Poslao: 02 Jan 2011 18:17
|
offline
- Pridružio: 03 Okt 2008
- Poruke: 551
|
Adrammelehh ::Napisano: 02 Jan 2011 18:08
Имам једно питање: Где je у Србији Стари сад? Питао сам много пута, али нико не зна.
Dopuna: 02 Jan 2011 18:12
U estonskom jeziku je takoje slova š, ž)))
Nema takvog mesta u Srbiji. Postoji Novi Sad, a nekada se pise ili
govori o Starom Novom Sadu, ali se tu misli na neka prosla vremena.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 02 Jan 2011 18:25
|
offline
- Pridružio: 22 Dec 2009
- Poruke: 127
- Gde živiš: Estonija, Narva
|
Napisano: 02 Jan 2011 18:24
O tomu i je moje pitanje: Ako je Novi Sad, mora biti i Stari Sad
Dopuna: 02 Jan 2011 18:25
o Starom Novom Sadu
Kao stara nova godina u russiji)))
|
|
|
|
Poslao: 02 Jan 2011 19:02
|
offline
- Pridružio: 03 Okt 2008
- Poruke: 551
|
Adrammelehh ::Napisano: 02 Jan 2011 18:24
O tomu i je moje pitanje: Ako je Novi Sad, mora biti i Stari Sad Dopuna: 02 Jan 2011 18:25
o Starom Novom Sadu
Kao stara nova godina u russiji)))
A koliko ja znam, postoji samo jedan New York
A i New Delhi A sigurno ima jos puno takvih primera.
Postoji Novi Beograd,ali onaj drugi (stari) zovemo samo Beograd.
|
|
|
|
Poslao: 02 Jan 2011 19:27
|
offline
- Pridružio: 22 Dec 2009
- Poruke: 127
- Gde živiš: Estonija, Narva
|
A koliko ja znam, postoji samo jedan New York
A i New Delhi
NEW york. Mislim da je on izgradjen Englezima. Znam sta je York u Velikoji Britaniji
New Delhi-Stari Delhi takodje je.
A Novi sad je, a Starog nema.
|
|
|
|
Poslao: 04 Jan 2011 23:13
|
offline
- Pridružio: 06 Nov 2010
- Poruke: 871
- Gde živiš: Chimneys
|
Čitajući knjigu "Zenica Sveta", naiđoh na jedan "znak", koji do sada nisam sretao čitajući.
Taj znak predstavlja samoglasnik, iznad kojega se nalaze dvije tačke.
Izgleda ovako- ä
Razmišljao sam šta ove dvije tačke predstavljaju.
Mislim da možda označavaju kratki akcenat, ali nisam siguran.
Da li se neko susreo sa ovim?
Možete li mi objasniti značenje?
|
|
|
|
Poslao: 04 Jan 2011 23:18
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18526
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Dijareza, ili dvotačka. Ortografski znak. Služi za fonetsko razlikovanje glasova i u različitim jezicima različito zvuči. Recimo, kada u nemačkom jeziku stoji iznad o, onda se taj glas čita kao e, koliko se sećam.
|
|
|
|
Poslao: 05 Jan 2011 06:43
|
offline
- Pridružio: 06 Nov 2010
- Poruke: 871
- Gde živiš: Chimneys
|
Sirius ::Dijareza, ili dvotačka. Ortografski znak. Služi za fonetsko razlikovanje glasova i u različitim jezicima različito zvuči. Recimo, kada u nemačkom jeziku stoji iznad o, onda se taj glas čita kao e, koliko se sećam.
Hvala na objašnjenju!
Naime, riječ je o knjizi napisanoj na srpskom jeziku.
Pošto ste napisali da "služi za fonetsko razlikovanje glasova", interesuje me, da li se u srpskom jeziku dvotačka stavlja iznad slova da se razlikuje tako što se izgovara kraće. Ako bi se akcentovala jedna takva riječ, sigurno bi stavili kratki akcenat na samoglasnik, na kojem je dvotačka. To sam ja zaključio, što ne mora značiti da je tačno.
Ono što me je navelo da to zaključim jeste još jedan znak, iskreno, ne znam kako se zove, a obilježava se kao dugosilazni akcenat.
Njega često viđam, pa me to nije zbunilo. Znam da se riječ, iznad koje stoji ovakav znak izgovara dugo.
Zbog toga sam zaključio da bi znak dvotačke iznad samoglasnika, mogao pretstavljati znak suprotan ovome.
Da li mi možete ovo potvrditi, ili se oštro protiviti navedenom?
|
|
|
|
Poslao: 05 Jan 2011 08:18
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18526
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Moguće da je neko staro izdanje u pitanju. Poslednih decenija jedini akcenatski znak koji se praktikuje jeste postakcenatska dužina kod reči koje lingvisti nazivaju homografe (isti pisani oblik ) . No, i taj znak se češće koristi kod spojeva kao što su
-Ja sam sam poradio na tome da me razumeju
-On bi hteo da da svojim prijateljima
Boldovano sam obeležio reči u kojima je znak primenjen pošto me mrzi da tragam ovde za tim znakom.
U ostalim slučajevima reči sa tim znakom je lako ugledati. Znak se još naziva i genitivnim znakom.
Evo ti jedne naše teme o tome.
http://www.mycity.rs/Srpski-jezik/Interpunkcija-u-podnaslovu.html
|
|
|
|
Poslao: 05 Jan 2011 08:35
|
offline
- tuzor
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 4115
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
aleksandar996 ::Čitajući knjigu "Zenica Sveta", naiđoh na jedan "znak", koji do sada nisam sretao čitajući.
Taj znak predstavlja samoglasnik, iznad kojega se nalaze dvije tačke.
Izgleda ovako- ä
Razmišljao sam šta ove dvije tačke predstavljaju.
Mislim da možda označavaju kratki akcenat, ali nisam siguran.
Поседујем и ја нека старија издања речника и правописа, и ту је заступљен исти "знак". Према ономе што знам, односно закључујем, тако се обележавао краткосилазни акценат (махом код једносложних речи).
|
|
|
|
Poslao: 05 Jan 2011 09:00
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18526
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
tuzor ::aleksandar996 ::Čitajući knjigu "Zenica Sveta", naiđoh na jedan "znak", koji do sada nisam sretao čitajući.
Taj znak predstavlja samoglasnik, iznad kojega se nalaze dvije tačke.
Izgleda ovako- ä
Razmišljao sam šta ove dvije tačke predstavljaju.
Mislim da možda označavaju kratki akcenat, ali nisam siguran.
Поседујем и ја нека старија издања речника и правописа, и ту је заступљен исти "знак". Према ономе што знам, односно закључујем, тако се обележавао краткосилазни акценат (махом код једносложних речи).
Vrlo moguće. Kod nas je prozodija prilično jednostavno rešila problem prepoznavanja akcentuacije jednosložnih reči. U našem jeziku one su uvek sa silaznim akcentom - kratkosilaznim i dugosilaznim, tako da je prepoznavanje vrlo lako. Međutim, ima rezona za ovo obeležavanje jer nema svako sluha da razlikuje Ram i ram, ili sad (baštu) i sad (prilog za vreme), rad (proces stvaranja) i rad (pridev ), itd.
|
|
|
|