
I još jedna nedoumica je aktuelni kvalifikativ. Kako da ga razlikujem. Pevao je kao slavuj.
da li je ovo kao slavuj u stvari aktuelni kvalifikativ i ako nije, šta je?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Apr 2011 09:40
|
offline
- Pridružio: 14 Okt 2008
- Poruke: 607
|
Pošto se niko ne javlja, pokušaću ja da odgovorim.
Što se tiče rečenice: "Ivan je bio vredan učenik", dobro si razmišljala, isti primer pronađoh u gramatici pod nazivom "Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izražavanja..." , Ž. Stanojći, Lj. Popović, S. Micić, str. 211.
Glagol pomagati spada u dvorekcijske glagole tj. one koji zahtevaju dve rekcijske dopune ( nepravim objektom u dativu i pravom objektu). Obe rečenice su, dakle , pravilne, a tvoje pitanje koje se odnosi na to da li je pomoć u fizičkom smislu ili u materijalnom, je moguća, preciznija konstatacija.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Apr 2011 09:58
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
Hvala ti Ketika, taj primer sa Ivanom i jesam uzela odatle, htela sam da proverim da li sam dobro odradila.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Apr 2011 11:19
|
offline
- Pridružio: 22 Dec 2009
- Poruke: 127
- Gde živiš: Estonija, Narva
|
A kako se srbi obracaju profesoru? na primer Milica Stoikovic
Kako je ispravno: Profesor Milica? Profesor Stojkovic?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Apr 2011 11:40
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18540
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Adrammelehh ::A kako se srbi obracaju profesoru? na primer Milica Stoikovic
Kako je ispravno: Profesor Milica? Profesor Stojkovic?
Svi vodeći srpski lingvisti preporučuju da se ne grade na silu ženski oblici nekih profesija i to smo ovde već apsolvirali ( pogledaj temu ''kako je pedagog postao pedagogica'' ili tako nekako).
Šta se, međutim, dešava sa izrazima koji su zaživeli i koji se nameću kroz praksu? Neću se baviti sada drugim izrazima, za sada, pošto si pitao za profesora.
Najkraće: profesor je zvanje, zanimanje, a ne način da se odredi nečiji pol. Nama je razredni starešina bila profesor srpskog jezika i njoj smo se uvek obraćali titulom u muškom rodu i shodnom padežu (razgovarao sam s profesorom Bosiljkom Milić, obratite se profesoru Bosiljki, itd).
Zašto se izbegava izraz ''profesorka''? Zbog familijarnosti.
Zašto se izbegava izraz ''profesorica'' ? Zato što je kroatizam.
Dakle: ispravni izrazi mogu biti - profesor Milica Stojković, profesor Stojkovićeva i srodni padežni oblici.
Zadovoljan?
PS
Zajednička imenica Srbi je etnik (pripadnici jednog naroda) i piše se velikim slovom.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Apr 2011 12:16
|
offline
- Dubara
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 26 Jul 2007
- Poruke: 1080
- Gde živiš: u blizini
|
Citat:Svi vodeći srpski lingvisti preporučuju da se ne grade na silu ženski oblici nekih profesija i to smo ovde već apsolvirali ( pogledaj temu ''kako je pedagog postao pedagogica'' ili tako nekako).
Pa i nismo baš apsolvirali... Istina bilo je i takvih mišljenja ali daleko od toga da se to može smatrati pravilom.
Citat:Zašto se izbegava izraz ''profesorka''? Zbog familijarnosti.
Zašto se izbegava izraz ''profesorica'' ? Zato što je kroatizam.
Kako ko! Ni jedan od ova dva izraza ne izbjegavam. Zašto bih?
Ponajmanje ovaj drugi: profesorica - ako bi po tome sudili govor hiljada (tisuća) izbjeglih Srba iz Hrvatske bio bi takođe nepoželjan, što je čista besmislica.
Bogatstvo srpskog jezika ogleda se i u brojnim dijalektima, narječjima, pa ne vidim ni jedan razlog za izbjegavanje profesorke ili profesorice.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Apr 2011 13:03
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18540
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Pri odgovoru na ovo pitanje vodio sam se važećom normom , a ne preporukama. A to što ti ne izbegavaš to nikoga ni na šta ne obavezuje, zar ne?
Član koji je pitao jeste stranac (Estonija) i njemu treba formalno tačan odgovor iz književnog jezika, a ne iz dijalekata ili iz narečja. Niko ne spori tu stranu bogatstva književnog jezika, ali to sada nije predmet ovog pitanja, pa ni odgovora.
Dakle, ponoviću: svi važeći srpski lingvisti preporučuju da se ne grade na silu ženski oblici, a da se u službenom oslovljavanju izbegavaju nepotrebne familijarnosti.
To se ne odnosi na izraze koji su zaživeli i stekli lingvističko pravo građanstva te nikome nisu više neobični ili familijarni: učiteljica, sekretarica (kao tehničko lice, a ne kao sekretarka - funkcija), čistačica, spremačica, itd. Zato nas je čovek i pitao.
|
|
|
|
|
|
