Pravopis, pravopisne greške i jezičke nedoumice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ali na ovom spisku je i profesorka. To znači da smo pogrešno informisali Adrammelehh?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dubara ::Ali na ovom spisku je i profesorka. To znači da smo pogrešno informisali Adrammelehh?

Ne mora da znači. Rečnik Matice srpske dozvoljava oblik profesorka - kao profesorovu ženu (!!). To je ona čuvena familijarnost koja se često spominje (sudinica, milicajka, itd).

Iskren da budem, meni je (dok sam radio u školi) smetalo da se učenici nekoj od koleginica obraćaju sa profesorka, ali isto tako sam zapazio da im to nije bilo problem u sporazumevanju. Rekao bih da je to i pitanje ličnog stava prema ozbiljnosti titulisanja.

• 1Ovo se svidja korisniku: real
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Rečnik Matice srpske dozvoljava oblik profesorka - kao profesorovu ženu (!!).

E, ovo prvi put čujem. Po toj logici profesorac je muž žene koja je profesor.
Familijarno do kraja.

• 2Ovo se svidja korisnicima: aleksandar996, $elena
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Ne mora da znači. Rečnik Matice srpske dozvoljava oblik profesorka - kao profesorovu ženu
Možda je ona baš policajac, pa bi joj bilo ispod časti da je titulišu sa profesorka?

• 1Ovo se svidja korisniku: aleksandar996
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dubara ::Citat:Rečnik Matice srpske dozvoljava oblik profesorka - kao profesorovu ženu (!!).

E, ovo prvi put čujem. Po toj logici profesorac je muž žene koja je profesor.
Familijarno do kraja.

Opet ću se pozvati na Sorelag - ''volim da citiram autoritete''. Tako piše u Rečniku. Ako prvi put čuješ, nije strašno jer čovek ne može sve da zna, ali onda nemoj smesta izvlačiti ''logički'' takve zaključke , osim ako nisi hteo da budeš duhovit...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Opet ću se pozvati na Sorelag - ''volim da citiram autoritete''. Tako piše u Rečniku.
U redu, ali rečnik verovatno nije opterećen objašnjenjima. Mene zaista zanima objašnjenje/opravdanje za korišćenje titule "profesorka", "ministarka", "policajka" i td.?
Npr., pretpostavite da neko ko nije čitao Nušićeve komedije, čuje u razgovoru: "gospođa ministarka". Verovatno će da pomisli da je reč o gospođi koja trenutno vodi neko ministarstvo, ali onaj ko je pročitao Nušićevu komediju "Gospođa ministarka", znaće da se radi o ministrovoj ženi. Ovim primerom vam samo skrećem pažnju, a ono što me zaista interesuje, pitao sam u prvoj rečenici.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius :: Da ne pričam sad o tome da ni svaki muški oblik nema standradizovan analogni parnjak u ženskom obliku (slušalac - slušalica ).

Slušalac - slušateljka

• 1Ovo se svidja korisniku: real
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

real ::Sirius ::Opet ću se pozvati na Sorelag - ''volim da citiram autoritete''. Tako piše u Rečniku.
U redu, ali rečnik verovatno nije opterećen objašnjenjima. Mene zaista zanima objašnjenje/opravdanje za korišćenje titule "profesorka", "ministarka", "policajka" i td.?
Npr., pretpostavite da neko ko nije čitao Nušićeve komedije, čuje u razgovoru: "gospođa ministarka". Verovatno će da pomisli da je reč o gospođi koja trenutno vodi neko ministarstvo, ali onaj ko je pročitao Nušićevu komediju "Gospođa ministarka", znaće da se radi o ministrovoj ženi. Ovim primerom vam samo skrećem pažnju, a ono što me zaista interesuje, pitao sam u prvoj rečenici.

Разумео сам питање управо овако како си га интонирао, односно поставио. Наравно, онај ко отвори Речник тај свакако тражи и објашњења и трага за одговорима...а одговор за творбу женских облика постовао сам већ у оном дужем посту. Међутим, тај одговор, осим нормативних (да не кажем техничких) услова творбе (основа+прописани наставци) треба образложити и социолингвистички, дакле језичком традицијом и пореклом. Многа правила нашега језика су формирана и учвршћена управо у грађанско време у коме је живео и Нушић који је иначе био прави енциклопедиста ; правник, писац наше прве реторике, зналац више језика. Сигурно је био један од репера при творби правописно-језичког система. У нашем језику устоличени су обичајно неки облици и затим су они и нормирани. У време када су мушкарци били у огромној несразмери заступљенији у јавном животу (а жене нису имале ни право гласа), најдаље докле је једна жена могла у јавном животу да допре било је положај угледне удаваче , дакле - жене тога - и - тога. Чак је и најфлексибилнија област (култура и уметност) била на неки начин проскрибована, а жене - професионалци у тим областима гледане су другим очима. Надам се да ме пратиш.

Из тог времена остао је и обичај да се девојка зове у презимену Ружићева , а удата жена Ружићка (нпр).

Укратко - језичка традиција и друштвено окружење (да не кажем историјски фактори, а јесу) утицали су на то да се формирају овакви родни наставци и устоличи управо таква творба.

ПС
Погледај у том делу текста и објашњење зашто су се проредили и готово изгубили наставци који су турцизими (мираџика)...

Наравно, постоје женски облици који су се сместа примили у неизмењеном облику (учитељица, попадија, итд). И они сведоче о времену у коме су настали и борби жена и за право да им се струка назове ''женским'' именом кад год је то могуће.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dubara ::Rečnik Matice srpske dozvoljava oblik profesorka - kao profesorovu ženu (!!).

Po toj logici bila sam lekarka a sada sam glumica.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Misisipi Delta ::Dubara ::Rečnik Matice srpske dozvoljava oblik profesorka - kao profesorovu ženu (!!).

Po toj logici bila sam lekarka a sada sam glumica.

Ima Dubara svoju logiku, ali imaju i drugi ljudi, pa kad su u većini (u odnosu na njega) onda imamo oblik koji je samo njemu nelogičan.

Kao što vidite, naš jezik je , kao i svaki drugi, bogat izuzecima. Veoma lako i lepo su od uobičajene jezičke prakse odstupili oblici i u narodu prihvaćeni nazivi kakvi su lekarka, glumica, učiteljica, saradnica, drugarica (!) , miljenica, itd, itd. Zašto? Zato što su milozvučni, ekonomični i pristaju našem jeziku. Uz dužno poštovanje svih žena koje se bave pedagogijom, teško će mi ikada preći preko usana izraz pedagoškinja ili pedagogica...Ružno, brate...odnosno - sestro.

PS
Ako ćemo silovati jezik, hajde onda da tražimo ženski oblik za imenice kakve su optimista i pesimista. Setite se samo koliko dugo se prilagođavao izraz daktilografkinja, prepun kaskada i lomljenja jezika...